У четвртак, 25. јуна 2026. године, у Матици српској одржано је предавање проф. др Горана Аначкова под називом „Питања животне средине и инвазивне врсте биљака – случај амброзије“. Предавање је реализовано у оквиру научноистраживачког пројекта „Питања животне средине, природни ресурси и могућности за производњу здравствено безбедне хране у АП Војводини“, који се спроводи у Матици српској.

На почетку скупа присутнима се обратио проф. др Ђорђе Јовановић, руководилац пројекта, који је представио значај истраживања у области заштите животне средине и очувања природних ресурса. Након уводног обраћања, предавање је одржао проф. др Горан Аначков.

У свом излагању проф. др Аначков говорио је о амброзији као једној од најзначајнијих инвазивних биљних врста, указујући на њену изузетну способност ширења, адаптације и освајања нових простора. Посебна пажња посвећена је факторима који су допринели њеном интензивном ширењу у Европи, нарочито у Централној Европи, као што су промене климе, нарушавање природних станишта и повећана доступност нових простора за насељавање.

Предавач је представио развојни пут амброзије – од њеног примарног ареала у пустињским областима Сонорског региона до данашње широко распрострањености у европским екосистемима. Истакнуто је да је њена успешна адаптација последица сложених биолошких механизама који јој омогућавају опстанак и ширење, чиме постаје значајан фактор угрожавања биодиверзитета, али и здравља људи и економских система.

Посебан део предавања био је посвећен утицају амброзије на здравље становништва, имајући у виду њена алергена својства и велике количине полена које производи током периода цветања. Указано је и на економске последице њеног ширења, које се огледају у повећаним трошковима мониторинга и сузбијања, као и у губицима насталим услед повећаног броја изостанака са посла, из школа и вртића.

Говорећи о могућностима контроле и сузбијања амброзије, проф. др Аначков представио је значај локалних модела управљања овим проблемом, посебно система мониторинга и сузбијања, који су развијени на подручју Новог Сада. Ови систем представљају једне од најзначајнијих континуираних модела праћења и контроле амброзије у Србији, а његова примена показала је значајне резултате у пракси.

У закључку предавања истакнуто је да је проблем ширења амброзије глобалног карактера, али да се најефикаснија решења могу постићи кроз деловање у локалним заједницама, уз развој система мониторинга, благовремено реаговање и активнији однос према животној средини.

Догађај је снимљен и доступан је за гледање у видео архиви Матице српске.

Реализацију предавања подржала је Градска управа за културу Града Новог Сада.