2.2.2015-6Матица српска је у оквиру рада Едиције Документ објавила књигу „Јован Милекић, Живљење прошлости (аутобиографија и преписка)” приређивача мср Јоване Војводић. У културном животу града Суботице и креирању његовог уметничког угледа Јован Милекић завређује високу позицију. Као човек широких интересовања – филателиста, нумизматичар, колекционар, историчар, правник, а надасве музеолог, виспрено је прожимао области којима је био пасионирано наклоњен, што је доприносило још богатијем искуству. Пут од младалачке заинтересованости, преко страсног сакупљања, све до животног позива, о којима је и сам сведочио, завређује да буде поткрепљен документима до сада јавности непредоченим у потпуности.

Књига о Јовану Милекићу, обједињује његову Аутобиографију и преписку, нуди увид пре свега у једну интимну историју, у сплет догађаја, осећања и успомена, а потом и у пословне прилике, пријатељске односе са значајним личностима и људима различитог усмерења. Коресподенција расветљава важност и одрживост познанстава, а уједно и Милекићев радни елан, прегалаштво при обезбеђивању музејског материјала, као и амбицију употпуњавања сопственог знања. Књига пружа информације о интенцији сабирања уметничке прошлости Бачке, о свеукупној садржини Бачког музеја, која је била богата и разноврсна, и сведочи о племенитом подухвату и опстајању и у несрећним околностима. Преписка је донета хронолошким следом, и то тако што су писма разврстана у посебна поглавља, ради лакшег праћења и сналажења. Разнолик и занимљив садржај отвара преписка Мите Ђорђевића, Вељка Петровића, Гедеона Дунђерског, Богдана Гавриловића и других наведених дописника. Издвојена је коресподенција вођена са Жарком Огњановићем Абуказемом и сликаром Миланом Коњовићем, као најобимније.

Књига има 151 страну, опремљена је Регистром имена као и избором фотографија из живота Јована Милекића. Штампање ове књиге омогућио је Град Суботица.

 2.2.2015-6Матица српска је у оквиру рада Едиције Документ објавила књигу „Светислав Предић, Из мога живота ” коју је приредила мр Гордана Ђилас.

Правник, дипломата, књижевник и преводилац Светислав Предић (1883–1957) потиче из угледне банатске породице Предић. Стриц му је чувени сликар Урош Предић. У првом делу аутобиографије Предић кроз опис живота у породици, на топао начин предочава и живот банатских Срба, интелектуалаца, као и свој однос са стрицем Урошем Предићем. Селидбом породице у Београд, оживљена је његова слика с краја 19. и почетка 20. века. Почевши од професора, преко личности са којима је ступао у контакт током Првог светског рата, па током професионалне каријере, сусрећемо се са српским културним, књижевним, војним, политичким миљеом највишег ранга: Милан Ђ. Милићевић, Милан Ракић, Јосиф Свобода, Стеван Мокрањац, Павле Поповић, Богдан Поповић, Јован Скерлић, Љубомир Јовановић, Александар Белић, Никола Пашић, Слободан Јовановић, Живојин Перић, Риста Одавић, Јован Жујовић, Урош Предић, Лаза Лазаревић… Кроз опис његовог живота драматично се прелама и судбина српског народа и учешће у ратовима који су обележили почетак 20. века. Аутобиографија је писана прегледно, по кључним животним етапама, с мноштвом занимљивих опажања. У њој упознајемо образовану личност широких интересовања и њено настојање да часно проживи живот који ју је често доводио у бројна искушења, како службена тако и приватна. Преводилац Шопенхауерове књиге Паренезе и максиме, читалац Дантеа у оригиналу, преводилац француске брошуре Употреба аероплана у рату за потребе Врховне комаде српске војске, оставио је у својим успоменама белег једног времена и настојања да животу подари смисао у раду и прегалаштву, које, са његовом скромношћу и самосвешћу увек могу послужити као наук будућим читаоцима.

Књига има 210 страна, садржи предговор приређивача, регистар имена и илустрације. Штампање ове књиге омогућили су Град Нови Сад – Градска управа за културу и Град Суботица.

 2.2.2015-6У среду, 16. марта 2022. године, у Свечаној сали је одржано предавање Рајка Р. Каришића о манастиру Хиландару и изложби фотографија о великом пожару који је ову светињу задесио у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године. Присутне је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић, а потом је аутор изложбе присутнима предочио доживљај о Хиландару, који је походио преко четрдесет пута. Представљено је више стотина фотографија које су настале од 2003. до 2018. године. Пред јавност су први пут приказане фотографије Хиландара након великог пожара.

Изложба у просторијама Матице српске ће бити отворена до 25. марта. Цео догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

 2.2.2015-6Објављен је мартовски број „Летописа Матице српске” (год. 198, књ. 509, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Рајка Петрова Нога, Драгана Драгојловића, Миомира Петровића, Ласла Блашковића, Ранка Павловића, Рада Ђокановића, Доротее Шолћине, Уца Раховског и Пеја Јаворова. Рубрика „Есеји” доноси преводе текстова Нортропа Фраја и Мигела де Унамуна, текст Јелене Рајић о стваралаштву Мигела де Унамуна и Лазара Букве о Јовану Рајићу. Тема рубрике „Сведочанства” су овогодишња светосавска беседа коју је у Матици српској одржао Светислав Божић, Књижевна награда „Бескрајни плави круг” посвећена роману „Омама” Слободана Владушића (текстове потписују: Небојша Лазић, Младен Шукало, Горан Радоњић и Јелена Марићевић Балаћ), те Милошу Црњанском кроз текст Стојана Вујичића. Рубрика „Поводи” посвећена је Стефану Митрову Љубиши о којем пише Радомир В. Ивановић. Рубрика „Разговор” посвећена је Миловану Данојлићу са којим је разговарала Каја Панчић Миленковић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Миливој Ненин, Владимир Гвозден, Љиљана Пешикан Љуштановић, Бојана Стојановић Пантовић, Сања Перић, Лазар Букумировић и Милица Ћуковић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

 2.2.2015-6У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 8. марта 2022. године, приређен је концерт соло песама за глас и клавир, под називом Микрокосмос Војводине, где је приказана богата музичка баштина мултинационалне Војводине. Поздравне речи, пре почетка концерта, упутила је Марта Тишма, уредник Музичких вечери Матице српске. Наступиле су Агота Виткаи Кучера, сопранисткиња и Јелена Симоновић Ковачевић, пијанисткиња.

