Одлука о оснивању Лексикографског одељења (које jе до 2004. године носило име Лексикографско-биобиблиографско одељење) донета је на седници Управног одбора Матице српске 4. новембра 1991. године. Лексикографско одељење координира рад на пројектима: Лексикон писаца Југославије/Лексикон писаца српске књижевности, Српски биографски речник, Српска енциклопедија и Едиција Библиографије.

Лексикографско одељење настало је из потребе да се обједине послови који су у Матици српској успешно отпочети у другој половини двадесетог века као самостални пројекти: Лексикон писаца Југославије, Српски биографски речник, Српска енциклопедија и Едиција Библиографије. О разлозима за оснивање и планираним пословима на оснивачкој седници Одбора тадашњег Лексикографско-биобиблиографског одељења, која је одржана 22. јануара 1992, говорио је први секретар Одбора Одељења академик Чедомир Попов.Основни задатак Одељења јесте организовање и реализација истраживања која у форми лексикона, биографских и енциклопедијских речника и библиографија документовано обавештавају о култури српског народа у различитим периодима његове историје, посматраној у везама с другим националним културама или изван таквих веза, као и организовање научних скупова, јавних предавања и изложби у вези са пројектима Одељења, самостално или у сарадњи са другим одељењима Матице српске или са сродним установама изван Матице српске. Делатност Одељења одвија се у облику научних пројеката и потпројеката са засебним програмским садржајима.

Од оснивања секретари Одељења су били академик Чедомир Попов (1991–1995, 2004–2008), академик Никша Стипчевић (1995–1999), проф. др Предраг Пипер (1999–2004), проф. др Бранко Бешлин (2008–2012) и проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић (2012– 2016), (2016–).

Радом Одељења руководи Одбор Одељења који има четворогодишњи мандат. Нa челу Одбора Одељења је секретар Одељења. Садашњи Одбор изабран je на седници Управног одбора од 12. октобар 2016. године.

Секретар одељења:
проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић

Стручни сарадник:
др Александра Новаков
Телефон: 021/6622-411, 021/420-190, локал 125
e-mail anovakov@maticasrpska.org.rs

Чланови Одбора Одељења:

Мр Бранислава Балаж
Проф. др Бранко Бешлин
Стеван Бугарски
Мр Милица Бујас
Доц. др Невена Варница
Проф. др Александра Вранеш
Проф. др Слободан Вујић
Проф. др Драгана Вукићевић
Мр Душица Грбић
Проф. др Душан Драјић
Мр Гордана Ђилас
Проф. др Милош Јагодић
Марија Јованцаи
Александра Јовановић
Мр Мирјана Карановић
Проф. др Марија Клеут
Академик Василије Крестић
Др Петар Крестић
Академик Војислав Марић
Добрила Мартинов
Др Јасмина Милановић
Владимир Николић
Др Александра Новаков
Др Виолета Обреновић
Проф. др Зорана Опачић
Проф. мр Ненад Остојић
Дејана Оцић
Мр Зоран Пејашиновић
Доц. др Наташа Половина
Др Радомир Поповић
Проф. др Драган Станић
Др Љиљана Стошић
Проф. др Слободан Ћурчић
Проф. др Зорица Хаџић
Боривој Чалић
Доц. др Велибор Џомић
Доц. др Небојша Шулетић

Српска енциклопедија
председник Уређивачког одбора Српске енциклопедије
проф. др Драган Станић

Српски биографски речник
главни уредник
проф. др Бранко Бешлин

Пренумеранти на српске књиге
руководилац пројкта
проф. др Марија Клеут

Лексикон писаца Југославије/Лексикон писаца српске књижевности
главни уредник
проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић

Едиција Библиографије
главни уредник
проф. др Александра Вранеш

Српски шаховски лексикон
руководилац пројекта
проф. др Душан Драјић

Издавачка делатност

  • 2008.
    Српска библиографија данас, зборник радова са истоименог научног скупа, Нови Сад, 2008.
  • 2009.
    Српски биографски речник, том IV, И-Ка, Нови Сад, 2009.
  • 2010.
    Српска енциклопедија, том I, књ.1, Нови Сад, Београд, 2010.
    Грађа за лексикон писаца Југославије, том 5, слово О, Нови Сад, 2010.
  • 2011.
    Српски биографски речник, том V, Кв-Мао, Нови Сад, 2011.
    Српска енциклопедија, том I, књ.2, Нови Сад, Београд, 2011.
  • 2012.
    Добрило Аранитовић, Библиографија часописа Мисао 1919-1937, Нови Сад, Београд, 2012
  • 2013
    Српска енциклопедија, том 2, Нови Сад, Београд, 2013.
  • 2014.
    Грађа за Лексикон писаца Југославије, том 6, слово П, Нови Сад, 2014.
  • 2015.
    Српски биографски речник, том VI, Мар-Миш, Нови Сад, 2015.

