У четвртак, 29. маја 2025. године, делегацијa Матице српске у саставу др Милан Мицић, генерални секретар, др Јелена Веселинов, управник послова, и мр Драган Тубић, стручни сарадник у Лексикографском одељењу, посетила је Брчко дистрикт у Босни и Херцеговини. Представнике Матице примио је градоначелник Брчко дистрикта мр Синиша Милић, а на састанку је разговарано о међусобној културној и научној сарадњи.

Касније тог дана, у 19 часова, у сали Културно-административног центра „Патријарх српски Павле“ при православном храму Успења пресвете Богородице у насељу Српска Варош у Брчком представљени су богата историја, савремена делатност и задужбинарска традиција Матице српске која у нашој култури, науци и традицији представља идентитетску институцију и траје готово 200 година. Овај догађај одржан је у организацији Конзервативног клуба и Актива наставника српског језика основних школа из Брчког. Најпре је мр Драган Тубић говорио о настанку, развоју, деловању и значају Матице од њеног оснивања 1826. године до средине 20. века. Нарочито је било помена о „Летопису Матице српске“, најстаријем живом књижевном часопису на свету. После тога публици се обратио др Милан Мицић и упознао присутне са Матичином мисијом, данашњом организационом структуром институције, главним активностима, програмом, циљевима и свеукупним доприносом развоју српског друштва и културе. Напослетку је др Јелена Веселинов говорила о задужбинама и задужбинарској традицији Матице српске. Она се осврнула на настанак и рад најзначајнијих задужбина ове институције и говорила о њиховом карактеру и континуираном проширивању добротворних циљева у чију сврху су осниване. Излагања су пратиле и пригодне презентације, а самом догађају присуствовала је бројна заинтересована публика.

Матицу српску је 29. маја 2025. године посетио председник Владе Републике Србије проф. др Ђуро Мацут са својим сарадницима. Госте су примили председник Матице српске проф. др Драган Станић, потпредседници проф. др Милан Матавуљ, проф. др Срђан Шљукић и управник Библиотеке Матице српске господин Селимир Радуловић. Састанку су присуствовале помоћник управника послова мср Ивона Кнежевић и архивски саветник мср Александра Јовановић.

Након поздравне речи, председник Станић је упознао високе госте са темама о којима представници Матице српске желе да разговарају и наставе већ успостављену сарадњу. Планирани сусрет уприличен је како би се истакла важност обележавања 200 година од оснивања наше најстарије књижевне, културне и научне установе и активностима које ће тим поводом бити предузете нарочито током 2026. године. Председник Станић је детаљно упознао председника Владе о свим будућим активностима и позвао премијера Мацута да постане члан Почасног одбора који ће обезбедити ширу друштвену подршку за реализацију програма јубилеја. Премијер Мацут је захвалио на позиву и са великим уважавањем примио информације од значаја за реализацију наведених програма и пружио уверавања да ће Влада Републике Србије учествовати у реализацији програма обележавања јубилеја Матице српске. Гости су се упознали са програмом рада и капиталним пројектима на којима Матица српска ради. Премијер Мацут предложио је чвршће, конструктивније и осмишљеније бављење проблемима реализације финансирања тих пројеката и програма, у првом реду оних из области енциклопедистике и лексикографије, који представљају пројекте од највећег националног значаја. Председник Станић је предложио трајно обезбеђење стабилности овог изузетно важног сегмента делатности, а пре свега адекватно финансирање активности Матице српске. Уз то је упознао госте и са планираним активностима на санацији дела зграде Матице српске која је под заштитом државе.

Управник Библиотеке Матице српске, господин Селимир Радуловић, упознао је премијера са плановима који су у вези са доградњом комплекса помоћних зграда у систему Библиотеке чиме ће се омогућити складиштење књига и архиве која је постојеће капацитета зграде одавно превазишла.

Премијер Мацут је подржао иницијативе које су изложене и сам наглашавајући колики је значај који Матица српска пружа својим радом и улогом коју има као најстарија установа културе. Након обострано израженог задовољства постигнутим договорима, предложено је да се консултације и сусрети наставе ради праћења реализације постигнутих договора и отварања нових тема које су од значаја за Владу Републике Србије, Матицу српску и друштво у целини.

Матица српска, као најстарија српска културна и научна институција, и ове године учествовала је као суорганизатор манифестације „Ћирилична баштина“, која се традиционално одржава у Бајиној Башти поводом Дана словенске писмености и културе.

У петак, 23. маја 2025. године, реализован је програм под називом „Матица српска – прича за велике и мале“, намењен ученицима нижих разреда основних школа. Кроз низ интерактивних и креативних активности, учесници су на занимљив и пријемчив начин били уведени у свет српске ћирилице и културног наслеђа. Радионице су осмислили и водили мр Драган Тубић, др Светлана Милашиновић и мр Ивана Ћелић, а циљ је био да се код најмлађих развије свест о значају очувања писма и традиције кроз игру, причу и заједничко стваралаштво.

