Записник са седнице Уредништва едиције Прва књига

Уредништво едиције Прва књига у саставу: Ласло Блашковић, др Владислава Гордић Петковић, главни уредник, др Ђорђе Деспић, Ненад Милошевић,  Иван Радосављевић (Соња Веселиновић послала своје предлоге) на  седници од 12. јула 2013. године усвојило је

Издавачки план за 2013. годину

262. Горан Томић, Незванично мртав,
263.  Жарко Алексић, Кућни биоскоп, поезија

У Новом Саду, 12. јула 2013,                            Јулка Ђукић, стручни сарадник

Njegoseva liturgija„Песничка литургија за Петра II Петровића Његоша” о 200-годишњици песниковог рођења у Народном позоришту у Београду, 27. јуна 2013. године:

      У организацији Матице српске, Српске академије наука и уметности и Академије наука и умјетности Републике Српске 27. јуна 2013. године у Народном позоришту у Београду одржана је „Песничка литургија за Петра II Петровића Његоша” о 200-годишњици песниковог рођења. На овој свечаној академији у спомен на великог песника своје стихове инспирисане Његошем говорили су песници: Матија Бећковић, Милован Данојлић, Петар Пајић, Рајко Петров Ного, Гојко Ђого, Добрица Ерић, Мирослав Максимовић, Милосав Тешић, Злата Коцић, Ђорђо Сладоје, Драган Лакићевић и Иван Негришорац. Његошеве текстове и оне о њему читали су драмски уметници Биљана Ђуровић и Гојко Шантић. У програму је учествовао и гуслар Бошко Вујачић. Програм је одржан пред пуном салом Народног позоришта у Београду.

NBS 018

2. јула 2013. године вицегувернер Народне банке Србије госпођа Дијана Драгутиновић  је у централном холу зграде НБС у Немањиној улици у Београду свечано отворила изложбу Српски новац од 13. до 21. века, која је настала у оквиру сарадње Матице српске и централне банке.

(даље…)

1. 07. kult-tribina

Председник Матице српске проф. др Драган Станић и генерални секретар доц. др Ђорђе Ђурић присуствовали су трибини „Развојне перспективе културе у Србији“ 1. јула 2013. године, на позив Министарства културе и информисања у Клубу посланика у Београду.

(даље…)

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Генерални секретар Матице српске доц. др Ђорђе Ђурић присуствовао је манифестацији „Миланковићеви циклуси“ у Даљу. У родној кући научника, која је уједно и  Културни и научни центар, обележена је 134. годишњица Миланковићевог рођења.

(даље…)

рођен је 1971. Јарку код Сремске Митровице. Студије историје започео је 1991. на Филозофском факултету у Новом Саду, где је дипломирао 1995. Магистрирао је на тему Политичка биографија Јована Жујовића (2002). Докторску дисертацију Европски утицаји на нововековну српску историографију, од средине 18. до средине 19. века одбранио је на Филозофском факултету у Новом Саду 2010.

Универзитетску каријеру започео је 2001. избором у звање асистента на Одсеку за историју на предмету Општа историја Новог века, где је и данас у звању доцента.

Сарађивао је као стални хонорарни сарадник у Матици српској на пројектима Српски биографски речник и Српска енциклопедија од 1995, а данас је члан Уређивачког одбора Српског биографског речника. Члан је Управног одбора Матице српске од 2008. За генералног секретара Матице српске изабран је 28. априла 2012. године.

Стручно се усавршавао као стипендиста Руске академије наука, Гете института и Георг Екерт института: Кавала, Грчка (1994); Минхен, Немачка (2001); Брауншвајг, Немачка (2006. и 2007); Москва, Русија (2006, 2007. и 2012); Братислава, Словачка (2011), где је обављао и стручна истраживања.

Објавио је 2 монографије самостално и 3 као коаутор, 2 школска уџбеника, више од 30 стручних радова (чланака, расправа, прилога) и написао преко 100 одредница у лексикографским издањима (Српски биографски речник, Српска енциклопедија, Енциклопедија српског народа). Главни је уредник научног историјског часописа Споменица Историјског архива Срем од 2002.

