У среду, 29. маја 2024. године, у Свечаној сали Матице српске одржано је представљање три зборника о Петру II Петровићу Његошу. Представљени су зборници радова „Споменица Петра II Петровића Његоша – Владике Рада“ (Митрополија црногорско-приморска, Цетиње 2023), „Педесет година од разарања Његошеве капеле на Ловћену“ (Митрополија црногорско-приморска, Цетиње 2023) и „Дани Његошеви“ (Књижевно друштво „Његош“, Никшић 2023). Поздравне речи одржали су проф. др Драган Станић, председник Матице српске и господин Бранислав Баћовић, председник српског покрета „Његош“, а о зборницима су говорили проф. др Милош Ковић, др Душко Бабић и господин Милутин Мићовић.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

 Коначни резултати Републичког такмичења из Српског језика као нематерњег, одржаног 26. маја 2024. y ОШ „Херој Јанко Чмелик“ у Старој Пазови

У петак, 24. маја 2024. године, Матица српска је обележила Дан Светих Ћирила и Методија. Присутне је на почетку свечаности поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић. У наставку програма, представљен је зборник радова „Свети краљ Милутин. Владар на раскршћима светова“. Ова колективна монографија, објављена у издавачкој делатности Задужбине Светог манастира Хиландара, одлуком жирија награде „Иларион Руварац“ коју додељује Матица српска, изабрана је за најбоље дело објављено у 2022. години из области историографије. Монографско дело, објављено поводом 700 година од упокојења Светог краља Милутина, краља и самодршца све српске и поморске земље другог ктитора Светог манастира Хиландара, представили су уредници др Срђан Пириватрић, Византолошки институт САНУ, проф. др Смиља Марјановић Душанић, Филозофски факултет Београд и др Даница Поповић, Београд.

Након промоције монографије, свечано је отворена изложба цртежа сликара-конзерватора Драгана Томановића „Анђеоски образи Хиландара“. Изложбу је својом беседом отворила госпођа Гордана Гаврић, саветник директора Задужбине Светог манастира Хиландара, а потом се обратио и сам аутор изложбе.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У понедељак, 27. маја 2024. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција Сабраних дела Борислава Михајловића Михиза. Сабрана дела су објављена у суиздаваштву Матице српске, Српске читаонице у Иригу и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду, уз подршку Министарства културе и Покрајинског секретаријата за културу. Поздравну реч одржали су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, госпођа Вера Новковић, директорка Српске читаонице у Иригу и проф. др Александар Јерков, управник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду. О Сабраним делима у девет књига говорили говорили су академик Матија Бећковић и чланови Уређивачког одбора Сабраних дела Иван Негришорац, проф. др Јован Делић, проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић, проф. др Александар Јерков, Селимир Радуловић, др Драган Хамовић и др Владан Бајчета.

На промоцији је истакнуто да је реч о једном од значајнијих издавачких подухвата у претходних неколико година, а свакако најобухватнијем издавачком подухвату Матице српске у овој години, који је проглашен за издавачки подухват године на Данима Лазе Костића у Новом Саду.

У оквиру Сабраних дела Борислава Михајловића Михиза објављене су следеће књиге: „Поезија и антологија. Српски песници између два рата“ (прир. Селимир Радуловић), „Критике и огледи 1“ (прир. Владан Бајчета), „Критике и огледи 2“ (прир. Владан Бајчета), „Драме и драматизације 1“ (прир. Љиљана Пешикан-Љуштановић), „Драме и драматизације 2“ (прир. Љиљана Пешикан-Љуштановић), „Аутобиографија о другима 1“ (прир. Иван Негришорац), „Аутобиографија о другима 2“ (прир. Иван Негришорац), „Казивања и указивања“ (прир. Драган Хамовић) и „Књига о Михизу“ (прир. Јован Делић и Владан Бајчета).

Промоцији су присуствовали пријатељи и сарадници Матице српске, а најављен је и наставак рада на Михизовим рукописима и заоставштини. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У петак, 24.05.2024. године Матицу српску је посетила делегација Српске академије наука и уметности: академик Зоран Кнежевић, председник САНУ, академик Зоран Поповић, потпредседник, академик Миодраг Марковић, потпредседник, академик Небојша Лалић, генерални секретар, академик Стеван Пилиповић, председник Огранка САНУ у Новом Саду и др Бојан Бугарчић, управник послова САНУ. Госте су примили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске. Разговарано је о унапређењу сарадње ових двеју институција, посебно на пољу енциклопедистике. Констатовано је да је рад на Српској енциклопедији обављан пуним капацитетима уз велики степен ентузијазма, те да је за даљу реализацију овог капиталног пројекта неопходно веће финансијско учешће државе. Разговарано је о стању предмета у поступцима реституције задужбинске имовине ових институција и договаран наставак сарадње као и заједнички наступи пред органима власти у циљу усвајања текста lex specialis-a који би био основ за повраћај задужбинске имовине Матици српској, САНУ и Београдском универзитету, стожерним установама науке и културе у Србији.