Наредног дана, у суботу 24. маја, у просторијама Музеја ћирилице, уприличено је представљање најновијих издања Матице српске. Програм је окупио љубитеље књиге, културне раднике и бројне посетиоце који су имали прилику да се упознају са најактуелнијим публикацијама у издању Матице српске. О појединим насловима, њиховом значају и уредничким концепцијама говориле су проф. др Исидора Бјелаковић, др Милена Кулић и др Светлана Милашиновић.

Својим ангажовањем у оквиру ове манифестације, Матица српска наставља своју мисију очувања и унапређења српске језичке и културне баштине, посебно кроз едукативне садржаје намењене младим генерацијама и промоцију савремене научне и издавачке продукције.

У суботу, 24. маја 2025. године, у оквиру завршне свечаности 54. Ђачког Вуковог сабора, у просторијама Музеја језика и писма у Тршићу, свечано је отворена изложба Матице српске под називом „На страницама Летописа – Два века 1824–2024“. Изложба је приређена поводом Дана словенске писмености и културе, а у знак обележавања великог јубилеја – два века континуираног излажења Летописа Матице српске, најстаријег живог књижевног часописа у Европи.

Аутори изложбе су мср Александра Јовановић и Владимир Николић, архивисти Рукописног одељења Матице српске, који су представили избор из богате рукописне и визуелне грађе часописа, илуструјући његов развој од прве свеске до савременог издања, као и улогу коју је Летопис имао у очувању српске књижевности, културе и језика.

На отварању изложбе говориле су проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик, др Светлана Милашиновић, секретар Уредништва Летописа Матице српске, и др Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик Матице српске и председник Омладинског одбора Матице српске.

У својим излагањима, говорнице су указале на значај Летописа као културно-историјског сведочанства о двовековном трајању српске писане речи, као и на важност упознавања младих са институцијама које чувају и обликују национални идентитет. Отварањем ове изложбе, Матица српска дала је посебан допринос овогодишњем Ђачком Вуковом сабору, традиционалној манифестацији посвећеној подстицању дечјег стваралаштва и неговању језичке културе.

Задовољство нам је да вас обавестимо да је из штампе изашао Зборник Матице српске за природне науке бр. 148 (1/2025). Садржај свеске бр. 148 чини шест студија, политика уредништва и упутство за ауторе.

У рубрици ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ објављени су радови: Дејана В. Стојановића – Amephana dalmatica (Rebel, 1919) (Lepidoptera: Noctuidae) ПРОНАЂЕНА У ПАРКУ ПРИРОДЕ „ГОЛИЈА” − НОВА ВРСТА У ФАУНИ СРБИЈЕ; Славице Михаило Грујић , Ивоне З. Величковић , Марине Д. Соковић, Слободана С. Петровића, Наде В. Петровић – Thymus praecox subsp. polytrichus: AНТИМИКРОБНА И АНТИДИЈАБЕТИЧНА АКТИВНОСТ ЕТАНОЛНИХ ЕКСТРАКАТА; Рудолфа Р. Касторија , Иване В. Максимовић, Марине И . Путник – Делић – ЦЕРИЈУМ И ВИШЕ БИЉКЕ; Надежде Б. Тешин, Зорана Р. Ковачевића – АНТИМИКРОБНИ ПРИНЦИПИ У ДИЈАГНОСТИЦИ И ТЕРАПИЈИ ПИОДЕРМЕ ПАСА: ПРЕГЛЕД; Јелене Д. Урошевић, Алеха И. Родзкина, Филипа А. Јовановића, Војинa M. Тадићa, Горанa Ђ. Триванa, Драгицe М. Стан ковић – ПРИМЕНА БИОМАСЕ РАЗЛИЧИТИХ КЛОНОВА ИЗ РОДА Salix L. У ПРОЦЕСУ ДЕКАРБОКСИЛАЦИЈЕ ПРИ ПРОИЗВОДЊИ ЕНЕРГИЈЕ; Горданe Д. Таминџић, Слободанa A. Влајићa, Вукашинa В. Поповићa, Драганe Ђ. Миљаковић, Душицe Д. Јовичић, Драганe Н. Милошевић, Мајe В. Игњатов – УТИЦАЈ ПЕГИНДУКОВАНЕ СУШЕ НА КЛИЈАВОСТ СЕМЕНА И ПОЧЕТНИ ПОРАСТ БИЉАКА ТРИ СОРТЕ КРАСТАВЦА.

Уредништво Зборника Матице српске за природне науке радило је у следећем саставу: проф. др Горан Аначков – главни и одговорни уредник, проф. др Ливија Цевтићанин, проф. др Рудолф Кастори, проф. др Ивана Максимовић, проф. др Слободан Марковић, проф. др Милан Матавуљ, др Марјан Никетић.

Зборник се у електронском формату може погледати и на следећем линку.

