У Сали за седнице Матице српске, у уторак, 23. јуна 2026. године, одржано је предавање проф. др Александра Петровића под називом „Књижевност Б. Вонгара и антропологија Абориџина”. Програм је поздравном речју отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, указавши на значај сагледавања књижевног дела Сретена Божића познатог као Б. Вонгара, српско-аустралијског писца јединствене животне и стваралачке судбине.

У свом излагању проф. др Александар Петровић говорио је о месту Б. Вонгара у савременој књижевности, посебно истичући његово сведочење о животу аустралијских староседелаца, као и о начинима на које се у његовој прози преплићу књижевност, антропологија, искуство изгнанства и питања историјске неправде. Посебна пажња била је посвећена Вонгаровом односу према абориџинским заједницама, чије је приче, судбине и страдања унео у своје књижевно дело. Сретен Божић, рођен 1932. године у селу Горња Трешњевица код Аранђеловца, крајем педесетих година напустио је Југославију, а свој књижевни пут пронашао је у Аустралији. Под именом Б. Вонгар постао је међународно препознатљив као писац који је снажно сведочио о последицама колонијализма, рударења и нуклеарних тестирања у аустралијској пустињи. Предавање у Матици српској било је прилика да се изнова осветли дело аутора који је, живећи и стварајући изван великих књижевних центара, успео да повеже балканско искуство са судбином аустралијских Абориџина, остављајући трајно сведочанство о људима са маргине историје. Предавање је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.