У Матици српској 20. јуна 2019. године представљена је јавности књига „Суботе и недеље“ Милана Лазаревића, приређивача мр Гордане Ђилас. Рукопис др Милана Лазаревића чува се у Рукописном одељењу Матице српске (M 14376). Мемоари Милана Лазаревића пружају обиље модела односа у српском друштву с краја 19. и почетка 20. века: дипломатија мале земље наспрам великих сила, породични миље, махом везан за детињство и рану младост. Рукопис представља сведочанство о знаменитим личностима са којима се Лазаревић сусретао, међу којима је већина наших дипломата (Бранко Лазаревић, Светислав Предић, Чедомиљ Мијатовић, Јован Дучић…)

На самом почетку промоције, поздравну реч упутио је потпредседник Матице српске, проф. др Бранко Бешлин. О књизи су говорили др Драго Његован и мр Јован Пејчић као и припређивач мр Гордана Ђилас. Одломке из књиге читала је др Исидора Поповић.

У среду, 26. јуна 2019. године, у Свечаној сали Матице српске представљена је књига кнеза Божидара Карађорђевића „Записи о Индији“, коју је Матица српска објавила у сарадњи са Задужбином краља Петра I Карађорђевића. О књизи су договорили Драгомир Ацовић, члан Крунског савета, Александра Стевановић, преводилац, и Александар Петровић, приређивач. На почетку програма поздравне речи присутнима упутили су Драган Станић, председник Матице српске и Драган Рељић, управник Задужбине краља Петра I.
Књигу је приредио, предговор написао и са француског језика превео проф. др Александар Петровић. Са енглеског језика је превела, коментаре и поговор написала Александра П. Стевановић. Редактуру и превод санскритских термина, упоређивање енглеског и француског текста потписује Мирјана Петровић.

Књига „Записи о Индији“ објављена је као друга књига у оквиру пројекта Матице српске „Српско-индијске везе у култури кроз историју“. Прва књига је „Од Наланде до Хиландара“, а руководилац пројекта је проф. др Александар Петровић.

У Матици српској, 28. јуна 2019. године, свечано су уручене Награде из задужбинских фондова Матице српске најбољим ђацима и студентима завршних година школа и факултета. Награђене ученике и студенте поздравио је проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске, и том приликом им уручио пригодне поклоне.

Добитници награде задужбинских фондова Матице српске за 2019. годину су:

1. Tатјана Кличковић (Одсек за српску књижевност, Филозофски факултет, Нови Сад);
2. Зорана Бокан (Одсек за компаративну књижевност, Филозофски факултет, Нови Сад);
3. Кристина Марић (Одсек за српски језик и лингвистику, Филозофски факултет, Нови Сад);
4. Јована Попов (Одсек за руски језик и књижевност, Филозофски факултет, Нови Сад);
5. Драган Белеслић (Одсек за историју, Филозофски факултет, Нови Сад);
6. Александар Остојић (Одсек за филозофију, Филозофски факултет, Нови Сад);
7. Дајана Вујанић (Одсек за социологију, Филозофски факултет, Нови Сад);
8. Денис Куштер (Економски факултет, Нови Сад);
9. Ана Јовановић (Економски факултет, Нови Сад);
10. Данило Кузман (Медицински факултет, Нови Сад);
11. Миљана Биговић (Правни факултет, Нови Сад);
12. Церовић Весна (Гимназија Лаза Костић, Нови Сад);
13. Милош Гравара (Гимназија Исидора Секулић, Нови Сад);
14. Марија Лукић (Гимназија Исидора Секулић, Нови Сад);
15. Катарина Кајевић (Карловачка гимназија);
16. Софија Божић (Карловачка гимназија)
17. Емилија Јовановић (Карловачка гимназија);
18. Данко Гаврић (Карловачка гимназија);
19. Бранислав Веселиновић (Гимназија Јован Јовановић Змај, Нови Сад);
20. Јована Мркшић (Гимназија Светозар Милетић, Србобран);
21. Ленђел Ана (Гимназија у Бечеју);
22. Ноеми Ачан (Гимназија Светозар Марковић, Нови Сад);
23. Даница Зец (Гимназија Светозар Марковић, Нови Сад);
24. Милош Михајлица (Економско-трговинска школа Бечеј)

Додела је снимљена и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У уторак, 11. јуна 2019. године у Салону Матице српске проф. др Мато Пижурица уручио је „Бранкову награду Матице српске” за школску 2017/18. годину за дипломске и семинарске радове, и то: прву награду Лани Јекнић, за рад „Човек и његов ‘мали свет’ у драмама Николаја Кољаде”; две друге награде, Ани Стевић, за рад „Конструкција карневализованог света и фигура двојника у ‘Дневнику о Чарнојевићу’ Милоша Црњанског” и Јелисавети Арсенијевић, за рад „Мотив сирена у античкој грчкој књижевности” и три треће награде, Браниславу Чурчову, за рад „Фигура жене у мемоарској прози Симеона Пишчевића”, Марини Срнка, за рад „ Евино тело – осврт на мултимедијалне, неоавангардне уметнице у југословенском и ширем контексту” и Лани Костић, за рад „Васкршњи канон Светог Јована Дамаскина”.

Записник са састанка Жирија прочитала је и о награђеним говорила члан Жирија доц. др Невена Варница, док су се награђени студенти обратили присутнима уз речи захвалности, а потом су и прочитали одломке својих радова. Жири је радио у саставу: доц. др Невена Варница, проф. др Драгана Вукићевић, проф. др Владимир Гвозден, проф. др Војислав Јелић (председник) и доц. др Наташа Половина.