У понедељак, 26. маја 2025. године, Матица српска је обележила Дан Светих Ћирила и Методија и словенске писмености. Присутне је на почетку свечаности поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић. Беседу је одржао проф. др Владимир Вукашиновић, протојереј ставрофор, који је говорио о Карловачкој митрополији и Русији, духовним везама и утицајима у 18. веку. Предавању је присуствовао и Митрополит бачки господин др Иринеј. Излагање проф. др Владимира Вукашиновића је указало на дубоке и дуготрајне културне и духовне споне које су обликовале идентитет српског народа у оквирима ширег словенског и православног света. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У петак 23.05. са почетком у 19 часова одржана је промоција књиге Невесињска пушка – пуцањ који одјекује вијековима. На самом почетку присутнима су се обратили секретар Матице српске др Милан Мицић, Миленко Авдаловић начелник општине Невесиње и Божидар Миловић председник Удружења Срба Херцеговаца у Новом Саду.

После уводног обраћања, уследило је предавање др Александра Растовића, директора Историјског института у Београду, који је дао историјски осврт на политичке и друштвене прилике у којима је подигнут устанак у Херцеговини познатији као Невесињска пушка. Затим се присутнима обратио генерал у пензији, Светко Ковач, који је између осталог, истакао како је текао читав пројекат припреме и објављивања књиге, која је заправо репринт издања три најстарија дела о Невесињском устанку: Невесињска буна 1874. и почетак устанка у Херцеговини 1875. године коју је написао Ристо Пророковић, Споменица о Херцеговачком устанку 1875. године коју је писало тринаест аутора и Херцеговина 1875. – 1878. године аутора Мирка Радојичића.
Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

У оквиру пројекта „Матица српска: у сусрет публици“ у Културној станици Свилара, 26. маја одржано је вече посвећено другачијем читању и разумевању дела нашег јединог нобеловца. Под насловом „Андрић – прича која траје“, са једним од најистакнутијих тумача Андрићевог стваралаштва, проф. емеритусом Славком Гордићем, о новим увидима, критичкој рецепцији и сталној актуелности Андрићевог опуса разговарала је др Јелена Веселинов. Публика је имала прилику да чује шта све повезује Андрића са Новим Садом, чиме је све био опчињен, као и његовим филозофским дубинама, са посебним освртом на књигу „Знакови поред пута“. У разговору су откривани детаљи из пишчеве радионице који се односе на процес стварања од истраживања грађе до упорног дорађивања већ објављених текстова. Разговор је употпунио приказ електронске изложбе о Иви Андрићу коју су приредиле Ивана Гргурић и Данијела Кермеци из Библиотеке Матице српске. Програм је финансијски подржао Град Нови Сад.

Разговор са проф. емеритус Славком Гордићем поводом педесет година од смрти Иве Андрића је снимљен и можете га погледати у видео архиви.

Матицу српску је у понедељак, 19. маја, посетио Ефраим Зуроф, директор Центра „Симон Визентал” из Израела, у пратњи супруге и Александра Николића, почасног конзула из Израела. Госте су дочекали проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске, и Селимир Радуловић, уредник „Летописа Матице српске” и управник Библиотеке Матице српске. Проф. др Срђан Шљукић, је Ефраима Зурофа, почасног члана Матице српске, упознао са програмима обележавања два века „Летописа Матице српске” и 200 година од оснивања Матице српске и уручио му споменицу коју је Матица израдила поводом обележавања 150-годишњице од пресељења из Пеште у Нови Сад. Са историјатом најстарије књижевне, културне и научне установе српског народа, као и њеним радом и организационом структуром данас, госте је упознала др Јелена Веселинов. Позив на сарадњу са нашим најстаријим књижевним часописом госту је упутио Селимир Радуловић. Господин Зуроф је исказао задовољство посетом Матици српској и упутио честитке поводом значајних јубилеја.

Објављен је мајски број „Летописа Матице српске” (год. 201, књ. 515, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Ђорђа Писарева, Бошка Томашевића, Амара Личине, Милана Тодорова, те преводи поезије Ане Аркатове и прозе Ибрахима Калина. Рубрика „Есеји” доноси текстове Марка Недића о вредносним оквирима данашње српске књижевности, Милене Лисице о Момчилу Настасијевићу, Маје Медан Орсић о Милану Дединцу и Владиславу Петковићу Дису, те Иване З. Танасијевић о карактеристикама српске прозе на размеђи шездесетих и седамдесетих година двадесетог века. Тема рубрике „Сведочанства” је стваралаштво Ђорђа Писарева кроз текстове Илије Бакића и Симона Грабовца, књига о Божидару Вуковићу о којој пише Светлана Томин, као и Иван Негришорац, добитник награде „Дејан Медаковић”, о коме пише Бошко Сувајџић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Марија Слобода, Милена Кулић, Марко Паовица, Марија Цветићанин, Павле Зељић и Јелена Зеленовић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка