У петак, 25. фебруара 2022. године, у свечаној сали Матице српске представљена је књига „Срби оптанти из Мађарске у Краљевини Југославији (1921‒1941)” др Милана Мицића, генералног секретара Матице српске. Књига је објављена у издању Српског института у Будимпешти. Поздравну реч на почетку програма присутнима је упутио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

О књизи су говорили: господин Перо Ластић, уредник књиге, те др Милан Гулић, виши научни сарадник, рецензент књиге. Књига прати историјски процес прилагођавања оптанског становништва у колонијама Баната, Бачке, Срема и Барање на нов простор и њихове улоге у модернизацији насеља која су населили. Поред примењених поузданих извора и литературе, књига је обогаћена личним записима и искуствима породица у процесу бурне и трауматичне сеобе.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру Недеље Косова и Метохије у Матици српској у Свечаној сали Матице српске представљена је књига доц. др Уроша Шешума, „Српска четничка акција 1897–1908”. Догађај ја почео песмом „Саздаде се црни облак” у извођењу Виолете Радић, студенткиње са Катедре за етномузикологију Академије уметности у Новом Саду. Потом је др Исидора Поповића рецитовала песму „Кујунџићa мaјкa”, песника Милосава Јелића. Скуп је поздравио председник Матице српске, проф. др Драган Станић. О књизи су говорили проф. др Сузана Рајић и др Александар Савић. На крају се обратио и аутор књиге доц. др Урош Шешум, који је уз видео презентацију публици сасвим приближио Српску четничку акцију. Догађај је завршен песмом „Жали Заре“, у извођењу Виолете Радић.

Недељу Косова и Метохије у Матици српској пратиле су медијске куће, пре свега Радио Беседа и Телевизија Војводине.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.

У оквиру Недеље Косова и Метохије у Матици српској, у уторак, 22. фебруара, представљана је књига Сање Ранковић и Мирјане Закић „Српско певачко наслеђе централног дела Косова и Метохије”. Књига је објављена у оквиру Косовскометохијског одељења Матице српске.

Скуп је поздравила проф. др Валентина Питулић, председник Косовскометохијског одбора. О књизи су говорили др Јелена Јовановић, дописни члан САНУ и ауторке. Публика је имала прилике да путем видео бима види и чује казиваче песама са Косова и Метохије.

У уметничком делу прогама учествовале су чланице Ансамбла „Традиција вива”, под руководством проф. др Сање Ранковић. Ансамбл је састављен од студенткиња Факултета музичке уметности са Катедре за етномузикологију: Сашка Стефановић, Ивона Дамјановић, Милица Живковић, Невена Ристић, Миљана Пантовић и Катарина Мијатовић.

Извеле су песме: „Чаглавчанке све девојке”, песма научена према запису из села Чаглавица; „Песма за ројење пчела” научена на основу теренског снимка из села Бабин Мост, извела је Сашка Стефановић; „Стојна мома бразду копа”, песма научена према запису из Грачанице; „Кићенице, млада невесто” , свадбена песма која се најчешће изводи у колу забележена на свадби у Грачаници и Љубавну песму „Пошла ми Сутка на воду” , према запису из села Ајвалија.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.

У оквиру Недеље Косова и Метохије у Матици српској у понедељак, 21. фебруара, представљана је књига Ивана Степановича Јастребова, „Обичаји и песме Срба у Турској, у Призрену, Пећи, Морави и Дебру“. Књига је настала у суиздавачком подухвату Удружења филклориста Србије, Службеног гласника и Косовкометохијског одбора Матице српске.

Скуп је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. О књизи су говорили приређивачи књиге проф. др Бошко Сувајџић и проф. др Валентина Питулић, као и уредник издања Борисав Челиковић. У уметничком делу прогама учествовала је Виолета Радић, студенткиња Катедре за етномузикологију.

Проф. др Валентина Питулић, председник Косовскометохијског одбора предала је председнику Матице српске проф. др Драгану Станићу дар епсикопа западноамеричког Максима (Васиљевића), књугу „Задужбине Косова и Метохије“ на енглеском језику.

