У оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске објављена је књига Артхашастра или наука о владању и вођењу привредних, правосудних, управних, војних и политичких послова. Са санскрта је превео Светислав Костић, дугогодишњи професор индијских језика на Карловом универзитету у Прагу. Каутилјина Артхашастра је најстарије сачувано дело староиндијске политичке, економске, социолошке, правне и војне науке. Обилује теолошким, митолошким, етнолошким, географским подацима, који се односе на Индију постведског раздобља.

Културолошки значај Артхашастре је многострук. Пре свега, она пружа увид у начин живота у старој Индији, упознаје нас са достигнућима у обради метала и разних других сировина, са разним начинима сточарске и пољопривредне производње, многобројним врстама биљног и животињског света, са организацијом људског друштва у породице, родове, друштвене слојеве и државу, са вештином владања и законодавством.

Превод овог дела се први пут појављује на српском језику. Он је од великог значаја стручној јавности, а нема сумње да ће бити занимљиво и широј читалачкој публици. Дело је писано стилом сутри, који у другим културама и раздобљима није познат. Сутре су веома кратки језички искази, који стоје често без предиката и изискују подробнија тумачења и објашњења.

Рецензенти ове књиге су проф. др Александар Петровић и проф. др Срђан Шаркић, а објављена је као четврта књига у оквиру пројекта Матице српске „Српско-индијске везе у култури кроз историју“ (руководилац пројекта проф. др Александар Петровић). Штампање ове књиге омогућило је Министарство културе и информисања.

Из штампе је изашао Зборник Матице српске за филологију и лингвистику бр. LXIII–2 за 2020. годину. У рубрици „Чланци и расправе“ објављени су радови Радмила Маројевића, Дејана Средојевића, Маје Марковић, Милене Јакић Шимшић, Тијане Весић Павловић, Наташе Киш, Јована Чудомировића, Марије Стефановић, Радославе Трнавац, Душанке Звекић Душановић и Анђеле Васиљевић. У рубрици „Хроника“ објављен је текст Јасмине Грковић – Мејџор, а у рубрици „Критике и прикази“ објављени су текстови Јасмине Грковић – Мејџор, Мирјане Петровић Савић, Жарка Бошњаковића и Марине Јуришић.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Из штампе је изашао Зборник Матице српске за класичне студије бр. 21–22 за 2020. годину. У рубрици „Студије и чланци“ своје радове објавили су Срђан Дамњановић, Claudia Marsico, Victor Castellani, Мирко Обрадовић, Зоја Бојић и Снежана Ферјанчић, а у рубрици „Рецепција и наслеђе“ Евангелија Пану, Константин Калаханис, Милан С. Димитријевић, Александра Бајић, Мирјана Глигоријевић Максимовић, Гордана Јеремић, Тони Чершков, Марија Благојевић. Рубрика „Преиспитивања“ сачињена је од радова Симе Аврамовића, Немање Вујчића, Мирјане Д. Стефановић, Милорада Стојића, а рубрика „Критике и прикази“ од радова Вишње Кнежевић, Предрага Коматине, Милорада Стојића, Дејана Тубића и Иване Поповић. Радови Јелене Анђелковић Грашар и Ксеније Марицки Гађански објављени су у рубрици „Хроника“, а радови Илије Марића и Немање Вујчића у рубрици „In memoriam”.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Жири за доделу Змајеве награде Матице српске у саставу: Јован Делић, председник, Иван Негришорац, Желидраг Никчевић, Селимир Радуловић и Ђорђо Сладоје, на завршној седници одржаној 1. фебруара 2021. године, одлучио је да се Змајеве награде Матице српске за 2020. годину додели Радомиру Уљаревићу за књигу Пепео (у издању Космос издаваштва) и Саши Радојчићу за књигу То мора да сам такође ја (у издању Архипелага).

Матица српска се оглашава поводом текста који је изашао на платформи „Директно“ 27. јануара 2021. године, у коме је изнесена нетачна информација да је Матица српска доделила награду „Капетан Миша Анастасијевић“ Дијани Хркаловић. Награду „Капетан Миша Аастасијевић“ није установила Матица српска, нити је додељује. Ову награду додељује фирма „Медиаинвент“. Поменута награда само је додељена у сали Матице српске, јер је фирма „Медиаинвент“ закупила салу Матице српске за своју свечаност.