На концерту изведен је избор соло песама композитора:Исидора Бајића, Јосифа Маринковића и Петра Коњовића, српске националности, Ђуле Виткаија и Ернеа Кираља, мађарске националности, Ивана Ковача, русинске националности, Пала Абрахама, немачке националности, Рудолфа Бручија и Крешимира Барановића, хрватске националности, Микулаша Шнајдера Трнавског, словачке националности, Жоржа Енескуа, румунске националности и Јосифа Шлезингера, Јеврејина, композитора из Сомбора.

Осим присутних, директан пренос програма, публика је могла да пратити и на YouTube каналу Матице српске, а снимак концерта се може погледати у видео архиви сајта Матице српске.

 2.2.2015-6У Дому Јеврема Грујића у Београду, 3. марта 2022. године одржано је предавање „Знамените жене у Српском биографском речнику” др Александре Новаков, научног секретара Српског биографског речника. Предавање је одржано у склопу изложбе „Великанке српске културе”.

А. Новаков је констатовала да у „Српском биографском речнику”, својеврсној енциклопедији о животу и делу знаменитих, али и већини јавности мање познатих или готово непознатих личности, неизоставно место припало је и женама. Говорила је о заступљености биографија жена чија презимена или имена (када је у питању средњи век) обухватају личности од слова А до слова О. Број објављених биографија жена у Речнику је 5,3 процената. Од оснивања нововековне српске државе број личности у „Српском биографском речнику” се увећава, али проценат истакнутих жена, до краја 1945. године није већи од оног у средњем веку. За српски народ чији су писани споменици културе у континуитету уништавани, сваки животопис представља истинску драгоценост.

Током предавања посетиоци су имали прилике да виде презентацију фотографија, портрета, карикатура и цртежа значајних жена. Свака друга жена у Речнику је илустрована. Јунакиње овог својеврсног албума су даме у сјају својe најбоље одежде, како модерне и грађанске тако и народне ношње. У овом споменару пред нашим очима смењују се истакнуте владарке, националне делатнице, учитељице, научнице, ратнице, књижевнице, добротворке, глумице, музичарке… Оне сведоче о свом времену и поучавају нас да будемо бољи, истакла је Новаков.

Поред жена које су обележиле националну и светску историју и културу, а којима је изложба у Дому Јеврема Грујића посвећена, у Речнику се налазе многе жене чије су врле особине избледеле из културе сећања великог броја људи.

О Знаменитим женама др Новаков говорила је на јутарњем програму РТС-а. О томе више на https://youtu.be/7zm5yFUc82c .

 2.2.2015-6У Одељењу за друштвене науке у 2021. години објављена је монографска публикација проф. др Михаела Антоловића, редовног професора на Педагошком факултету у Сомбору. Користећи се могућностима које нуди богата фактографија дела академика Чедомира Попова, Антоловић је овом монографијом понудио једну узорну, исцрпну и садржајну перцепцију личности Чедомира Попова и целокупног историографског опуса. У свим релевантим аспектима, посебно у теоријско-методолошком, монографија доиста представља несвакидашње историографско остварење, у којем преовлађује систематско разматрање и тумачење схватања српског историчара и јавног делатника. Следећи оригиналан и комплексан приступ, Антоловић је у свом тумачењу дела Чедомира Попова још једном потврдио његов значај за српску историографију. Рукопис су рецензирали проф. др Мира Радојевић, проф. др Душко Ковачевић и проф. др Бранко Бешлин. Објављивање књиге помогао је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Владе АП Војводине. Публикација има 307 страна и садржи именски и географски регистар. Тираж: 1.000 примерака.

 2.2.2015-6У четвртак, 3. марта 2022. године у свечаној сали Матице српске представљен је зборник научних радова под називом „Епархија бачка у осмовековној историји Српске Православне Цркве”. Зборник радова је настао као резултат научног скупа одржаног поводом јубилеја Српске Православне Цркве – осам векова аутокефалности, 2. и 3. новембра 2019. године у Бачкој Паланци, у организацији Епархије бачке, Црквене општине бачкопаланачке и Центра за историјска истраживања при Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Поздравну реч на почетку програма присутнима су упутили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и у име Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, протојереј Стевица Илић, aрхијерејски намесник бачкопаланачки.

О зборнику су говорили историчари професор др Светозар Бошков и др Предраг Вајагић.
Скупу су присуствовали Преосвећени владика Јован (Пурић), свештенство и ђаконство Епархије бачке, као и чланови Матице српске.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Матицу српску су посетили слависти-медијевалисти Сабине Фал и Дитер Фал из Берлина који су поклонили своје књиге. Госте је примио председник Матице српске проф. др Драган Станић, а на састанку се разговарало о потенцијалној сарадњи. Председник се захвалио на поклонима уверен да ће поклоњене књиге бити веома корисне проучаваоцима словенског и српског средњег века.