Публиковао је монографије: Српски интелектуалац у политици, политичка биографија Јована Жујовића (2004), Вук Маринковић, Биографија и научни рад утемељивача физике као модерне науке у Србији (2007); Владе Србије 1805–2005, коаутори Р. Љушић и Љ. Димић (2005), Сремска Митровица, Град вреднији од царске кћери, коаутори Н. Лемајић, В. Гавриловић, Б. Шимуновић Бешлин (2008); Живот и дело српских научника (2008).

Са Момчилом Павловићем коаутор је уџбеника: Историја за 8 разред основне школе (2011. и 2012) и Историја за трећи разред гимназије природно-математичког смера и четврти разред гимназије општег и друштвено-језичког смера (2010).

Чланке и и расправе објављује у домаћим и страним научним часописима и зборницима радова са научних скупова: О српским студентима у Цириху 70-их година XIX века, према сећањима једнога од њих (2000); Спољна политика владе самосталних радикала 1905. године (2001); Политичка делатност Јована Жујовића за време ослободилачких ратова 1912–1918. (2002); Васа Муачевић (1851–1928), О Даљском Властелинству (2003); Первая мировая война с точки зрения типичного серпского интеллигента. По дневнику Президента Сербской Королевской Академии (2004); Политички живот Срба у Срему у првој половини XIX века (2007); Јован Жујовић и Први балкански рат, карактеристично сведочанство представника српске научне елите (2007); Влияние русской культуры на творчество Йована Раича, основателя сербской научной историографии, Российско-сербские связи в области науки и образования XIX – первая  половина  XX в. (2009).

Учествовао на преко 20 научних скупова и конференција у Србији и иностранству: Срби у источној Хрватској, културни и друштвени доприноси српске националне заједнице, Осијек 2002; Первая мировая война в литературе и культуре западных и юужных славян, Москва, 2003; Российско-сербские связи в области науки и образования XIX – первая  половина XX в., Петроград 2008; Стваралаштво Милутина Миланковића, Даљ 2008; Српско-руски односи од почетка 18. до краја 20. века, Београд 2010; Z dejín slovensko-srbských vzt`ahov (Из историје словачко-српских веза) Братислава 2011; Сава Текелија и Арађани, Арад, 2011.

редовни професор Универзитета у Новом Саду, рођен је 26. марта 1943. у Дервенти (БиХ). Редовне студије музичке теорије (1964–1968) завршио је на Музичкој академији у Београду у класи композитора Милутина Раденковића одбраном дипломског рада Симфонија у д-молу С. Франка, оцењеног највишом оценом. Специјалистичке студије на Теоретско-композиторском факултету Државног конзерваторијума „П. И. Чајковски” у Москви завршио је 1975. године, а магистарске студије аналитичке хармоније (1976–1979) на Факултету музичке уметности у Београду у класи Милутина Раденковића. За успешно одбрањени магистарски рад Хармонски језик у опери „Коштана” П. Коњовића и његова улога у профилирању ликова и ситуација драмске радње добио је Октобарску награду Града Београда 1979. Усавршавао се у Институту „Карл Орф” у Салцбургу, Гете институту и Академији уметности у Берлину. Говори руски, служи се немачким, енглеским и италијанским језиком.

По завршетку редовних студија радио је у Међурепубличкој заједници за културне делатности са седиштем у Пљевљима, као програмски помоћник секретара Заједнице, професор и директор Музичке школе (1969–1976). У звање асистента Универзитета у Новом Саду изабран је крајем 1976. године. У Нови Сад је прешао почетком 1977. и на Академији уметности радио пуне 33 године (1977–2010). У том периоду прошао је сва наставничка звања (1980 – доцент, 1986 – ванредни професор, 1996 – редовни професор). Уз редовне наставне обавезе на предмету Тонски слог, обављао је више од четврт века и руководеће послове: шеф Одсека музичке уметности (1980–1984), продекан за финансије Академије уметности (1984–1986), декан Академије уметности (девет двогодишњих мандата 1986–2004), председник Савета Академије уметности (2007–2010). У истом периоду активно је учествовао и у раду органа управљања и стручних органа Универзитета у Новом Саду (заменик председника Скупштине Универзитета, члан Већа за развој и међународну сарадњу, дугогодишњи члан Наставно-научног већа и Сената). Био је члан Просветног савета Војводине и председник Савета Српског народног позоришта.