Овогодишња традиционална Светосавска беседа одржана је у уторак, 26. јануара, уочи Светог Саве, у празној сали Матице српске, у складу са уведеним мерама због епидемиолошке ситуације у земљи. Након интонирања Химне Светом Сави поздравну реч упутио је председник Матице српске проф. др Драган Станић. Централни догађај овогодишње свечаности, беседу под називом Од Растка до Светог Саве, путовање Саве Немањића одржала је проф. др Наташа Половина. Др Исидора Поповић говорила је песме Васка Попе Путовање Светога Саве и Хиландар. Ове године навршава се 30 година од Попине смрти те је избором поезије за овогодишњу Светосавску академију Матица српска одала почаст великом песнику. Публика је имала прилику да догађај у директном преносу гледа на YouTube каналу Матице српске чиме није прекинута традиција од век и по слављена Савиндана у Матици српској, упркос свим искушењима.

Догађај се може погледати у видео-архиви Матице српске.

Пред читаоцем се налази друго издање сада већ класичне књиге проф. др Мирослава Тимотијевића „Српско барокно сликарство” које након двадесет и четири године поново приређује Матица српска.

Овај прерано преминули истраживач српске уметности и културе 18. и 19. века оставио је иза себе изузетно богат и разуђен научни опус у чијем средишту се, као једно од темељних места, налази ова капитална монографија.

Ради се о посебном и другачијем делу којим jе у српској историји уметности отворено ново поглавље. Појава те књиге је легитимисала методолошке новине које су доносили млађи аутори, али и показала спремност старијих ауторитета да прихвате другачије начине промишљања познатих уметничких феномена.

Дуже од две деценије служила је као уџбеник за студенте, али и као извор за методолошке иновације, које је аутор наставио да разрађује кроз појединачне студије и чланке.

Књига „Српско барокно сликарство” је Мирослава Тимотијевића сврстала међу врхунске истраживаче историје уметности не само у националним, већ и у ширим источноевропским оквирима. До краја своје професионалне каријере радио је као предавач на предметима из историје српске уметности новог века на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду.

Објављен је петнаести број нове серије Језика данас, гласила Матице српске за културу усмене и писане речи.

Ауторски радови објављени су у рубрикама Норма, Преиспитивања, Осветљавања, Предлози, Пратимо новости. Сталну рубрику Мали савети уређује и пише проф. др Рада Стијовић, главни и одговорни уредник гласила. Рубрику Писци о језику уређује академик Милосав Тешић, члан Уредништва Језика данас. Објављене су и одлуке Одбора за стандардизацију српскога језика као и речи са доделе Повеље Матице српске за неговање језичке културе за 2018. годину.

Електронска верзија Језика данас бр. 15 налази се овде.

У петак, 18. децембра 2020. године у Матици српској одржано је онлајн предавање „Контаминанти хране”. Предавач је била проф. др Мира Пуцаревић, деканица Факултета заштите животне средине, Универзитета ЕДУКОНС. Предавање је део научноистраживачког пројекта Матице српске „Питања животне средине и перспективе развоја квалитета и здравствено безбедне хране у АП Војводини”.

Проф. др Ђорђе Јовановић, професор Факултета за инжењерски менаџмент у Београду и руководилац пројекта Матице српске, представио је проф. др Миру Пуцаревић. Проф. др Мира Пуцаревић указала је на значајне загађиваче хране, као и њихове последице по здравствено стање човека, уз навођење најновијих истраживачких резултата у овој области. Посебан значај овог предавања огледа се у умешности проф. Пуцаревић којом је, поред научних аспеката, представила практичне смернице за спречавање конзумације загађене хране и смернице ка здравијем стилу исхране.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Објављен је децембарски број „Летописа Матице српске” (год. 196, књ. 506, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Васе Павковића, Владимира Конечног, Драгана Бошковића, Бориса Лазића и Владимира Набокова. Рубрика „Аутопоетички запис” прати причу Васе Павковића о животу и трајању у књижевности. Рубрика „Есеји” доноси други део текста Миливоја Сребра о Иви Андрићу у огледалу француске критике и други део текста Ивана Негришорца о Петеру Хандкеу, док Соња Миловановић пише о стваралаштву Драгана Бошковића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Светлана Милашиновић, Маја Белегишанин, Никола Живановић, Драган Бабић, Маријана Јелисавчић, Милена Кулић и Катарина Пантовић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.