Прикупљање и чување  драгоцене архивске грађе у Рукописном одељењу почиње самим чином оснивања Матице Српске 1826. године. Од Основа, првог статута којим је регулисана Матичина делатност, списа насталих њеним вишедеценијским радом у Пешти и Новом Саду, рукописа који су слати ради објављивања у Летопису и на књижевне конкурсе МС, записника са седница  управних тела, преписке најзначајнијих делатника у српској књижевности и културно политичкој историји 19. и 20. века, откупима и бројним поклонима, настало је језгро Рукописног одељења. Уочљиво је неколико фаза његовог развоја: Од 1826. – 1847. није постојао посебан вид организационог деловања; од 1847. до 1945. ради као  Србско – народна сбирка,  која је поред  осталих старина прикупљала и “ писма – књиге и рукописе славних Србаља “. Од 1945. до 1958. делује као Одсек за грађу и рукописе у оквиру БМС, а од 1958. до 1961. Рукописно одељење ради под надзором Књижевног одељења  МС. Као посебна радна јединица  Матице Српске издвојено је 1961. године. Шездесетих година  Одељење добија посебне просторије, већи депо, читаоницу за рад са истраживачима и запошљава у стални радни однос неколико архивиста, што омогућава почетак систематске архивистичке обраде грађе.

Рукописно одељење је данас специфична архивска установа, једини прави архивски  фонд  је  Архив Матице Српске. Та архивска грађа настала је током богате и разноврсне Матичине историје, ту се чувају записници Управног одбора, Књижевног одељења и Одбора, као и записници са годишњих скупштина МС од 1826. до 1945. године. Поред 284 кутије, са више од 100000 докумената, сачувано је и 158 књига матичиних записника и деловодних протокола.

Остала грађа је разврстана у три збирке – Збирку рукописа, Збирку писама и Збирку фотографија. Збирка рукописа садржи 20000 до сада обрађених списа и више хиљада копија важне архивске грађе. Та грађа настала је у распону од 18 – 20 века. Писана је  углавном на српском, немачком, латинском и  црквенословенском језику. Збирка писама садржи изузетно вредна писма најзначајнијих  личности  у Срба. До сада је обрађено 61.15о писама, од поклона и откупа  набављено је  још  неколико десетина хиљада  писама који чекају на обраду. Збирка фотографија поседује близу 25000 снимака, негатива и албума, од дагеротипија до снимака начињених савременом дигиталном опремом. Од 1967. – 2001. у оквиру РОМС је радило и Уредништво за библиографска издања МС. У обради архивалија данас се користе рачунарски програми, а најважнија грађа се ради заштите скенира и похрањује на одговарајуће носаче информација.

Рукописно одељење је незаобилазни извор драгоцене архивске грађе без чијег  коришћења се не могу упознати најважније личности и кључни догађаји у културно – политичкој историји Срба од 18. века до данас.

Одељење обавља своју делатност под руководством управника Одељења и Одбора Рукописног одељења. Од оснивања, управници су били Живојин Бошков (1963–1983), академик Чедомир Попов (1983–1991), проф. др Никола Гаћеша (1991–1999), мр Бранко Бешлин (1999–2008), Павле Станојевић (2008-2011), Соња Боб (2011-2012), проф. др Миливој Ненин (2012-2013).

Радом Рукописног одељења руководи Одбор Одељења који има четворогодишњи мандат. Нa челу Одбора Одељења је управник Одељења. Садашњи Одбор изабран je на седници Управног одбора од 12. октобра  2016. године.

Управник Рукописног одељења:
проф. др Александра Вранеш
е-mail: avranes@maticasrpska.org.rs

Стручни сарадник:
Александра Јовановић.
е-mail: ajovanovic@maticasrpska.org.rs
Телефони: 021 420 199, локал 133; 021 528 917 и  021 63 36 987

ОДБОР РУКОПИСНОГ ОДЕЉЕЊА

Чланови:

Југослав Вељковски
Доц. др Драгана Грујић
Доц. др Гордана Ђоковић
Петар Ђурђев
Проф. др Ђорђе Ђурић
Проф. др Душан Иванић
Мср Александра Јовановић
Др Петар В. Крестић
Катарина Марковић
Проф. др Љиљана Марковић
Проф. др Дејан Микавица
Др Александра Новаков
Др Драго Његован
Др Исидора Поповић
Радован Поповић
Др Радомир Поповић
Проф. др Горана Раичевић
Миле Станић
Доц. др Зорица Хаџић

Едиција Архивалије

Главни уредник Едиције Архивалије:
Проф. др Александра Вранеш

Уредништво Едиције:
Радован Поповић доц.
др Зорица Хаџић
др Петар Крестић

Издавачка делатност

Књигу О Црњанском: архивалије, поводом стогодишњице пишчевог рођења приредили су Стојан Трећаков и Владимир Шовљански 1993. године.

Књигу Вељко Петровић, Писма: 1904–1967 (из Збирке писама Рукописног одељења Матице српске), приредили 1997, Соња Боб, Стојан Трећаков и Владимир Шовљански.

Kњигу Портрети према живим моделима (избор текстова из богате рукописне заоставштине Милана Јовановића Стоимировића) су приредили Стојан Трећаков и Владимир Шовљански, 1998, а потом и Стоимировићев Дневник 1936–1941, 2000. године.

Књигу Лаза Костић, Преписка I приредили су проф. др Душан Иванић и мр Милица Бујас 2005. године.

Књигу Књига Стеријиних рукописа приредила је др Исидора Поповић 2008. године.