Дугододишњи је члан Одбора Одељења за сценске уметности и музику Матице Српске (од оснивања Одељења), члан Уредништва и научни секретар Српске енциклопедије. За потпредседника Матице српске изабран је 28. априла 2012. године.

Аутор је композиција различитог жанра писаних за соло инструменте (Цвеће цафнало и Рондо варијације, за флауту соло; Квартоманија и Интродукција и балкански квазио танго, за кларинет соло; Три минијатуре /Пан, Нимфа, Тритон/, за обоу соло; Три хроматске етиде /Несташни тритонуси, Плес залеђених кварти, Највише два минута за бис/ за клавир соло; Посветни диптих /Пролог, Дијалози/, за виолончело соло) и камерне ансамбле (Игра и песма, за кларинет и клавир; Разигране секунде, за трио флаута; Пет комада, за дувачки квинтет), те хорске (Dies irae, за мешовити хор и виолончело; Три минијатуре /Пасторала, Старински плес, Звездани пејсаж/, за мешовити хор и обоу; Оче наш, Свјати Боже, Пјесењ третјаја, Достојно јест, Богородице дјево, Ave Maria, O Magnum Mysterium, Три хора на стихове Милана Трипковића /Водокршће, Зорило, Сеобе душе/, за мешовити хор a cappella), концертантне (Musica Concertante, за кларинет и гудачки оркестар) и оркестарске музике (Посветни дијалог BACH/DSCH, за гудачки оркестар).

Члан је редакције међународног часописа Нови Звук/New Sound од његовог покретања (1993), Добитник је Повеље са златном плакетом – највишег признања Универзитета у Новом Саду за изузетан допринос и остварене резултате у раду и развоју Универзитета у Новом Саду (1991) и Искре културе, највишег признања за развој и афирмацију стваралаштва Културно-просветне заједнице Војводине (2004).

рођен је 1. новембра 1940. године у Великом Средишту код Вршца. Читав радни век, од звања асистента до научног саветника, као руководилац више научних пројеката и директор пуне три деценије, провео је у Институту за књижевност и уметност у Београду.

Од 1987. до 2005. руководио је научноистраживачким пројектом Историја српске књижевне периодике. Као уредник Едиције „Студије и расправе” уредио је 40 књига. У сарадњи са Матицом српском покренуо је, и у Институту до данас уређује, научне едиције „Библиотека усмене књижевности” и „Историја српске књижевне периодике” Објавио је 8 монографија, приредио 13 научних зборника, 4 критичка издања и 9 научних издања писаца и научника са пратећим студијама, те 6 антологија.

Био је члан редакција научних часописа: Књижевност и језик (1976–1980), Летопис Матице српске (1983–1987), Ковчежић (у више наврата). Од 2003. је главни је и одговорни уредник часописа Књижевне историје, а покретач је и главни и одговорни уредник Српског народног илустрованог календара Даница и Даница за младе.

Вишегодишњи је члан Управног одбора Матице српске. За потпредседника Матице српске изабран је 28. априла 2012. године.

Био је члан Управног одбора Андрићеве задужбине и Задужбине „Доситеј Обрадовић”. Био је председник Управног одбора (1996–2008), а потом и председник Скупштине Вукове задужбине од 2008.

У области стручног и научног рада објавио је књиге: Од сна до запада: лирске песме Банатске војне границе из збирке Владана Арсенијевића (1967); Српскохрватска граничарска епика (1974); Двори самотворим, тужбалице (1979); Епика устанка (1982); Епске народне песме у „Летопису Матице српске” (1983); Народне песме у „Вили” (1985); Поновнице, типови односа усмене и писане књижевности (1989); Летопис српског народа, три века алманаха и календара (1997); Историја као предање (1999); О српској прози (2000); Језик српског песништва (2003); Народне песме у српској периодици до 1864, са М. Радевићем (2007); Народне песме у „Српско-далматинском магазину”, са М. Радевићем (2010).