Свечаност је снимљена и може се погледати овде.

Матица српска је благовремено, у складу са Законом о враћању имовине и обештећењу, поднела захтеве за повраћај одузете имовине за петнаест задужбина под управом Матице српске, као и имовине која је одузета директно Матици српској. Од 2015. године Матица српска заједно са Српском академијом наука и Београдским универзитетом покренула je поступке и иницијативе за решавање проблема са којим су се у поступку реституције ове установе сусреле. У склопу иницијативе за доношење посебног закона за реституцију имовине Матици српској САНУ и Београдском универзитету у Влади Републике Србије 13. јуна 2019. године одржан je састанак са премијерком госпођом Аном Брнабић. Учесници састанка, представници Матице српске: проф. др Драган Станић, председник Maтице српске, мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске; представници САНУ: академик Владимир Костић, председник, др Бојан Бугарчић, управник послова и представница Универзитета у Београду проф. др Иванка Поповић, ректор, премијерки су изложили проблеме са којима се сусрећу у поступцима враћања имовине овим институцијама и предложили могућа решења и предочили текст иницијативе за доношење посебног закона за ове три институције од највишег значаја за српску култутру и образовање.

Председник Матице српске учествовао на оснивачком скупу Националног тима за препород села Србије, који је одржан 13. јуна у Палати Србије. Оснивању је присуствовао и председник Републике Србије Александар Вучић, министар без портфеља Милан Кркобабић, председник Академијског одбора за село САНУ академик Драган Шкорић и др. Том приликом донесен је и Акт о контитуисању и национални проглас Националног тима за препород села Србије.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић боравио је у Мартину, као гост Матице словачке и учесник 4. конгреса свих Матица. Током дводневног скупа било је разговора о многим темама које се тичу не само рада Матица као културних установа, него и читавог низа питања везаних за изучавање словенских језика и култура, као и међусобних односа словенских народа. Председник Станић говорио је на тему европске перспективе Матице српске некада, као и сада. Уз то, председник Матице српске учествовао је у активностима Друштва словачких писаца и заједничком наступу пред словачком публиком, а такође је потписан уговор о сарадњи Матице српске и Друштва словачких писаца о изради српско-словачких прилога за едицију Матице српске „Књижевни дијалози”.

Објављен је јунски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 503, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Ивана Негришорца, Драгана Хамовића, Ивана Јосимова, Данијеле Трајковић и Карла Кролоа. Рубрика „Есеји” доноси текстове Катарине Пантовић о НИН-овој награди за 2018. годину, Ивана Чароте о Јовану Пичети и Рите Џулијани о специфичном погледу на приповетку „Рим”. Рубрика „Сведочанства” посвећена је поезији Ивана Негришорца кроз текстове Матије Бећковића и Зорана Ђерића, те песнику Бранку Чучку о чијем опусу пише Јован Делић. У овом броју можете прочитати и разговор са Миланом Ненадићем који је водила Радмила Гикић Петровић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Александар Б. Лаковић, Никола Живановић, Дамјан Ћулафић, Владан Бајчета и Златомир Гајић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

У организацији Косовскометохијског одбора Матице српске, Друштва пријатеља манастира Св. архангела код Призрена и Дома културе „Грачаницаˮ одржани су Спасовдански дани у Призрену, 5. и 6. јуна 2019. године. Манифестација је одржана под покровитељством Канцеларије за Косово и Метохију Републике Србије.

Уочи Спасовдана програм је започео у свечаној сали Призренске богословије ,,Св. Кирило и Методијеˮ химном Србије ,,Боже правдеˮ коју је извео Хор ,,Цар Душанˮ из Штрпца под руководством Александре Спасић, уз пратњу Немање Симића на гитари. Сабрање, које се одржава по благослову Његовог преосвештенства епископа рашко-призренског господина Теодосија, беседом је отворио игуман манастира Св. архангела архимандрит Михаило. Благосиљајући почетак сабрања рекао је да је ово пета година за редом како се у присуству расељених Призренаца и Срба са Косова и Метохије, али и из других делова Србије, прославља Спасовдан и да окупљени око светиња прослављају живога Бога и тако наслеђују вековну праксу предака који су подигли ове светиње и са муком одржавали у своје време. Додајући да је манифестација коју отвора наставак борбе за очување наших светиња и за очување Косова и Метохије, рекао је: „Ми овиме не пркосимо ником, али се боримо да се не заборавимо и да се српско име, српске светиње и српске цркве не заборавеˮ. У наставку програма представљене су три књиге. О књизи Ненада Љубинковића Од Косовске битке до косовске легенде говорио је уредник издања др Бранко Златковић. Констатовао је да је професор Љубинковић аутор који је сасвим посвећен теми Косова и који је учинио огроман напор да око конкретног историјског догађаја, аргументовано, систематски и поуздано говори о чињеницама и подацима о Косовском боју и легендама које су испеване о овом догађају. „Љубинковић је у овој књизи на препознатљиво занимљив начин начинио синтезу и складан мозаик од разноврсних знаних и незнаних чињеница, извора и података о Косовском боју, који су у сложеном процесу творбе и сублимације формирали слојевит феномен који често називамо косовском легендом, а понекад и косовским митом. Књига је заправо мозаик од разноврсних знаних и незнаних чињеница, извора и података о Косовском бојуˮ, рекао је Златковић. (даље…) →