Делатност у области природних наука у Матици српској започет је врло рано. Прве књиге из области ратарства, воћарства, виноградарства, сточарства, пчеларства итд. објављиване су у другој половини 19. и првој половини 20. века, и имале су, пре свега, за циљ просвећивање народа (Едиције: Књиге за народ и Књиге Матице српске).

Потреба да се у Матици српској организује научно-истраживачки рад резултирао је формирањем Научног одсека који је установљен Матичиним уставом од септембра 1920. а чије је конституисање одржано априла 1922. године. За прочелника Одсека изабран је председник Српске Краљевске Академије Јован Цвијић. Нацртом Устава Матице српске из 1948. предложено је оснивање Научног одељења Матице српске. Доношењем Правилника Научног одељења, у члану 8, утврђени су задаци Секције за природне науке, који су се састојали у проучавању биљног и животињског света, геолошких и географских појава у Војводини те помагању развоја свих наука о природи у Војводини. Секција за природне науке имала је две групе: Биолошку и Географску. Интензивирањем научно-истраживачке делатности у овој области појавила се потреба да се оформи самостално одељење па је маја 1965. на Редовној скупштини Матице српске формирано Одељење за природне науке Матице српске.

Од осамостаљења до данас, Одељење се бави научним истраживањима из свих области природних наука. Основна делатност усмерена је на научно-истраживачке пројекте, организацију научних скупова, објављивање књига односно посебних издања, издавање часописа и зборника са научних скупова  и доделу награда.

Радом Одељења за природне науке руководи Одбор Одељења који има четворогодишњи мандат. Нa челу Одбора Одељења је секретар Одељења. Садашњи Одбор изабран je на седници Управног одбора од 12. октобра 2016. године.

Секретар Одељења:
академик Рудолф Кастори
21 000 Нови Сад, Ул. Матице Српске 1
е-mail: kastori@polj.uns.ac.rs

Стручни сарадник за издавачку делатност:
Владимир Николић
Телефон: 021 6615-798 и 021 420-199, локал 117, факс 021 528-901
е-mail: vnikolic@maticasrpska.org.rs

Стручни сарадник за научно-истраживачку делатност:
мср Јована Трбојевић
Телефон 021/6615-798; 021/527-622
е-mail: jtrbojevic@maticasrpska.org.rs

Чланови Одбора Одељења за природне науке:

Доц. др Горан Аначков
Проф. др Ференц Баги
Проф. др Пал Божа
Проф. др Милан Вапа
Проф. др Анте Вујић
Проф. др Јелена Вукојевић
Мср Милена Даничић
Проф. др Ружица Игић
Др Ана Јеромела Марјановић
Др Млађен Јовановић
Проф. др Владимир Катић
Проф. др Марија Краљевић Балалић
Проф. др Боривој Крстић
Проф. др Богосав Лажетић
Проф. др Ивана Максимовић
Проф. др Јован Максимовић
Академик Војислав Марић
Проф. др Слободан Марковић
Проф. др Милан Матавуљ
Проф. др Стеван Маширевић
Проф. др Нада Милошевић
Проф. др Драгиша Поповић
Мр Марина Путник Делић
Проф. др Чедомир Раденовић
Академик Богољуб Станковић
Проф. др Душан Сурла
Проф. др Слободан Ћурчић
Проф. др Смиљка Шимић
Проф. др Марија Шкрињар

Последњих деценија, рад на научно-истраживачким пројектима био је усмерен на истраживању у области медицине и здравља, биљног и животињског света, геологије, геоморфологије, хидрологије и климатологије Војводине. Посебно су значајна изучавања становништва, флоре и фауне Фрушке горе и Вршачких планина. Посебна пажња посвећена је истраживањима у области микробиологије, микологије, биофизике и биохемије.

Резултати рада са научно-истраживачких пројеката објављују се научним монографијама, периодичним и посебним публикацијама и саопштавају на домаћим и међународним научним скуповима.

Издавачка делатност

2008. Група.аутора INVERTEBRATES (Invertebarta) OF THE FRUSKA GORA MOUNTAIN (I), ed. S. Šimić
2009. Група.аутора INVERTEBRATES (Invertebarta) OF THE FRUSKA GORA MOUNTAIN (II), ed. S. Šimić
2012 Јавор Рашајски ПТИЦЕ СВЕТЕ ГОРЕ – BIRDS OF MOUNT ATHOS Драгиша Т. Поповић и сар. ПАТОЛОШКА АНАТОМИЈА И СУДСКА МЕДИЦИНА У ВОЈВОДИНИ
2013. Група.аутора INVERTEBRATES (Invertebarta) OF THE FRUSKA GORA MOUNTAIN (III), ed. S. Šimić Ч. Раденовић, М: Филиповић М. Бабић МЕЂУЗАВИСНОСТ ПРОЦЕСА ЗАКАСНЕЛЕ ФЛУОРЕСЦЕНЦИЈЕ ХЛОРОФИЛА, ФОТОСИНТЕЗЕ И ОПЛЕМЕЊИВАЊА КУКУРУЗА

Научни скупови

Одељење је у прошлости организовало већи број научних скупова посвећених еколошким, здравственим и другим проблемима. Одељење је 2003. године установило Међународни научни симпозијум МИКОЛОГИЈА, МИКОТОКСИКОЛОГИЈА И МИКОЗЕ (Micology, Micotoxicology and Mycoses) који се одржава сваке друге године. Радови са овог скупа публикују се у Матичином часопису Зборник Матице српске за природне науке.