Од 1964. објављује песме, приповетке и романе. Објавио је књиге песама: Кроз прстен јабуку (1964), Кирвај (1979); романе: Трећи коњ (1979), Глува лађа (1987), Луди песак (1992); Иду Немци (1994. и 2003); Das stumme Schiff, прев. на немачки (1994), Пљускофон, са Милицом Матицки (1995); Немири меде Желимира (2006); Предности гипса (2008); Делта (2011) и приповетке: Свакодневно хватање веверице (1998); Уз музику коју волите (2000); Вучјак Аделе Аргени (2004); Десети за молитву (2006); Сеновите приче (2008).

Приредио је књиге: Чардак ни на небу ни на земљи: народна прозна казивања (1978); Никола Беговић, Живот Срба граничара (1986); Бачванске песме (1987); Филип Вишњић, Кад се шћаше по земљи Србији (1991. и 1994); Јован Стерија Поповић, Даворје (1993); Стојан Новаковић, Косово, српске народне песме о боју на Косову (1995); Павле Поповић, Милован Видаковић (2000); Вук Стеф. Караџић, Неготинска крајина, са В. Ђуричићем (2001); Јован Стерија Поповић, Даворје, II књига (2002); Светосавска читанка (2003); Златна јабука и 99 пауница: aнтологија српских народних приповедака (2003); Народне умотворине у „Летопису Матице српске” (2003); Антологија српске народне лирике (2003); Читанка Првог српског устанка (2004); Вук Стеф. Караџић, Даница, забавник за 1826 (2005); Вук Караџић, Даница, забавник за 1827–1829, 1834, II–V (2007); Доситеј Обрадовић, Басне (2007); Јанко М. Веселиновић, Севдалинке: бисер-песме за певање (2008); Актуелност Вукових порука. Зборник радова (2009); Доситеј Обрадовић, Изабране басне (2009).

Уредник је издања: Из књижевности: поетика, критика, историја. Зборник радова у част академика П. Палавестре (1997); Књижевна топографија Панчева (2001); Зборник у почаст академику Мирославу Пантићу (2003); Књижевност на језицима мањина у Подунављу, са В. Матовић и С. Пековић (2004); Свој и туђ: слика другог у балканским и средњоевропским књижевностима (2006); Срем кроз векове (2007); Признање професору Слободану Ж. Марковићу. Зборник радова (2007); Банат кроз векове, са В. Јовићем (2010); Творци српског књижевног језика, са В. Матовић (2011); Јован Мушкатировић, Причте илити по простому пословице тјемже сентенције илити рјеченија (2011). Објавио је и Библиографију српских алманаха и календара (1986).

рођен је у Кикинди 17. октобра 1960. Основну школу похађао је у Зрењанину и Новом Саду, а средњу економску школу завршио је у Новом Саду. Студије историје на Филозофском факултету у Новом Саду окончао је 1985. Радио је као хонорарни сарадник Матице српске на пројектима Претплатници на српску књигу 18. и 19. века и Српски биографски речник (1986–1988). Истовремено се ангажовао на пројекту САНУ Српски либерализам у 19. веку. Од 1988. запослен је на Институту (доцније Одсеку) за историју Филозофског факултета у Новом Саду. Постдипломске студије на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду завршио је 1996. одбранивши магистарски рад Немачка штампа у Војводини 1933–1941. године. Докторирао је 2003. тезом Европски утицаји на српски либерализам од 1848. до 80-их година 19. века.

Као предавач и истраживач бавио се различитим проблемима модерне српске и европске историје. Током универзитетске каријере био је укључен у наставу на предметима Методологија историјске науке, Увод у историјске студије, Општа историја новог века, да би 2003. као доцент почео да предаје Историју Европе у раном модерном добу (1453–1789). Осим на Филозофском, био је ангажован као наставник и на Природно-математичком и Економском факултету, као и у Центру за европске студије Универзитета у Новом Саду. Председник је Савета Филозофског факултета.

