У понедељак, 3. априла 2017. године, Матицу српску посетио је проф. емеритус Мајкл Фриден са Оксфордског универзитета, у пратњи др Мише Ђурковића, научног саветника и директора Института за европске студије. Госте је дочекао проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Председник је угледног госта упознао са радом и активностима Матице српске, а разговарало се и о могућој међусобној сарадњи. Пријатан разговор завршио се разменом пригодних поклона.

У Свечаној сали Матице српске 30. марта одржан је први дан међународног научног скупа Живот и дело Рудолфа Бручија – композитор у процепу између естетика и идеологија, који је посвећен стогодишњици рођења овог нашег истакнутог композитора. Научни скуп је реализован у сарадњи Матице српске и Академије уметности у Новом Саду. На свечаном отварању говорили су Синиша Бокан, декан Академије уметности, и проф. мр Ненад Остојић, потпредседник Матице српске. У музичком делу програма изведедена је композиција Рудолфа Бручија Међимурска (за кларинет и клавир). Свирали су Васа Вучковић, кларинет, и Наташа Пенезић, клавир. Своје радове представиле су проф. др Мирјана Веселиновић Хофман и др Мелита Милин.

Скуп се одвијао у две сесије. На првој сесији, којој је председавао проф. др Богдан Ђаковић, радове су представили проф. др Соња Маринковић и др Аница Сабо; др Свенка Савић и др Вера Обрадовић; др Иван Моди (Ivan Mody) из Велике Британије. Другој сесији председавала је проф. др Соња Маринковић, а радове су представили мр Зоран Мулић, др Ивана Медић и мр Борислав Чичовачки. Други дан скупа биће одржан у Мултимедијалном центру Академије уметности у Новом Саду.

У склопу обележавања стогодишњице рођења знаменитог композитора Рудолфа Бручија у Матици српској је 30. марта 2017. године отворена изложба под називом Избор из Личног фонда „Рудолф Бручи (1917–2002)“. На отварању су говорили проф. мр Ненад Остојић, потпредседник Матице српске, и др Немања Совтић, аутор изложбе. Шездесетак експоната које је син Рудолфа Бручија поклонио Матици српској представља репрезентативни део недавно формираног личног фонда. Иако је непосредни повод овој изложби обележавање стогодишњице композиторовог рођења, она свакако има за циљ и да јавности предочи да је лични фонд „Рудолф Бручи (1917–2002)“ обрађен и доступан истраживачима у Рукописном одељењу Матице српске. Изложба ће трајати до 30. априла 2017. године.

24. марта у Свечаној сали Матице српске представљен је зборник радова Serbica iaponica: допринос јапанских слависта српској филологији, 22. књига у едицији Студије о Србима (Матица српска, Slavic-Eurasian Research Center, Hokkaido University, Завод за уџбенике, Вукова задужбина). Присутнима се обратио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. После уводне речи представио је и најавио учеснике промоције꞉ академика Милорада Радовановића, главнoг уредника едиције Студије о Србима, академика Предрага Пипера, рецензента, проф. др Дивну Тричковић, преводиоца, проф. др Миливоја Алановића, редактора превода, и проф. др Мотокија Номаћија, једног од аутора и главног уредника зборника.

„Пиши српски да те сви разумеју”, на одличном српском језику др Мотоки Номаћи, професор Словенско-евроазијског истраживачког центра Универзитета у Хокаиду, рекао је говорећи о развоју интересовања у Јапану за овдашње језике. Професор Номаћи је истакао да је у његовој земљи деценијама славистика заправо била синоним за русистику, те да је тек пре пола века већу пажњу почела да добија србистика, односно србокроатистика, најпре кроз интересовање за овдашња књижевна дела, а потом и лингвистичка питања.