Награде Одељења за природне науке

У оквиру Одељења се за унапређење и подстицај природних наука додељују Награда професора Лазара Стојковића и Пупинова награда.

Награда професора Лазара Стојковића

Матица српска је, у складу са завештањем професора Лазара Стојковића (*1904–†1977), установила награду која носи његово име и додељује се сваке треће године млађим научним радницима на дан његовог рођења 23. марта. Према жељи великог добротвора награда је намењена млађим научним радницима који се баве првенствено питањима из области агроекологије и агроекосистема. Награда се додељује од 1990. године. Жири награде изабран је на седници Управног одбора од 14. новембра 2016.

Жири Награде Лазара Стојковића:

Проф. др Марија Краљевић Балалић председник жирија
Академик Рудолф Кастори
Проф. др Ивана Максимовић
Др Нада Милошевић
Академик Драган Шкорић

Пупинова награда

Пупинова награда додељује се за студентске радове који представљају допринос техничким и природно-математичким дисциплинама којима се бавио Михајло Пупин. Установљена је 1995. године и додељује се сваке треће године. Жири Пупинове награде изабран је на седници Управног одбора од 14. новембра 2016. године.

Жири Пупинове награде:

Проф. др Владимир Катић председник жирија
Проф. др Бранислав Боровац
Проф. др Маријана Војновић Милорадов
Проф. др Миљко Сатарић
Проф. др Владимир Вујичић
Проф. др Душан Сурла

Тежња да се у Матици српској организује научни рад резултирала је још 1912. године формирањем пет стручних зборова, а дозвољено је и да зборови, ако се укаже потреба, оснивају и секције са нарочитим задацима. Збор за друштвено просвећивање и књиге за народ претеча је данашњег Одељења за друштвене науке.

Одељење за друштвене науке у савременом облику формирано је после Другог светског рата. Децембра 1948. године на основу члана 25 Статута Матице српске из 1948. године основано је Научно одељење Матице српске. На седници Научног одељења 16. јануара 1965. године предложено је да се Одељење раздвоји у Одељење за природне и Одељење за друштвене науке. Овај предлог прихватио је Управни одбор Матице српске на седници одржаној 6. априла 1965. године, а Скупштина Матице српске усвојила 30. маја 1965. године.

Радом Одељења за друштвене науке руководи Одбор Одељења који има четворогодишњи мандат. Нa челу Одбора Одељења је секретар Одељења. Садашњи Одбор изабран je на седници Управног одбора од 12. октобра 2016. године.

Секретар Одељења:
проф. др Љубомирка Кркљуш
Телефон 021/6615-798
ljkrkljus@sbb.rs

Стручни сарадник за издавачку делатност:
Владимир Николић
Телефон: 021 6615-798 и 021 420-199, локал 117, факс 021 528-901
е-mail: vnikolic@maticasrpska.org.rs

Стручни сарадник за научно-истраживачку делатност:
мср Јована Трбојевић
Телефон 021/527-622; 021/6615-798
е-mail: jtrbojevic@maticasrpska.org.rs

Чланови Одбора Одељења за друштвене науке:

Др Софија Божић
Др Мила Босић
Проф. др Гордана Вуксановић
Проф. др Владан Гавриловић
Др Велика Даутова Рушевљан
Др Жарко Димић
Проф. др Сања Ђајић
Проф. др Бранислав Ђурђев
Проф. др Гордана Ковачек Станић
Доц. др Милош Ковић
Проф. др Петар Крестић
Проф. др Татјана Бугарски
Др Весна Марјановић
Проф. др Слободанка Марков
Академик Часлав Оцић
Проф. др Александар Петровић
Проф. др Драган Проле
Академик Момчило Спремић
Проф. др Александар Растовић
Проф. др Мирјана Рашевић
Доц. др Бојан Тубић
Проф. др Срђан Шљукић

Основна делатност Одељења одвија се кроз рад на научноистраживачким пројектима, чији се ретултати рада  саопштавају на научним скуповима и публикују у периодичним публикацијама и посебним издањима.

Посебна издања

Никола Ф. Павковић, Банатско село. Друштвене и културне промене. Гај, Дубовац (2009)
Славко Гавриловић, Студије из привредне и друштвене историје Војводине и Славоније од краја 17. до средине 19века, књига друга (2009)
Љубомирка Кркљуш, Извештај француских дипломата из Београда у време Револуције 1848/49. године (2009)
Гојко Маловић, Сеоба у Матицу I,II (2010)
Слободан Ћурчић, Насеља Војводине -Географска синтеза (2010)
Радмила Милентијевић, Милева Марић Ајнштајн (2010)
Ненад Дошлић, Историја Матице српске (1941-1951) (2011)
Владо Стругар, Докторат у Москви (2011)
Љубомирка Кркљуш, Средишњи органи власти у Српској војводовини 1848-1849. године (2012)
Слободан Ћурчић, Млађен Јовановић ,Тивадар Гаудењи, Александар Илић, Атлас Војводине, Срем (2012)

ТЕМИШВАРСКИ ОДБОР

Дипл. инж. Стеван Бугарски
Др Ђорђе Ђурић
Мр Дејан Јакшић
Др Бранка Кулић
Г. Божидар Панић
Др Душан Ј. Попов
Др Миља Радан
Мр Драган Тубић

Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац“

Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац“ је установљена 2015. године и додељује се за најбољу књигу из историје српског народа или из опште историје објављену у протеклој години на српском језику. Жири награде изабран је на седници Управног одбора од 14. новембра 2016.

