2.2.2015-6У понедељак, 18. априла 2022. године, у Матици српској представљен је први том „Лексикона писаца српске књижевности А–Б“. Промоцију је отворио председник Матице српске проф. др Драган Станић, уз подсетник да је овај пројекат почео пре више од шест деценија као „Лексикон писаца југословенске књижевности“, али се пројекат после издате грађе на слово П угасио. Председник Матице српске је нагласио како је пројекат захваљујући Министарству културе поново почео са радом и дочекао је своје прво издање, а да је главна уредница, проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић најзаслужнија за ово капитално дело. На промоцији су говорили и проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ, проф. др Никола Грдинић, рецензент „Лексикона писаца српске књижевности А–Б“, проф. др Горана Раичевић, као и уредница Љиљана Пешикан-Љуштановић. Сви учесници су нагласили како је посебна пажња посвећена томе да се корпус српске књижевности сагледа што целовитије, да обухвати писце из дијаспоре, као и српске писце који стварају у целом региону, па и у свету. Такође, велика пажња посвећена је писцима мањина. Председник Матице српске проф. др Драган Станић нагласио је како ће се Матица српска потрудити да „Лексикон писаца српске књижевности“ настави да излази редовно, те да ће сваки следећи том бити детаљније и потпуније урађен. Промоцији су присуствовали представници културних институција, представници медија и многобројни сарадници Лексикона.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

Мађарска окупациона војска, 13. априла 1941. године, у колонистичком насељу Сириг извршила је злочин у којем је убијено 111 житеља Сирига, што је први масовни злочин извршен над српским народом у Другом светском рату.

13. априла 2022. године организована је свечаност сећања на жртве злочина у Сиригу полагањем венаца и цвећа на споменик жртвама злочина. Том приликом присутнима су се обратили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида.

У организацији Матице српске, Музеја жртава геноцида, општине Темерин, Културног центра „Лукијан Мушицки” из Темерина, Месне заједнице Сириг и Удружења ратних добровољаца 1912‒1918, њихових потомака и поштовалаца „Видовдан” (Сириг), у ОШ „Данило Зеленовић” у Сиригу организован је научни скуп „Злочин у Сиригу 13. априла 1941. године – први масовни злочин над српским народом у Другом светском рату”.

Уочи научног скупа проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида, потписали су Протокол о сарадњи између ове две институције.

Учесници научног скупа били су: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман, пуковник др Далибор Денда из Института за стратегијска истраживања, Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида, и Бојан Арбутина из Музеја жртава геноцида.

 2.2.2015-6У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 14. априла 2022. године, приређен је концерт пијанисткиње Сабрине Зелић из Загреба, посвећен 150-годишњици рођења Александра Скрјабина. Пре почетка концерта поздравне речи упутила је Марта Тишма, уредник Музичких вечери Матице српске. На концерту су изведене композиције Александра Скрјабина.

Публика је могла да прати програм директно на YouTube каналу Матице српске.

 2.2.2015-6Објављен је априлски број „Летописа Матице српске” (год. 198, књ. 509, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Мирослава Алексића, Живорада Недељковића, Драгослава Хаџи Танчића, Јованке Стојчиновић Николић, Бошка Томашевића, Томислава Крсмановића, Росице Куневе и Ши Тијешенга. Рубрика „Есеји” доноси текстове Марка Недића о прози Слободана Стојановића, Славице Гароња о путописима Јелене Димитријевић и кнеза Божидара Карађорђевића, док Бранка Тодоровић пише о Вилијамсу, Алмодовару и Вудију Алену. Тема рубрике „Сведочанства” су Змајева награда Матице српске кроз текстове Јована Делића и Мирослава Алексића, „Летопис Матице српске” о којем пише Иван Негришорац, путопис Владана Ђорђевића кроз перо Милисава Савића и Сава Дамјанов којем се у свом тексту посветила Драгана Бошковић. Рубрика „Поводи” посвећена је Јакову Игњатовићу о којем пише Душан Иванић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Николина Шурјанац, Јелена Марићевић Балаћ, Јована Тодоровић, Владан Бајчета, Љиљана Дражић, Сара Немат и Николина Тутуш. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

