Oдштампан је Зборник Матице српске за сценске уметности и музику бр. 62/2020, обима 12,5 штампарских табака.

Рецензенти текстова Зборника су сви чланови Уредништва Зборника и сарадници Одељења Матице српске за сценске уметности и музику који по својој стручности одговарају садржајима текстова. Сваки текст рецензирају два или три рецензента.

Садржај свеске бр. 62 чине: студије, чланци, расправе (8 радова); сећања, грађа, прилози (2 радa); прикази (2 радoва), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар и Упутство за ауторе.
Комплетан PDF Зборника налази се овде.

Матица српска је објавила четврти „Његошев зборник Матице српске”. У оквиру три поглавља, „О Речнику Његошева језика”, „Језик у Његошевим делима” и „Прилози”, објављени су радови Мира Вуксановића, Михаила Стевановића, Јасмине Грковић Мејџор, Јелице Стојановић, Радмила Маројевића, Александра Милановића, Исидоре Бјелаковић, Ане Пејановић, Мате Пижурице, Миодрага В. Јовановића и Горана Максимовића. На крају публикације објављен је програм научног скупа „Језик у Његошевим делима”, као и фотографије са Његошевог дана одржаног у Матици српској.

Уредништво Зборника: академик Миро Вуксановић (главни уредник), академик Јасмина Грковић Мејџор и проф. др Мато Пижурица.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Објављен је Зборник Матице српске за књижевност и језик бр. 68-2/2020. У рубрици „Студије и чланци” објављени су радови др Снежане Ј. Милојевић, др Наде Савковић, др Исидоре Бјелаковић, др Ненада Ђ. Нинковића, др Бранка Златковића, др Радмила Н. Маројевића, др Весне Елез, др Страхиње Степанова, др Маје С. Радонић, др Софије Божић, др Јована Делића, др Ксеније Шуловић, доц. др Сање Маричић Месаровић, мср Данице Трифуњагић и др Диане М. Поповић. Рубрика „Прилози и грађа” доноси текст др Милице В. Ћуковић, док је у рубрици „Поводи” објављен текст Мирка Богдановића. За рубрику „Критике и оцене” у овом броју пишу: др Војислав Јелић, др Лидија Делић, др Владан Бартула, др Драгана Вукићевић, др Зорица В. Несторовић, др Милан Д. Алексић, др Љиљана Пешикан Љуштановић, др Исидора Г. Бјелаковић и др Зоран Д. Пауновић. Рубрика „In memoriam” посвећена је сећању на Васу Милинчевића и Жарка Рошуља.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У петак, 6. новембра 2020. године, на Филозофском факултету у Нишу представљена су издања Матице српске која су резултат пројекта „Жанровска укрштања српске и англофоне књижевности: преводна рецепција и књижевнотеоријска интерпретација“. Руководилац пројекта проф. др Владислава Гордић Петковић представила је монографију Сер Гавејн и Зелени витез: превод, тумачења и значење члана пројекта проф. др Младена Јаковљевића, и два до сада објављена зборника радова с прилозима истраживача из универзитетских центара у Србији, региону и иностранству који су посвећени тематским и идентитетским аспектима савремене српске прозе и видовима њеног везивања за феномене из англофоног књижевног корпуса.

Објављен је новембарски број „Летописа Матице српске” (год. 196, књ. 506, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Владимира Конечног, Ненада Шапоње, Владанке Цветковић, Јелене Маринков и Адама Загајевског. Рубрика „Есеји” доноси први део текста Миливоја Сребра о Иви Андрићу у огледалу француске критике и први део текста Ивана Негришорца о Петеру Хандкеу, док Радомир В. Ивановић пише о Елени Феранте, а Драган Бабић о Џулијану Барнсу. Тема рубрике „Разговор” је размишљање Владана Матијевића о књижевности, „слободи говора” и још којечему (разговор је водила Ивана Крсмановић). Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Јелена Марићевић Балаћ, Стојан Ђорђић, Милена Кулић, Маријана Јелисавчић, Владан Бајчета и Јованка Стојчиновић Николић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У издању Матице српске и Удружења грађана Суматра објављен је зборник радова „Дани Милоша Црњанског (Стогодишњица Лирике Итаке)“. Зборник радова проистекао је из манифестације „Дани Милоша Црњанског“, која је одржана од 29. новембра до 1. децембра 2019. године у Новом Саду и Новом Милошеву. Зборник се састоји из три дела. У првом делу објављена су предавања Зорана Аврамовића и Зорана Ђерића, док су у другом делу објављене приче Николе Маловића, Марка Крстића, Весне Капор и Дејана Стојиљковића. Трећи део Зборника чине саопштења са округлог стола „Сто година Лирике Итаке“ одржаног у Матици српској. Том приликом саопштени су радови Драгана Бошковића, Лидије Томић, Бојана Јовановића, Јелене Ђ. Марићевић Балаћ, Часлава В. Николића, Драгана Хамовића, Горане Раичевић и Александра Јеркова.