Жири Награде Матице српске за историју „Иларион Руварац”
Академик Љубомир Максимовић, председник
Проф. др Ђорђе Бубало
Др Ђорђе Ђурић
Проф. др Љубомирка Кркљуш
Проф. др Мира Радојевић

Научни скупови

Међународни симпозијум „Академик Берислав Бета Берић”

Традиционални циљ симпозијума је да упореди популационе проблеме у Војводини са савременим популационим трендовима у другим деловима републике, али и у региону. Први Симпозијум је одржан 2000. године и одржава се сваке треће године. Позитивно рецензирани радови се објављују у Зборнику радова Матице српске за друштвене науке.

Књижевно одељење Матице српске основано је на конститутивној скупштини Одељења 1864, по преласку Матице у Нови Сад,  а прву седницу одржало је 29. и 30. августа исте године. У октобру је конституисан Књижевни одбор Одељења. Чланови Књижевног одељења, међутим, активно су деловали  у Матици од самог њеног оснивања. Њихов рад био је усмерен на представљање српске културе у Европи и на просвећивање српског народа. У том циљу развијена је богата издавачка делатност. Основу је чинио  Летопис, покренут 1824. године, а с временом су настајале многе Матичине едиције.

Одељење за књижевност и језик у савременом облику формирано је после Другог светског рата. Његов задатак је да организује, подстиче и популарише научноистраживачки рад у области књижевности и језика, да подстиче развој савремене књижевности и књижевног  језика, да негује и унапређује књижевност и језик српског народа и његове везе с културама других народа, као и да развија сарадњу са одговарајућим научним и културним институцијама у нашој земљи и свету.

Радом Одељења за књижевност и језик руководи Одбор Одељења који има четворогодишњи мандат. Нa челу Одбора Одељења је секретар Одељења. Садашњи Одбор изабран je на седници Управног одбора од 12. октобра 2016. године.

Секретар Одељења:

др Марко Недић
е-mail: markone43@gmail.com

Стручни сарадник:
Јулка Ђукић
Телефон: 021/6622-726
е-mail: jdjukic@maticasrpska.org.rs

Чланови Одбора Одељења:

доц. др Исидора Бјелаковић
проф. др Слободан Владушић
академик Миро Вуксановић
проф. др Владислава Гордић-Петковић
проф. др Славко Гордић
др Драгана Грбић
академик Јасмина Грковић-Мејџор
проф. др Јован Делић
доц. др Ђорђе Деспић
проф. др Рајна Драгићевић
проф. др Радослав Ераковић
проф. др Душан Иванић
проф. др Корнелија Ичин
проф. др Војислав Јелић
проф. др Александар Јовановић
мр Мирјана Јоцић
проф. др Марија Клеут
академик Александар Лома
проф. др Јован Љуштановић
проф. др Горан Максимовић
проф. др Ксенија Марицки-Гађански
проф. др Јелка Матијашевић
др Миодраг Матицки
проф. др Александар Милановић
проф. др Софија Милорадовић
академик Нада Милошевић-Ђорђевић
проф. др Јелена Новаковић
мр Васа Павковић, Београд
проф. др Слободан Павловић
проф. др Михајло Пантић
проф. др Александар Петровић
проф. др Драгољуб Петровић
доц. др Предраг Петровић
проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић
проф. др Петар Пијановић
проф. др Мато Пижурица
академик Предраг Пипер
проф. др Валентина Питулић
проф. др Јован Попов
академик Милорад Радовановић
проф. др Саша Радојчић
Селимир Радуловић
проф. др Горана Раичевић
академик Слободан Реметић
проф. др Владислава Ружић
Ђорђо Сладоје
проф. др Драган Станић
проф. др Рада Стијовић
проф. др Бошко Сувајџић
проф. др Срето Танасић
проф. др Корнелија Фараго
др Драган Хамовић
проф. др Михал Харпањ
проф. др Младен Шукало