Тест VII-A
Кључ VII-A
Тест VII-Б
Кључ VII-Б
Тест VIII-A
Кључ VIII-A
Тест VIII-Б
Кључ VIII-Б

У уторак, 21. маја 2024. године, у Свечаној сали Матице српске одржано је предавање доц. др Лазара Милентијевића „Достојевски и реализам у вишем смислу“, у оквиру делатности Омладинског одбора Матице српске. Лазар Милентијевић је доцент на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, а његов предмет истраживања је руска религијска и филозофска мисао која је одредила правац развоја руске књижевности. У предавању је наглашено да је Достојевски био исконски руски писац и да његов назор сведочи о изразито метафизичкој димензији света. За Достојевског права стварност се не ограничава текућим и видљивим стварима и историја није само непрекидно низање догађаја, већ мислилац настоји да се иза емпиријског реализма крије духовна плоха, као и да се историја развија у знаку провиденцијализма. Поздравну реч одржала је доц. др Јелена Марићевић Балаћ, председник Омладинског одбора Матице српске.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

Матицу српску, у уторак 21. маја, посетио је Никола Селаковић, министар културе. Министра су примили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Срђан Шљукић, потпредседник, др Милан Мицић, генерални секретар, др Јелена Веселинов, управник послова, и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске. Председник Станић је информисо министра о раду на капиталним пројектима у лексикографској делатности. Разговарано је о нужности повећања срестава за рад Матице српске, проблемима у поступцима реституције задужбинске имовине, као и о предстојећој санацији зграде Матице српске. Управник Библиотеке Матице српске је нагласио важност пројекта градње нове зграде за смештај књига. На састанку је истакнута важност додатног интензивирања и јачања добре сарадње Министарства културе и Матице српске у наредном периоду, имајући у виду изузетну важност ове најстарије српске књижевне, научне и културне институције.

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за славистику“, св. 105 за 2024. годину. У овој свесци „Зборника Матице српске за славистику“ су др Марија Александрова, др Леонид Бољшухин, др Иља Виницки, Павел Герасименко, мср Радослав Докмановић, др Драгана Ђурић, др Оливера Жижовић, др Корнелија Ичин, др Лана Јекнић, др Александар Кобрински, др Наталија Ковтун, др Александра Корда Петровић, др Јана Коцкова, мср Марија Јувекаловић, др Јелена Кусовац, др Олег Лекманов, др Игор Лошчилов, мср Антонина Мартиненко, др Александар Марков, мср Нада Милићевић, мср Валериј Отјаковски, др Андреј Росомахин, др Хана Ситар, Андреј Собољев, др Борис Соколов, др Андреј Устинов и мср Марија Шумилова.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Покренут од стране фондације „Лаза Костић“, у сарадњи Матицом српском, Академијом уметности Нови Сад и Музејом пчеларства „Живановић“, овај програм који носи поднаслов „Уметнички апикомплекс институција српске Атине“ уприличен је поводом 160 година пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад, као и поводом 50 година од оснивања Академије уметности у нашем граду. Поздравну реч публици упутила је управница послова Матице српске, др Јелена Веселинов, која је изложбу прогласила отвореном. Обратили су се затим Марина Милић Радовић, оснивач фондације „Лаза Костић“, као и редовне професорке Академије уметности у Новом Саду, др Александра Вребалов испред Департмана музичких уметности и др Босиљка Зиројевић Лечић са Департмана ликовних и примењених уметности. За ову прилику, а у духу „медоносних укрштаја“ који су везивна нит програма, њихови студенти осмислили су дела инспирисана пчелама и духом колективног подухвата које их карактерише. Композитори Димитрије Бељански и Алексеј Мрдаковић осмислили су тонски запис користећи искључиво природне звуке пчелињег лета, уз дискретан жамор људског говора, претварајући хол Матице српске у својеврсну кошницу око које се окупљају и којом се крећу сарадници и истраживачи, доносећи плодове настале културно-уметничким и истраживачким подухватима насталим на тлу Србије. Могло би се рећи да је овај звук само отелотворио оно што Матица српска заиста јесте, што сведочи својим називом и својим активностима од самог оснивања. Добровољним ангажовањем, своје радове у различитим ликовним медијима изложили су Мирјана Миловановић, Владимир Сарић, Филип Најдановић, Нађа Чајкаш, Сара Спасојев и Теодора Максимовић. Студенти су користили аутентичне пчелиње производе, који су по себи већ уметничке форме, проблематизовали однос између правог и вештачког меда који представља питање актуелно за целокупно савремено тржиште хране, а један рад је предмете везане за пчеларство уметнуо у својеврсно постмодерно читање „Кабинета реткости“ наглашавајући како драгоценост онога што племенити инсекти производе, тако и потребу да се пчеле чувају и сачувају. У овоме је свакако пресудну улогу имао др Јован Живановић (1841-1916), члан Матице српске и оснивач модерног пчеларства у Србији, чијим се залагањем прешло са потпуног уништавања пчелиње заједнице приликом сакупљања меда на модерније начине који чувају животе инсеката. Ову запањујућу причу, као и комплетан развој пчеларства у нашој земљи могу да проуче посетиоци Музеја Пчеларства „Живановић“ у Сремским Карловцима. Чланови породице Живановић обогатили су догађај не само својим присуством већ, и врхунским медовима које је публика могла да дегустира. Уколико нисте посетили овај догађај у Матици српској, снимак отварања можете погледати у нашој Youtube видео архиви, а инсталација ће до уторка, 28. маја, бити доступна за разгледање у холу.