 2.2.2015-6У Матици српској је 12. априла 2022. године јавности представљена књига Последњи барокни Србин Стојан Д. Вујичић њим ‒ самим, аутора Радована Поповића. Стојан Д. Вујичић (1933‒2002) био је један од водећих и најугледнијих српских књижевника у Мађарској. Радио је на успостављању и изучавању културноисторијских и књижевних веза српске и мађарске културе. Носилац је ордена „Српски витез”. Аутор књиге Радован Поповић дочарао је изузетну личност Стојана Вујичића, истичући две главне гране његове делатности: грађење и неговање југословенско-мађарских књижевних и културних веза и чување српске уметничке и духовне баштине у Мађарској. На самом почетку промоције поздравну реч је упутио председник Матице српске проф. др Драган Станић, који је потом у свом надахнутом говору представио Стојана Д. Вујичића као човека изузетних вредности и стваралачких способности. О књизи је говорио и рецензент, проф. др Марко Чудић, називајући Вујичића „Штефаном Цвајгом српске књижевне биографије“, док је др Исидора Поповић прочитала рецензију недавно преминулог Петра Милошевића, чија је рецензија била и његов последњи написани стручни рад. Госпођа Маријета Вујичић је у свом говору захвалности уручила Радовану Поповићу посебну повељу Задужбине Јакова Игњатовића. Поред тога, она је Рукописном одељењу Матице српске предала на дар део архивалија из породичне заоставштине која се односи на преписку Исидоре Секулић и Стојана Д. Вујичића, преписку Младена Лесковца и Стојана Д. Вујићића као и визит карту Јована Дучића из периода када је био амбасадор у Будимпешти. Библиотеци Матице српске је даровала прво издање Записа Исидоре Секулић из 1941. године, док је Галерији Матице српске даровала графику Милана Коњовића из 1942. године. На самом крају, скупу се обратио и сам аутор Радован Поповић, изразивши захвалност Матици српској на дугогодишњој успешној сарадњи.

 2.2.2015-6У понедељак, 11. априла, у Свечаној сали Матице српске одржан је програм „Сећање на Петра Милошевића“, у организацији Матице српске и Друштва новосадских књижевника. О пријатељу и сараднику Матице српске Петру Милошевићу говорили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, господин Ненад Шапоња, председник Друштва новосадских књижевника, госпођа Маријета Вујичић и господин Ђезе Бордаш. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

 2.2.2015-6У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 7. априла 2022. године, приређен је концерт дуа „Едит“, којег чине Едит Македонска, виолинисткиња и Горана Ћургус, харфисткиња. Поздравне речи, пре почетка концерта, упутила је Марта Тишма, уредник Музичких вечери Матице српске. На концерту су изведене композиције Франца Лехара, Астора Пијацоле, Агустина Ларе, Јосифа Маринковића, Војкана Борисављевића, Џона Вилијамса, Џорџа Гершвина, Харолда Арлена, Јакоба Жадеа и Виторија Монтија.

Осим присутних, директан пренос програма, публика је могла да прати и на YouTube каналу Матице српске.

 2.2.2015-6У петак, 8. априла 2022. године у Матици српској додељена је „Награда професора Лазара Стојковића” за 2021. годину. Жири у саставу: проф. др Марија Краљевић Балалић (председник Жирија), академик Рудолф Кастори, проф. др Ивана Максимовић, проф. др Бранко Ћупина, др Нада Милошевић и др Ана Марјановић Јеромела донео је одлуку да награду равноправно додели мср Бојанову Војнову, асистенту на Департману за ратарство и повртарство Пољопривредног факултета у Новом Саду, и мср Надежди Стојанов, истраживачу сараднику Института за ратарство и повртарство у Новом Саду.

Одлуку Жирија саопштила је проф. др Марија Краљевић Балалић, а председник Матице српске проф. др Драган Станић уручио је награде добитницима. О делу и значају рада професора Лазара Стојковића, дугогодишњег потпредседника и добротвора Матице српске и првог декана Пољопривредног факултета, говорио је академик Рудолф Кастори. Након доделе награда, др Милица Рат, научни сарадник Департмана за биологију и екологију, Природно-математичког факултета у Новом Саду одржала је предавање „Њивске и друге гајене врсте у 230. година старом хербаријуму Андрије Волног”.