ПОСЕБНА ИЗДАЊА

У 2011. години из штампе су изашле следеће књиге:
1. Правопис српскога језика, друго издање; прво измењено и допуњено издање (из 2010).
2. Речник српскога језика (једнотомни), исправљено и допуњено издање у редакцији проф. др Мирослава Николића. У ствари, формално гледано, ради се о доштампаном тиражу првог издања из 2007. у 2000 примерака (назначени тираж је 5000, а било је одштампано свега 3000). Поред отклањења мање-више ситнијих превида, знатно је побољшана лексикографска обрада а има и измена у избору речи. Зато се, с разлогом, ово може сматрати другим издањем, чиме су засад задовољене потребе наше културе за речником овог обима.
3. Речник српских говора Војводине, свеска 10 (с почетним словима Х, Ц, Ч, Џ и Ш), у редакцији проф. др Драгољуба Петровића, обима 202 стране са географским картама. Ову свеску је Матица издала у сарадњи са ИК „Тиски цвет”.
4. Драгољуб Петровић, Снежана Гудурић, Фонологија српскога језика (524 стране; тираж 1000 примерака). Књига је објављена заједно са Институтом за српски језик САНУ и Београдском књигом.  Назначена година издања је 2010.
5. Граматика и лексика у словенским језицима, Зборник радова са међунардног научног скупа (одржаног у Матици српској и  Институту за српски језик САНУ, Београд, 5–16 септембра 2010), у обиму од 594 стране.
6. Филип Вишњић – међаш усмене и уметничке поезије, зборник радова са књижевног научног скупа у Шиду у величини од 86 страна
7. Ишчекујући срећу или стваралачке муке слободе, Емилија Џамбарски Завишић, стр. 355..
8. Од Мораве до Мораве II, Из историје чешко-српских односа, зборник радова у велични од 429 страна. Овој зборник је резултат сарадње Матице српске и Матице моравске.

У 2010. години из штампе су изашле следеће књиге:
1.Правопис српскога језика, измењено и допуњено издање (у обиму од 508 страна)
2. Народна проза у „Вили“, Снежана Самарџија (обим од 182 стране).
Ова књига је резултат рада на пројекту Матице српске Библиотека усмене књижевности, 13. је по реду коју Матица објављује у истименој едицији заједно са Институтом за књижевност и уметност из Београда.
3. Народне песме у „Српско-далматинском магазину“ Милорад Радевић
Миодраг Матицки (у обиму 315 страна)
Ова књига је резултат рада на пројекту Матице српске Библиотека усмене књижевности, 14. је по реду коју Матица објављује у истименој едицији заједно са Институтом за књижевност и уметност из Београда.
4. Зборник радова Жанрови у српској периодици (уредила др Весна Матовић, научни саветник и директор Института), „Иторија српске књижевне периодике“, књ. 20.  у обиму од 575 страна. ). Ова књига је резултат рада на пројекту Наука о књижевности – Историја српске књижевне периодике књ. 20,  као заједничко издање Матице српске и Института за књижевност и уметност из Београда.
5. Час описа часописа IV. Српска шаљива периодика (1850-1870) Жарка Рошуља (у обиму од 335 страна). Ова књига је резултат рада на пројекту Наука о књижевности – Историја српске књижевне периодике књ. 6,  као заједничко издање Матице српске и Института за књижевност и уметност из Београда.
6. Поезија Мирослава Цењре Михаиловића,  зборник посвећен    добитнику Змајеве награде за 2004. годину у обиму од 214 страница.

У 2009. години из штампе су изашле следеће књиге:
1. Речник српских говора Војводине, Свеска 9 (Т, Ћ, У и Ф), у редакцији проф. др Драгољуба Петровића, обима 209 страна. Ову свеску је Матица издала у сарадњи са ИК „Тиски цвет”.
2. У току 2009. године Завод за уџбенике (као извршни издавач) објавио је 9. издање Правописа српскога језика  (тираж од 5000 примерака) М. Пешикана, Ј. Јерковића и М. Пижурице.

   Едиција „ПРВА КЊИГА”

Едиција „Прва књига” Матице српске покренута је 1957. и намењена је младим писцима који тек ступају на књижевну сцену. До сада је у њој објављено више од 250 наслова поезије, прозе, критике, књижевне теорије и есејистике. Поред тога што је стекла завидан углед, Матичина „Прва књига” је у српском издаваштву двадесетог века уједно и најстарија едиција те врсте.

Књиге се штампају у симболичном тиражу од 300 нумерисаних примерака, и системом размене доспевају у све релевантне националне библиотеке у земљи и иностранству, закључно са Конгресном библиотеком у САД.

Многи аутори ове едиције данас чине битан део наше савремене књижевности, као на пример: Добрица Ерић, Мирјана Стефановић, Јудита Шалго, Милутин Петровић, Гвозден Ерор, Миро Вуксановић, Владимир Копицл, Радмила Гикић, Драган Великић, Новица Милић, Љубица Арсић, Михајло Пантић, Јован Делић, Јован Попов, Војислав Карановић, Зоран Ђерић, Дубравка Ђурић, Веселин Марковић, Владимир Тасић, Боривоје Адашевић и други.

„Прву књигу“  су уређивали Иван В. Лалић, Давид Албахари, Мирослав Антић, Флорика Штефан, Васа Павковић, и многи други признати ствараоци с наших простора. Објављивање сваког новог кола „Прве књиге“ Матице српске пада у време Сајма књига у Београду, где се аутори први пут представљају књижевној јавности.

Рукописи који конкуришу за едицију „Прва књига“  примају се до 1.  маја, а одлука Уредништва објављује се на сајту Матице српске најкасније до краја јула.

Услови конкурса налажу да аутор или ауторка не смеју бити старији од 30 година у години у којој конкуришу, и да немају претходно објављену књигу. Рукописи се шаљу (или достављају лично) на адресу: Матица српска, за едицију „Прва књига“, Матице српске 1, 21000 Нови Сад.