Иван Степанович Јастребов, руски конзул у Призрену је бележио песме и обичаје на Косову и Метохији а посебно у околини Призрена. У питању су лирске, обредне, божићне, љубавне и славске. Забележио је и велики број епских песама. Књига је преведена са руског и објављена 2020. године.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.

У Матици српској 17. фебруара 2022. године приређен је програм под називом ЛАЗА КОСТИЋ – ВИЛИЈАМ ШЕКСПИР, Медоносни укрштај, НОВИ САД – СТРАТФОРД, поводом 30 година Фондације „Лаза Костић”. Програм су заједнички организовали Матица српска и Фондација „Лаза Костић”. Концепцију програма осмислила је и водила проф. Марина Милић Радовић, оснивач Фондације „Лаза Костић” у Лондону 1991. и Новом Саду 2016. године.

На почетку програма поздравне речи упутили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске и проф. др Мајкл Добсон, директор Шекспировог института у Стратфорду (Велика Британија). Публици се обратио и Далибор Рожић, члан Градског већа за културу Новог Сада.

Премијерно су изведене композиције Доротеје Вејновић и Љубомира Николића, написаних на текст о пчели у „Хенрију Петом” Вилијема Шекспира. У реализацији програма учествовали су Војин Ћетковић, драмски уметник, Радослава Воргић Журжован и Памела Киш Игњатов, сопранисткиње, Џулијус Дрејк, Лондон, и Стефан Ракић, клавирски сарадници, Лазини амбасадори, подмладак Фондације, Борис Лијешевић, режисер, Анет Стенцел и Кристина Фелдхамер, визуали, академик Зоран Пауновић, англиста, проф. Атила Капитањ, дизајнер, Зденко Медвеђ, дизајн светла, Милан Шиђански и Драган Тубић, техника подршка и Марта Тишма, уредник Музичких вечери Матице српске.

Пред крај програма публици су се обратили и др Валери Дијаз, лекар и дугогодишњи члан Фондације у Лондону, проф. др Данкуц, витез Фондације „Лаза Костић“ и Драган Којић, председник Фондације „Лаза Костић“ .

Програм се одвијао уз ограничено присуство публике у складу са епидемиолошким мерама. Догађај се уживо емитовао с могућношћу одложеног гледања преко YouTube канала Матице српске и YouТube канала Фондације „Лаза Костић“

Објављен је јануарско-фебруарски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 198, књ. 509, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Саше Радојчића, Бећира Вуковића, Милана Тодорова, Емсуре Хамзић, Миодрага Раичевића, Владана Матића, Драгана Јаковљевића, Зорана Вучића, Саше Нишавића, Горана Ибрајтера, Рената Вујаковића, Абдулразака Гурне и Германа Садулајева. Рубрика „Есеји” доноси текстове Драгана Симеуновића о Гаврилу Стефановићу Венцловићу, Милене Давидовић о Ласлу Краснахоркаију и Исидоре Ане Стамболић о Поп Д. Ђурђеву. Тема рубрике „Сведочанства” су Алекса Шантић, Иво Тартаља и Иво Андрић о којима пишу Иван Негришорац, Јован Делић и Симо Ћирковић. Рубрика „Поводи” посвећена је Марији Јањион кроз њен есеј „Богиња слободе” који је на српски превела Бисерка Рајчић, те кратак биографски текст о овој ауторки. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Љиљана Пешикан Љуштановић, Тихомир Петровић, Јелена Марићевић Балаћ, Никола Живановић, Луна Градиншћак, Александра Пауновић, Снежана Кесић, Растко Лончар и Иван Исаиловић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У среду, 16. фебруара 2022. године, у Матици српској, поводом обележавања 196. годишњице од оснивања Матице српске, одржана је традиционална Свечана седница. Након интонирања „Свечане песме Матице српске“, коју су написали Раша Попов и Душан Михалек, у извођењу Новосадског камерног хора (диригент доц. мр Божидар Црњански), Свечану седницу отворио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске. На самом почетку, скуп је благословио и поздравио Његова светост Патријарх српски Порфирије, након чега је генерални секретар Матице српске др Милан Мицић позвао присутне да минутом ћутања одају пошту члановима, сарадницима и добротворима Матице српске који су преминули између две Свечане седнице. Председник Матице српске, потом, присутнима је поднео извештај о активностима и раду Матице српске, подсетивши на значајне публикације и пројекте који су реализовани у претходној години. Председник је нагласио да је у претходној години испуњен План рада упркос условима изазваних пандемијом. Председник се захвалио републичким, покрајинским и градским властима, који су помогли у реализацији бројних пројеката.

