У Матици српској, у четвртак, 27. априла 2017. године, одржано је четврто предавање из циклуса „Први светски рат и Уједињење”. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске. Предавање „Од пораза до уједињења: српска војска 1876‒1920. године“ одржао је потпуковник др Далибор Денда, са Одељења за војну историју Института за стратегијска истраживања Министарства одбране Републике Србије. Већи део предавања обухватио је развој професионалне војне организације у Србији у периоду од њених зачетака 1876. године па до формалног завршетка Првог светског рата и демобилизације 1920. године.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

Наредно предавање из овог циклуса одржаће се у просторијама Матице српске, 11. маја 2017. године у 12 сати. Предавање „Језик пропаганде Првог светског рата на примеру Аустроугарске монархије и Краљевине Србије” одржаће мр Гордана Илић, са Института за славистику Универзитета у Бечу.

26. априла у Свечаној сали Матице српске књигу Матични млеч Ивана Негришорца представили су академик Матија Бећковић, Селимир Радуловић и др Саша Радојчић.

„Иван Негришорац, што је песничко име председника Матице српске Драгана Станића, дао је себи труда да препева Матичину историју и докаже да је та историја временом постала поезија. Тако је песник Иван Негришорац осветлао образ професору Станићу исписујући поменик његовим претходницима на челу Матице српске, творећи тако својеврсну Матицијаду српску – ако је Матицијада права реч за ову пустоловиуну”, истакао је Матија Бећковић у својој беседи на промоцији Негришорчеве књиге која је у целини посвећена Матици српској.

По оцени песника и књижевног критичара Селимира Радуловића, Негришорчева поетизована слика Матични млеч, односно двовековног трајања наше културне ризнице, при томе није ни пригодна, ни свечарска, ни идеализована. У наставку програма говорио је и др Саша Радојчић, а аутор је читао одломке из поеме.
Књига је изашла крајем прошле године под окриљем новосадске издавачке куће Орфеус.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У уторак, 25. априла 2017. године, у Матици српској, представљена је књига „Илузија Европске уније“ др Мише Ђурковића са Института за европске студије из Београда. Госта, публику и представнике медија поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, док су о књизи говорили: проф. др Слободан Самарџић, са Факултетета политичких наука Универзитета у Београду и Никола Маринковић, уредник издавачке куће Catena Mundi. На крају програма, присутнима се обратио и аутор.

Догађај је снимљен и можете га погледати у видео архиви веб сајта Матице српске.

Матица српска је 24. априла по пети пут уручила Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе на основу једногласне одлуке Жирија, који је радио у саставу: проф. др Вељко Брборић, др Миодраг Матицки, председник, академик Слободан Реметић, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и проф. др Срето Танасић

Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе за 2016. годину додељене су:
1. Проф. др Мату Пижурици за укупни допринос неговању српске језичке културе;
2. Српској књижевној задрузи за укупни допринос очувању српског језика, неговању српске језичке културе и ћириличног писма;
3. Акцији Дан српског језика у Румунији, за коју су заслужни Савез Срба у Румунији, инж. Стеван Бугарски и др Славомир Гвозденовић.

Председник Матице српске и члан Жирија на почетку свечаности осврнуо се на значај Повеље. О професору Мату Пижурици говорио је проф. др Вељко Брборић, о Српској књижевној задрузи проф. др Драган Станић, а о акцији Дани српског језика у Румунији др Миодраг Матицки. Сви награђени захвалили су се пригодним речима. Свечаност се завршила стиховима песме Српски језик Слвомира Гвозденовића

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У Матици српској, у петак, 21. априла 2017. године, одржан је Округли сто „Имају ли интелектуалци будућност?” Своја гледишта о данашњем друштвеном положају и улози, као и о будућности интелектуалаца изнели су књижевници, историчари, политиколози и социолози из Србије и Републике Српске. Излагања са овог скупа биће објављена у јулско-августовској свесци „Летописа Матице српске”.

Учеснике, публику и представнике медија поздравили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и проф. др Срђан Шљукић, координатор скупа, а учествовали су: проф. др Љубиша Деспотовић, проф. емеритус др Славко Гордић, проф. др Драган Станић, проф. др Срђан Шљукић, мр Александар Врањеш, проф. др Слободан Владушић, проф. др Јован Попов, доц. др Милош Ковић, др Слободан Рељић, др Александар Гајић, др Јелена Марићевић, и мср Немања Рајак.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

20. априла у Свечаној сали Матице српске представљена је књига проф. др Зорана Аврамовића Књижевници и политика у српској култури 1804−2016, у издању Православне речи. Проф. др Драган Станић, председник Матице српске поздравио је присутне и дао реч директору издавачке куће Православне речи Зорану Гутовићу. Овом монографијом проф. др Зоран Аврамовић осветљава и обрађује једну веома деликатну тематску област. Политички ангажман писаца је нешто о чему се код нас пуно говорило, али се врло мало писало, бар не овако компетентно, утемељено, отворено, без заобилажења и калкулација. Пишчев истраживачки приступ је веома свеж и провокативан, јер он ангажман српских књижевника сагледава из више оштрих углова са свим врлинама и многим манама. Истовремено, он покушава да продре што дубље у разлоге наших, често трагичних подела, идеолошких, политичких, моралних, па и естетских. О књизи су говорили Селимир Радуловић, проф. др Дејан Микавица и аутор.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 20. априла 2017. године, Матицу српску посетио је Дмитриј Владимирович Василенко, проректор за међународну сарадњу Државног економског универзитета из Санкт Петербурга, у пратњи Бранке Агбабе, стручног сарадника на пројекту Канцеларија за међународну сарадњу Универзитета у Новом Саду. Госта су примили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар. Током посете госту је представљен историјат и научноистраживачка делатност Матице српске, а разговарано је и о могућностима међусобне сарадње.

Матицу српску, у среду, 19. априла 2017. године, посетили су ученици и професори основне школе у Великој Хочи и основне школе и гимназије у Ораховцу. Госте је примио проф. др Драган Станић, председник Матице српске који их је упознао са историјатом и радом Матице српске.

Аустријски писац Петер Хандке, који је у посети Новом Саду, изразио је жељу да се сусретне с децом из Метохије, својим старим познаницима. Овај сусрет је уприличен у Матици српској и на велико задовољство домаћина. Уз срдачан разговор размењени су и поклони. Ученици су донели на дар вино из Велике Хоче и ускршња јаја, офарбана на традиционалан начин. Писац Хандке и ученици су на дар добили издања Матице српске и мајцу са логом Летописа Матице српске.

Професорка Гимназије у Ораховцу Оливера Радић се домаћинима захвалила на гостопримству а деца су отпевала Ораховачку химну.

Гости су посетили и Библиотеку Матице српске у пратњи управника Библиотеке МС господина Селимира Радуловића.

Зборник Матице српске за славистику је укључен у базу Emerging Sources Citation Index (ESCI) коју је у новембру 2015. године покренуо Томсон Ројтерс (Thomson Reuters).

Ова база укључује часописе који задовољавају основне услове за укључивање у Thomson Reuters цитатне индексе као што су SCI, SSCI i AHCI и који су предложени од стране њихових регионалних едитора на основу ригорозних критеријума.

Укључивање Зборника у ESCI представља позитиван показатељ статуса часописа и отвара веће могућности за даље унапређивање његовог квалитета.

Овом приликом се захваљујемо свим нашим сарадницима који су допринели квалитету Зборника Матице српске за славистику и надамо се да ћемо и убудуће успешно сарађивати.

Жири у саставу: доц. др Невена Варница, проф. др Драгана Вукићевић, проф. др Владимир Гвозден, проф. др Војислав Јелић (председник), доц. др Наташа Половина прегледао је 26 приспелих радова, које су доставиле одговарајуће катедре факултета из Београда, Новог Сада и Источног Сарајева, и на својој седници 7. априла 2017. године једногласно је одлучио да додели за школску 2015/16. годину за дипломске и семинарске
радове꞉

прву награду:

– Алекси Николићу, студенту Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, Одсек за компаративну књижевност, за рад Архетип душе утеловљене у стаблу као спона између Енеиде, Божанствене комедије и Ослобођеног Јерусалима

две друге награде:

– Христини Гајовић, студенткињи Филолошког факултета Универзитета у Београду, Катедра за општу књижевност и теорију књижевности, за рад Стаклено звоно Силвије Плат као женски образовни роман − једно читање
– Маријани Јелисавчић, студенткињи Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, Одсек за српску књижевност, за рад Елементи хорор фантастике у роману српског предромантизма

и три треће награде:

– Ирени Ђукић, студенткињи Филолошког факултетa Универзитета у Београду, Катедра за српску књижевност и теорију књижевности, за рад Имаголошка анализа путописа „Прво путовање”(1957), „Онамо и свуда”(1960), „Меридијани Средње Европе”(1961) Александра Тишме
– Огњену Тодоровићу, студенту Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, Катедра за српски језик и књижевност, за рад Три поетичка начела поезије Новице Тадића – јуродивост, сатански реализам и молитве
– Дајани Милованов, студенткињи Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, Одсек за компаративну књижевност, за рад Насиље и женски идентитет у Малини И. Бахман и Пијанисткињи Е. Јелинек

Награде ће бити уручене у четвртак 4. маја 2017. године у 12 сати у салону Матице српске.