Уредништво Едиција Прва књига:

Проф. др Владислава Гордић Петковић, главни и одговорни уредник
Ласло Блашковић
Мр Соња Веселиновић
Доц. др Ђорђе Деспић
Ненад Милошевић
Иван Радосављевић

О Едицији

Едиција „Прва књига” Матице српске покренута је 1957. и намењена је младим писцима који тек ступају на књижевну сцену. До сада је у њој објављено 265 наслова поезије, прозе, критике, књижевне теорије и есејистике. Поред тога што је стекла завидан углед, Матичина „Прва књига” је у српском издаваштву двадесетог века уједно и најстарија едиција те врсте.

Књиге се штампају у симболичном тиражу од 300 нумерисаних примерака, и системом размене доспевају у све релевантне националне библиотеке у земљи и иностранству, закључно са Конгресном библиотеком у САД.

Многи аутори ове едиције данас чине битан део наше савремене књижевности, као на пример: Добрица Ерић, Мирјана Стефановић, Јудита Шалго, Милутин Петровић, Гвозден Ерор, Миро Вуксановић, Владимир Копицл, Радмила Гикић, Драган Великић, Новица Милић, Љубица Арсић, Михајло Пантић, Јован Делић, Јован Попов, Војислав Карановић, Зоран Ђерић, Дубравка Ђурић, Веселин Марковић, Владимир Тасић, Боривоје Адашевић и други.

„Прву књигу” су уређивали Иван В. Лалић, Давид Албахари, Мирослав Антић, Флорика Штефан, Васа Павковић и многи други признати ствараоци с наших простора.

Објављивање сваког новог кола „Прве књиге” Матице српске пада у време Београдског Сајма књига, где се аутори први пут представљају књижевној јавности.

Услови конкурса

Право да конкуришу имају аутор или ауторка који не смеју бити старији од 30 година у години у којој конкуришу и који немају претходно објављену књигу.

Рукопис који се шаље на конкурс мора бити оригинално ауторско дело на српском језику, ћириличним писмом, до сада необјављено ни у целости, нити у деловима.

Рукописи и кратка биографија аутора шаљу се (или достављају лично) на адресу: Матица српска, за eдицију „Прва књига”, Матице српске 1, 21000 Нови Сад.

Рукописи који конкуришу за Eдицију „Прва књига” примају се до 1. јуна текуће године.

Аутор уз рукопис треба да достави Ауторску изјаву коју може преузети на сајту Матице српске. Рукописи који су достављени без Ауторске изјаве неће бити узимани у разматрање.

Одлука Уредништва објављује се на сајту Матице српске најкасније до краја јула текуће године.

Рукописи се не враћају.

 Ауторска изјава

ЕДИЦИЈА СТУДИЈЕ О СРБИМА

Са много разлога, научници из разних земаља посвећују пажњу нашем језику и књижевности, нашој култури и историји. Дошли су до значајних резултата, написали драгоцене књиге. Њихови доприноси допуњују оно што су остварили домаћи истраживачи.

Циљ је едиције „Студије о Србима“ да нашој јавности приближи достигнућа страних слависта и да помогне нашој науци да их уврсти у фонд својих знања. Уједно се тиме ова средина одужује ауторима, нашим пријатељима и амбасадорима разумевања.

Наша публика наћи ће у књигама ове едиције изванредно привлачно штиво, чију драж повећава несвакидашња визура: наши људи и наше прилике појављују се ту виђени очима других.

Едицију заједнички објављују Матица српска из Новог Сада, Завод за уџбенике из Београда и Вукова задужбина из Београда, а до сада је изашло 20 књига.

Уређивачки одбор едиције Студије о Србима:

Академик Милорад Радовановић,  председник
Проф. др Сава Дамјанов
Академик Нада Милошевић Ђорђевић
Проф др Јелка Ређеп
Два члана (Завод за уџбенике и наставна средства)

Награде Одељења

Жири Бранкове награде Матице српске

Проф. др Војислав Јелић, председник
Проф. др Драгана Вукићевић
Проф. др Владимир Гвозден
Доц. др Наташа Половина
Доц. др Невена Варница

Жири Награде Младен Лесковац

Проф. др Душан Иванић, председник
Проф. др Александар Јовановић
Проф. др Јован Делић
Академик Нада Милошевић Ђорђевић
Проф. др Иво Тартаља

Жири Змајеве награде

др Јован Делић, председник
др Ђорђе Деспић
Иван Негришорац
Ђорђо Сладоје
Желидраг Никчевић

Жири за доделу Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе

Проф. др Вељко Брборић
Др Миодраг Матицки
Академик Слободан Реметић
Проф. др Драган Станић
Проф. др Срето Танасић

Уређивачки одбор едиције Студије о Србима:
Академик Милорад Радовановић (председник Одбора)
др Слободан Владушић

Уредници едиције Библиотека Змајева награда:
Иван Негришорац
др Ђорђе Деспић

Чланови Његошевог одбора Матице српске од 2016. године:

Председник:
Архиепископ цетињски, митрополит Амфилохије (Радовић)