Учествовао је у бројним домаћим и једном међународном научном пројекту, као и на више научних скупова и конференција у земљи и иностранству (Немачка, Италија, Белгија, Турска, Шпанија, Чешка, Румунија и, Мађарска). Истраживао је одређене теме из историје Немаца на подручју данашње Војводине од 18. века до 1945, као и из српске историје 19. и 20. века. Ангажован је на пољу лексикографије и архивистике: од 1996. уредник је епохе 1918–1945. у Српском биографском речнику Лексикографског одељења Матице српске. Био је председник Управног одбора Архива града Новог Сада (1996–2000) и управник Рукописног одељења Матице српске (1999–2008). Дужност секретара Лексикографског одељења Матице српске обављао је од 2008. до 2012. За потпредседника Матице српске изабран је 28. априла 2012. године.

Објављује чланке и прилоге у више часописа, а члан је уредништава часописа Настава и историја (Нови Сад) и Studia Europaea (Клуж, Румунија). Био је (2004–2010) главни уредник часописа Истраживања који издаје Одсек за историју Филозофског факултета у Новом Саду.

Објавио је преко 40 научних радова у монографским и периодичним публикацијама.

Публиковао је монографије: Весник трагедије; немачка штампа у Војводини 1933–1941. године (2001), Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку (2005); Историја банкарства у Војводини, коаутор (2002).
Научне радове објављивао је у домаћим и странима научним часописима и зборницима радова: Срби из Хабсбуршке монархије учесници у босанско-херцеговачком устанку и српско-турским ратовима 1876–1878 (1995); Културно-просветни часописи Немаца у Војводини између два светска рата (1995); Немци у Војводини 1918–1941 (1999); Deutsches Und Serwisches Pressewesen in der Woiwodina 1918–1941 – Grundtendenzen und Entwicklung in ihrem Verhaltnis zu den Ereignissen sowie ihre Federkriege (2000); Сведочанства и слутње. у: Милан Јовановић-Стоимировић, Дневник 1936–1941 (2000); Три историје Румуна на српском језику у: Њагу Ђувара, Кратка историја Румуна за младе (2004); Два историјска романа о Подунавским Швабама (2004); Немци у Банату у: Банат кроз векове (2010); The Baroque Fоrm of „Sweet Orthodoxy”. The Church and Transfromation of Serbian Society After the Great Migration of 1690. in: Kirchen als Integrationsfaktor für die Migranten im Südosten der Habsburgermonarchie im 18. Jahrhundert (2010); What is a Region? Regions in European History, коаутор (2010).

Коаутор је уџбеника: Историја за VIII разред основне школе (2001) и Istoria pentru clasa a VIII-a a şcolii elementare (2005).

Рецензирао је преко двадесет монографија, зборника докумената и каталога изложби.

(CIP 78+792(082), ISSN 0352-9738, COBISS.SR-ID 16339202) покренут је 1987. године као часопис оријентисан претежно ка историјским, естетским и теоретским проучавањима позоришне и музичке уметности. Oбјављују се искључиво оригинални научни радови – из театрологије, музикологије и етномyзикологије. Посебнa пажња посвећена је питањима развоја ових уметности на простору Југоисточне и Средње Европе, претежно унутар културе Срба и других културом повезаних народа у региону. Све радове који стигну у редакцију оцењују два стручна рецензента, а по потреби и више њих. Зборник се штампа на српском језику ћириличким писмом, са резимеом на енглеском. Рукописи које аутори пошаљу на једном од светских језика штампају се у оригиналу, са већим резимеом на српском. Садржаји часописа компонују се у три рубрике: 1. научнe студије, 2. нова архивска грађа, мемоарски прилози, 3. прикази и некролози. Прве две рубрике Зборника имају сажетке, кључне речи, резимеа на страним језицима по избору аутора, а сви објављени текстови УДК број по међународној библиотечкој класификацији. Зборник излази редовно, два пута годишње у обиму од око 25 ауторских табака. Сваки број садржи именски регистар, а доспева разменом у око 100 библиотека у свету.