„Награда професора Лазара Стојковића” додељује се младим научним радницима за запажени научни рад из области агроекологије и агроекосистема. Награда се додељује сваке треће године од 1990. године.

Додела је снимљена и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

 2.2.2015-6Матица српска и Институт за европске студије, у среду 6. априла 2022. године у Матици српској, организовали су предавање „Рађање новог светског поретка: шта нам о нашој будућности може рећи теорија историјских циклуса?” проф. др Макса Отеа, бившег професора на Универзитету у Бостону, Универзитету примењених наука у Вормсу и Универзитету Карл-Франзенс у Грацу, оснивача Шпенглеровог друштва.

Проф. др Драган Станић, председник Матице српске поздравио је присутну публику, а госта предавача најавио је др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије.

Професор Оте осврнуо се на актуелна светска питања друштвених промена, као и на који начин цикличне теорије историје могу бити од помоћи у предвиђању промена и адаптацији на њих. Тренутно стање у свету сагледао је и из угла генерацијских теорија Штрауса и Хауа, на основу чега је изнео три могућа сценарија будућности. На крају предавања, проф. Оте је предложио осам упутстава за опхођење према лепом новом свету.

Након предавања, отворена је дискусија у коју се укључила бројна публика.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.

 2.2.2015-6У свечаној сали Матице српске 31. марта 2022. године, представљено је друго издање књиге академика Дарка Танасковића „Пусто турско”. О књизи су говорили: Његово преосвештенство епископ бачки Господин др Иринеј, проф. др Драган Станић, мастер Немања Старовић, и аутор књиге академик Дарко Танасковић.

Књига „Пусто турско” се бави променама у турској унутрашњој и спољној политици и односом према Балкану и Србији. У њој су обрађене теме присуства Турске на Балкану, њени односи са Србијом, турско виђење балканских ратова, улога ове земље у бомбардовању Србије од стране НАТО-пакта, неоосманизам и ердоганизам. У првом делу налази се неколико научних радова који су настајали поводом обележавања годишњице балканских ратова и Првог светског рата. Затим следе дужи публицистички текстови који су настајали као реакција на одређене догађаје повезане са турском спољном или унутрашњом политиком.

Његово преосвештенство епископ бачки господин др Иринеј је, поред осталог, рекао: „Сâм наслов „Пусто турско” изазива, код нас Срба посебно, једну спонтану реакцију у души, али која, без обзира на све садржаје, ипак није негативна. Она подразумева и нашу трагичну и страдалну судбину у вековима под турском влашћу, али је употребљавамо и у разним шаљивим приликама. То је део и нашег историјског искуства и данашњег такође, а како ствари стоје, биће и сутрашњег. Зато је ова књига, ова збирка текстова органски међусобно повезаних – без обзира на разне појединачне теме, које су на први поглед веома различите, разнородне – у сваком случају драгоцена управо са аспекта овог нашег историјског тренутка и не видим да се ико други у нашој било научној јавности, било некој другој, тако темељито и одговорно бави овом темом, као што то чини, већ дуги низ година и деценија, професор Танасковић”.

Професор др Драган Станић, председник Матице српске, зналачки је анализирао одређене делове књиге. Он је нагласио да ниједан српски интелектуалац не би смео ни да помисли да је стекао елементарно образовање у овој сфери, а да није претходно прочитао књигу професора Танасковића. Немања Старовић, државни секретар у Министарству спољних послова Србије, нагласио је да књига професора Танасковића читаоцима помаже да схвате понашање данашње Турске и њену политику, како на Балкану тако и у светским размерама.
Академик Дарко Танасковић је у свом обраћању истакао да је књига настала као скуп двадесетак текстова које је објавио у последњих десетак година осврћући се на значајне историјске догађаје, али и на актуелна дешавања.

Издавач је свим присутнима на представљању књиге поклонио примерак књиге а академик Танасковић је књиге потписивао и разговарао са читаоцима. Међу публиком били су и матуранти Гимназије „Јована Јовановић Змај” као и бројна новосадска публика.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.