Потпредседници:
Академик Матија Бећковић
Академик Миро Вуксановић

Секретар:
академик Јасмина Грковић-Мејџор

Чланови:
Епископ бачки Иринеј (Буловић)
Миро Вуксановић
Академик Миомир Дашић,
Проф. др Јован Делић
Академик Љубомир Зуковић
Проф. др Горан Максимовић
Проф. др Мато Пижурица
Академик Предраг Пипер
Проф. др Драган Станић
Академик Владо Стругар
Др Срђа Трифковић
Гојко Шантић
Проф. др Богољуб Шијаковић

Стручни сарадник:
Јулкица Ђукић

Његошев зборник Матице српске:
академик Миро Вуксановић, главни уредник

На седници Управног одбора одржаној 27. јуна 2016. године за секретара Одељења именована је, за наредни четворогодишњи период, проф. др Мирјана Веселиновић Хофман. По правилу, секретари Одељења су и уредници књига посебних издања.

Рад Одељења за сценске уметности и музику одвија се у неколико праваца: научноистраживачка и издавачка делатност, одржавање научних скупова, теренски рад на снимању народних мелодија, културно-просветни рад и концертна делатност у Матици српској.

Радом Одељења за сценске и музичке уметности руководи Одбор Одељења који има четворогодишњи мандат. Нa челу Одбора Одељења је секретар Одељења. Садашњи Одбор изабран je на седници Управног одбора од 12. октобра 2016. године.

Секретар Одељења Проф. др Мирјана Веселиновић Хофман

Стручни сарадник Одељења за сценске уметности и музику:
Марта Тишма.
Телефони: 021 6615-038 и 021 420-199, локал 129, факс 021 528-901
е-mail: mtisma@maticasrpska.org.rs

Чланови Одбора Одељења за сценске уметности и музику:

Проф. др Богдан Ђаковић
Проф. др Зоран Ђерић
Гордана Ђурђевић
Др Зоран Т. Јовановић
Др Јелена Јовановић, виши научни сарадник
Проф. др Каталин Каич
Доц, др Маријана Кокановић Марковић
Проф. др Софија Кошничар
Проф. др Весна Крчмар
Др Данка Лајић Михајловић, виши научни сарадник
Др Милена Лесковац
Мр Зоран Максимовић
Проф. др Соња Маринковић
Проф. др Петар Марјановић
Проф. др Весна Микић
Др Биљана Милановић, истраживач сарадник
Предраг Момчиловић
Проф. мр Ненад Остојић
Проф. др Ивана Перковић
Проф. др Даница Петровић
Проф. др Живко Поповић
Проф. др Тијана Поповић Млађеновић
Проф. др Ира Проданов Крајишник
Проф. др Maриjaнa Прпa Финк
Мр Мирослав Радоњић
Проф. др Душан Рњак
Проф. др Небојша Ромчевић
Доц. др Немања Совтић
Проф. др Милица Стојадиновић
Др Катарина Томашевић, виши научни сарадник
Проф. др Нице Фрациле
Проф. др Драгана Чолић Биљановски

Одељење за ликовне уметности Матице српске основано је на скупштини Матице српске одржаној 31. марта 1963. године. Оквирни програми рада Одељења од почетка био је усмерен на све важније појаве из историје српске уметности у целини.

Први секретар Одељења био је академик Дејан Маедаковић 1965-1986. Године 1987-1999. секретар Одељења био је проф. др Миодраг Јовановић, 2000-2004. године проф. проф. др Мирослав Тимотијевић, од средине 2004. године до новембра 2005. др Слободан Милеуснић. Године 2006. за секретара Одељења избран је проф. др Александар Кадијевић, који је на тој функцији и данас. По правилу, секретари Одељења су и уредници књига посебних издања.

Радом Одељења за ликовне уметности руководи Одбор Одељења који има четворогодишњи мандат. Нa челу Одбора Одељења је секретар Одељења. Садашњи Одбор изабран je на седници Управног одбора од 12. октобра 2016. године.

Секретар Одељења:
доц. др Владимир Симић

Стручни сарадник Одељења за ликовне уметности:
Марта Тишма.
Телефон: 021 6615-038 и 021 420-199, локал 129, факс 021 528-901
е-mail: mtisma1@maticasrpska.org.rs

Чланови Одбора Одељења за ликовне уметности:
Доц. др Игор Борозан
Проф. др Драган Војводић
Доц.. др Бранка Вранешевић
Мр Коста Вуковић
Проф. др Дубравка Ђукановић
Проф. др Јелена Ердељан
Проф. др Александар Кадијевић
Др Мирослава Костић, виши научни сарадник
Др Бранка Кулић, виши научни сарадник
Проф. др Александра Кучековић
Проф. др Ненад Макуљевић
Проф. др Миодраг Марковић
Проф. др Срђан Марковић
Проф. др Лидија Мереник
Др Тијана Палковљевић Бугарски
Др Даница Поповић, виши научни рарадник
Доц. др Ненад Радић
Др Милан Радујко, научни рарадник
Проф. др Зоран Ракић
Проф. др Мирјана Ротер Благојевић
Донка Станчић
Др Љиљана Стошић, научни сарадник
Проф. др Иван Стевовић
Др Данијела Королија Црквењаков
Др Бранко Чоловић
Проф. др Симона Чупић
Проф. др Марица Шупут