Редакција Зборника Матице српске за сценске уметности и музику:

др Катарина Томашевић, главни и одговорни уредник (Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Београд)
др Живко Поповић,заменик главног и одговорног уредника (Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)
др Мирјана Веселиновић Хофман (Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности)
др Зоран Ђерић Српско народно позориште/Универзитет у Бањој Луци, Академија умјетности
др Каталин Каич (Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет)
др Зоран Максимовић Позоришни музеј Војводине
др Ивана Перковић (Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности)
др Ира Проданов Крајишник (Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)
Јернеј Вајс (Словенија)(Универзитет у Љубљани, Филозофски факултет)
др Јадвига Сопчак (Пољска)(Универзитет у Лођу, Катедра за славистику)

Архива:

број 63, година 2020.
број 62, година 2020.
број 61, година 2019.
број 60, година 2019.
број 59, година 2018.
број 58, година 2018.
број 57, година 2017.
број 56, година 2017.
број 55, година 2016.
број 54, година 2016.
број 53, година 2015.
број 52, година 2015.
број 51, година 2014.
број 50, година 2014.
број 49, година 2013.
број 48, година 2013.
број 47, година 2012.
број 46, година 2012.
број 45, година 2011.
број 44, година 2011.
број 43, година 2010.
број 42, година 2010.
број 41, година 2009.
број 40, година 2009.
број 39, година 2008.
број 38, година 2008.
број 37, година 2007.
број 36, година 2007.
број 34-35, година 2007.
број 32-33, година 2005.
број 30-31, година 2004.
број 28-29, година 2003.