Уредник зборника је проф. др Слободан Владушић. Штампање ове публикације омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Градска управа за културу града Новог Сада.

У четвртак, 29. октобра 2020. године у Матици српској додељена је Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” за 2019. годину. Жири у саставу: проф. др Мира Радојевић (председник), проф. др Ђорђе Бубало, др Александар Фотић, др Драган Богетић и др Радомир Поповић једногласно је донео одлуку да награду додели др Небојши Порчићу, ванредном професору Одељења за историју, Филозофског факултета у Београду и др Невену Исаиловићу, научном сараднику Историјског института у Београду, за књигу „Документи владара средњовековне Србије и Босне у венецијанским збиркама” (Архив Србије, Београд 2019).

О награђеној књизи и одлуци Жирија говорила је проф. др Мира Радојевић, а генерални секретар Матице српске др Милан Мицић поздравио је присутне и уручио награду добитницима. На крају програма присутнима су се обратили и добитници. Програм је водила Светлана Милашиновић, стручни сарадник Матице српске.

Реализацију награде помогла Градска управа за културу Града Новог Сада. Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” установљена је 2015. године и додељује се за најбољу књигу из историје српског народа или из опште историје објављену у протеклој години на српском језику.

Додела је снимљена и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Дана 28. октобра 2020. године Матицу српску је посетио господин Слободан Бодулић, вајар.

Примио га је председник Матице српске проф. др Драган Станић коме је том приликом аутор исказао жељу да Матици српској поклони модел бисте „Васа Стајић“ (патинирани гипс, димензија 65х45х35цм).

Потписан је Уговор са дародавцем, уз захвалност за учињен леп гест.

У оквиру Одељења за друштвене науке Матице српске објављен је двоброј (4-5) часописа „Synaxa – Matica srpska Journal for Social Sciences, Arts, and Culture”. Часопис Матице српске за друштвене и хуманистичке науке на енглеском језику је периодична публикација која објављује научне чланке и расправе, прегледне чланке, осврте, приказе, хронике, белешке, библиографије, итд. из области друштвених и хуманистичких наука. У новом броју, у рубрици „Чланци” („Articles and Treatises”) објављен је говор Габријеле Шуберт поводом избора у звање за страног члана Српске академије наука и уметности у ком се осврће на значајне моменте сусрета српске и немачке културе и књижевности. У истој рубрици објављени су и радови аутора: Мирчете Вемића и Сузане Ловић, Драгане Гњатовић, Михаела Антоловића, Илеане Ћосић, Соње Јанков, Миљане Матић, Бојана Драшковића. У оквиру рубрике „Прикази” („Book reviews”) објављени су радови Николе Живковића (приказ књиге Клауса Торнера: „Der ganze Südosten ist unser Hinterland: Deutsche Südosteuropa pläne von 1840 bis 1945”) и Слободана Антонића (приказ зборника радова који је приредио Часлав Оцић: „Економска криза: Почеци и исходи”). Забелешке из дневника Косаре Гавриловић, као и бројне фотографије и мапе у боји на посебан начин заокружују овај двоброј.

Уредништво часописа радило је у саставу: Часлав Оцић (главни и одговорни уредник), Душан Рњак и Катарина Томашевић (чланови), и Јована Трбојевић Јоцић (секретар Уредништва). Радове у двоброју превела је Ана Селић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

У оквиру Одељења за друштвене науке Матице српске објављен је зборник радова „Срби у Угарској 1848–1918: од Мајске до Велике народне скупштине”. Зборник се састоји из два дела. У првом делу забележене су свечане беседе у оквиру централног програма обележавања 170-годишњице Мајске скупштине: „Мајска скупштина 1848. године” академика Василија Крестића, одржане у Сремским Карловцима, 15. маја 2018. године и „Мајска скупштина ‒ у свом и нашем времену” проф. др Љубомирке Кркљуш, одржане у Матици српској, 29. маја 2018. године.

Други део Зборника чине саопштења са научног скупа „Срби у Угарској 1848–1918: од Мајске до Велике народне скупштине” одржаног у Матици српској, 2. новембра 2018. године, у оквиру програма обележавања 100-годишњице присаједињења Војводине Краљевини Србији и 170-годишњице Мајске скупштине. Том приликом саопштено је двадесет и шест научних радова, од којих је двадесет и један објављен у овом Зборнику. Радови су из области различитих научних дисциплина, од политичке, војне, државноправне, па до књижевне, уметничке, музичке и културне историје. Организациони одбор скупа чинили су: др Иринеј Буловић, епископ бачки, проф. др Драган Станић, проф. др Ђорђе Ђурић, проф. др Љубомирка Кркљуш, проф. др Душан Николић, академик Стеван Пилиповић, проф. др Мира Радојевић, др Драго Његован, музејски саветник, и др Петар В. Крестић, научни саветник.

Уредници Зборника су: проф. др Љубомирка Кркљуш, др Петар В. Крестић, научни саветник, и проф. др Драган Станић.

Штампање овог Зборника омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.