Беседу „Пред дјелом Јакова Игњатовића” одржао је проф. емеритус Душан Иванић посвећену двестогодишњици рођења овог нашег писца. Након беседе, мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, прочитала је Уредбу о „Змајевој награди” и тиме отворила део Свечане седнице који је посвећен овој престижној награди Матице српске, која се традиционално додељује најбољој поетској збирци објављеној протекле године. Ђорђо Сладоје је прочитао одлуку Жирија да „Змајеву награду” за 2021. годину додели Мирославу Алексићу за књигу песама Кафкино матурско одело у издању Православне речи. О награђеној књизи поезије говорио је проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ. Добитник „Змајеве награде” Мирослав Алексић обратио се присутнима, а стихове из награђене књиге говорио је драмски уметник Марко Васиљевић.

Својим присуством свечаност су увеличали Његова светост Патријарх српски Порфирије, Његово преосвештенство Епископ Бачки Иринеј, Председник Покрајнске Владе Војводине Игор Мировић, многе уважене личности из културног и научног живота, чланови, добротвори и пријатељи Матице српске.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У среду, 2. фебруара 2022. године, у Матици српској одржан је научни скуп са међународним учешћем „80 година од погрома у Великој рацији – корак даље ка заједничкој будућности”.
Скуп су организовали Покрајински заштитник грађана – омбудсман и Матица српска са циљем да се окупе сви релевантни учесници из академске, научне и истраживачке делатности, као и представници релевантних институција и организација који би својим радовима, дебатама и дискусијама допринели подизању свести у друштву о овој теми.

Отварање Скупа пропраћено је химном Републике Србије у извођењу Јоване Ковачевић, студенткиње Академије уметности у Новом Саду, а након тога присутним гостима и учесницима обратили су се: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман, и проф. др Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност. Рад Скупа био је организован у три панела. На првом панелу „Кривична дела против човечности и других добара заштићених међународним правом” учествовали су: академик Тибор Варади, проф. др Зоран Павловић, проф. др Александар Касаш, проф. др Јован Ћирић, проф. др Тамаш Корхец, проф. др Драган Јовашевић, проф. др Невена Даковић, проф. др Ђорђе Лопичић, проф. др Јелена Лопичић Јанчић, проф. др Вељко Турањанин, доц. др Александар Стевановић, др Габор Штајнер, др Ралука Колојара, др Барна Мишколци.

На другом панелу „Суђење за ратне злочине и доказивање (став праксе и јавности)” учествовали су представници судства и јавног тужилаштва.

На трећем панелу „Корак даље ка сећању” учествовали су: проф. др Слободан Бјелица, проф. др Милана Љубичић, проф. др Даниела Арсеновић, пуковник доц. др Далибор Денда, др Предраг М. Вајагић, Иван Негришорац, Мирко Станишић, Петар Ђурђев и Душан Михалек.
Радови учесника скупа биће објављени и представљени јавности кроз тематски зборник, док сажетке радова можете прочитати у књизи сажетака.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру Одељења за књижевност и језик, објављена је књига др Александре Стевановић „Тајнопис Речника технологије“, као резултат пројекта „Језик и култура нових технологија“ проф. др Александра Петровића. Књига „Тајнопис Речника технологије“ отвара могућност преиспитивања историјске хеуристичке вредности дела које је тридесет и три године провело у интелектуалном забораву. После вишедеценијског прећуткивања, „Речник технологије“ је постао актуелна тема не само домаће већ и иностране академске заједнице, али до сада није урађена целовита студија о овом значајном делу на крају 20. века које хеуристички преиспитује смер цивилизацијског кретања. Већ та чињеница препоручује ову књигу као коренито преиспитивање ретког рукописа чија антрополошка мисао о технологији постаје све важнија за нашу научну и ширу јавност.

Рецензенти књиге су проф. др Татјана Паунеску и проф. др Слободан Самарџић. Штампање ове публикације омогућили су Министарство културе и информисања Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.