Посебна издања

1. Др Нице Фрациле, ВОКАЛНИ МУЗИЧКИ ФОЛКЛОР СРБА И РУМУНА У ВОЈВОДИНИ, 1987, 616.
2. Др Божидар Ковачек, др Петар Марјановић, др Душан Михаиловић, Др Душан Рњак, О ТЕАТАРСКОМ ДЕЛУ ЈОАКИМА ВУЈИЋА, 1988, 152.
3. Др Миленко Мисаиловић, ТРАГЕДИЈА ВЛАСТИ И ВЛАДАЊА, Значења Софоклове трагедије ЦАР ЕДИП, 1988, 368.
4. Зборник радова, АНТИЧКИ ТЕАТАР НА ТЛУ ЈУГОСЛАВИЈЕ, 1989, 188.
5. Др Мирјана Веселиновић, УМЕТНОСТ И ИЗВАН ЊЕ, Поетика и стваралаштво Владана Радовановића, 1991. 224.
6. Корнелије Станковић, СРПСКО НАРОДНО ЦРКВЕНО ПОЈАЊЕ (Три књиге, 1,2,3, фототипско издаwе. Приредила др Даница Петровић) суиздавач: Српска академије наука и уметности, 1994, 150.
7. Др Зоран Т. Јовановић, НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ДУНАВСКЕ БАНОВИНЕ, суиздавач: Музеј позоришне уметности Србије, 1996, 588.
8. Др Софија Кошничар, РАДИО ТЕАТАР ПРОЗЕ АНДРИЋА, ЦРЊАНСКОГ И КРЛЕЖЕ, 1996, 328.
9. Др Мирјана Веселиновић, ФРАГМЕНТИ О МУЗИЧКОЈ ПОСТМОДЕРНИ, 1997, 188.
10. Др Петар Марјановић, СРПСКИ ДРАМСКИ ПИСЦИ XX СТОЛЕЋА, суиздавачи: Факултет драмских уметности, Београд, Академија уметности, Нови Сад, 1997, 356.
11. Мр Ана Матовић, БЕЋАРАЦ У ВОЈВОДИНИ, 1998, 164.
12. Др Јадвига Сопчак (Јаdwiga Sоbczak), ПОЉСКА АВАНГАРДНА ДРАМА У ЈУГОСЛАВИЈИ (1945-1990), 2001, 462.
13. Др Душан Рњак, РЕДИТЕЉСКЕ КЊИГЕ ЈОЦЕ САВИЋА, 2001, 230.
14. Драгољуб ─ Драган Шобајић, ДУШАН ТРБОЈЕВИЋ, портрет уметника, 2003, 137.
15. Др Зоран Јовановић, НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ КРАЉ АЛЕКСАНДАР 1 У СКОПЉУ (1913-1941), 2005, Мирослав Мики Радоњић, СТЕРИЈА У ОГЛЕДАЛУ 20. ВЕКА , суиздавач: Позоришни музеј Војводине, 2006, 142 стр.
16. Др Живко Поповић, СТЕРИЈИН ТВРДИЦА У ПОРЕЂЕЊУ СА ПЛАУТОВИМ, ДРЖИЋЕВИМ, МОЛИЈЕРОВИМ И ПУШКИНОВИМ, 2006
17. Сава Илић (Јелена Јовановић, приредила) МУЗИЧКО НАСЛЕЂЕ СРБА, ШОКАЦА И КАРАШЕВАЦА У РУМУНИИЈИ. 2006.
18. Мр Драгана Јеремић Молнар,  СРПСКА КЛАВИРСКА МУЗИКА У ДОБА РОМАНТИЗМА (1841- 1914) , 2007
19. Др Нице Фрациле, МУЗИЧКА ТРАДИЦИЈА СРБА У ВОЈВОДИНИ, Антологија, Избор 1., 2007
20. Зборник радова ВАГНЕРОВ СПИС ОПЕРА И ДРАМА ДАНАС, 2007
21. Др Весна Крчмар, ПОЗОРИШНЕ ДРАМАТИЗАЦИЈЕ ДЕЛА ИВЕ АНДРИЋА, 2007
22. Др Весна Крчмар, ПОЗОРИШНЕ ДРАМАТИЗАЦИЈЕ ДЕЛА ИВЕ АНДРИЋА, други том (ДРАМАТИYАЦИЈЕ У ВРЕМЕНУ), 2008.
23. Проф. др Соња Маринковић, МЕТОДОЛОГИЈА НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА У МУЗИКОЛОГИЈИ, 2009.
24. Биљана Миланковић (приредила): Миленко Пауновић, ПРВА ЈУГОСЛОВЕНСКА СИМФОНИЈА – НА ЛИПАРУ, партитура, 2009.
25. Др Катарина Томашевић: СРПСКА МУЗИКА НА РАСКРШЋУ ИСТОКА И ЗАПАДА? О ДИЈАЛОГУ  ТРАДИЦИОНАЛНОГ И МОДЕРНОГ У СРПСКОЈ МУЗИЦИ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА, 2009.
26. Марко Бабац, БОШКО ТОКИН, (1894-1953), (ПРВИ СРПСКИ ЕСТЕТИЧАР И КРИТИЧАР ФИЛМА) 2009.
27. Миодраг А. Васиљевић, НАРОДНЕ ПЕСМЕ ИЗ ВОЈВОДИНЕ. Приредио проф. др Драгослав Девић. 2009.
28.  Др Даница Петровић, (приређивач), Православно српско црквено пјеније по старом карловачком начину удесио Тихомир Остојић.. Издавач је Матица српска у сарадњи са Музиколошким институтом САНУ, 2010
29.  Др Весна О. Марковић, Плетенице стилских фигура у омилијама Св. Јована Златоустог. 2010
30.  Мр Маријана Кокановић (приредила) Из новосадских салона – Албум салонских композиција за клавир, 2010.
31. Др Зоран Т. Јовановић, Позоришно дело Милана Грола, 2011
32. Ивана Игњатов Поповић, Интуитивни Свет Ранка Младеновића (Драматичарски и критичарски рад Ранка Младеновића), 2011
33. Др Нада Савковић, Театрољубље, Суиздавач Академија уметности Нови Сад, 2012.