Сам зборник, поред опсежне уводне студије, чине четири целине: Језик, Књижевност, Фолклор и Есеји. Илустрације ради, ту су радови попут „О перцепцији српскохрватског акцента на основу јапанског језичког осећања” Јуми Накађиме, „Српска авангарда и јапаска поезија” Кајоко Јамасаки или „Српска народна песма ’Хасанагиница’” Шигеа Курихае. У сваком случају, по оцени академика Предрага Пипера, реч је о узорно припремљеном зборнику, „било да је реч о мериторности аутора који су у њему заступљени, било да је у питању репрезентативност њихових радова, било да се ради о промишљености и брижљивости с којима је урађен”…

Темеље моста научне сарадње јапанске и српске славистике постављали су славистички великани с обе стране – пре свега проф. Шигео Курихара, утемељивач јапанске славистике, али и Милка и Павле Ивић својом сарадњом са јапанским славистима и славистичким и лингвистичким установама. Најновији стуб тог моста сарадње управо је зборник „Јапанска србистика”. „По природи ствари он није могао донети коначне одговоре на сва постављена питања, али свакако представља вредан пажње покушај постављања основа за даља истраживања у датом смеру”, речи су академика Пипера.

Иначе, на почетку промоције председник Матице српске проф. др Драган Станић уручио је професору Номаћију скулптуру Николе Тесле, рад вајара Радована Ждрала, у знак захвалности за све што је учинио да издавачки подухват, какав је зборник „Јапанска србистика”, буде реализован. Станић је на крају најавио и да са овом публикацијом неће бити завршено и представљање репрезентативних домета србистичких истраживања у Јапану, наводећи да би ускоро требало да буде објављен и опсежан рад Ајако Оку, посвећен рецепцији дела Милорада Павића у „земљи излазећег сунца”.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Матица српска је 21. марта обележила Светски дан поезије свечаним програмом Песник Рајко Петров Ного (Светски дан поезије је 1999. године под слоганом „Дијалог међу цивилизацијама посредством поезије” прогласио Унеско. „Сврха проглашења Светског дана поезије јесте допринос промоцији читања, писања, објављивања и учења поезије у читавом свету, као и подстицање националних, регионалних и интернационалних поетских покрета”).

О песнику су говорили проф. др Јован Делић, Иван Негришорац и Ђорђо Сладоје. Своје стихове и беседу о поезији говориo је академик Рајко Петров Ного.

У музичком делу програма Виктор Ђукнић, студент мастер студија гитаре на Академији уметности у Новом Саду, у класи проф. Срђана Тошића, извео је две композиције.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 23. марта 2017. године, у Свечаној сали Матице српске одржано је прво предавање из циклуса „Први светски рат и Уједињење”. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске, који је и најавио да ће се у оквиру овог циклуса реализовати дванаест предавања на релевантне теме из српске историје и културе у време Првог светског рата и стварања прве југословенске државе (1917-1918). Прво предавање, на тему „Срби и Југославија”, одржао је проф. др Љубодраг Димић, дописни члан Српске академије наука и уметности и редовни професор на Филозофском факултету у Београду.

Током излагања, академик Димић истакао је да не постоје једнозначни закључци по питању идеје стварања Југославије, те је бројној публици предочио основне принципе и уверења која су имали творци Југославије у значајном историјском периоду за Србију. Предавање је обухватило период од настанка југословенске идеје, Првог светског рата до распада Југославије 1990-их година чиме су обухваћени најважнији догађаји личности и процеси српске историје у XX веку.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

Наредно предавање из овог циклуса одржаће се 6. априла 2017. године, у 12 сати, у просторијама Матице српске. Предавање на тему „Француска и стварање Краљевине СХС” одржаће др Станислав Сретеновић, виши научни сарадник на Институту за савремену историју.

У среду, 22. марта 2017. године, у Свечаној сали Матице српске додељена је Пупинова награда Матице српске за студентске радове из техничких и природноматематичких дисциплина којима се бавио Михајло Пупин. Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, поздравио је присутне, док је о значају рада Михајла Пупина за српску науку и културу беседио академик Миљко Сатарић. Одлуку Жирија, да ове године по први пут додели две прве награде и три друге награде, образложио је проф. др Владимир Катић, председник Жирија.

Награде и пригодне поклоне уручио је проф. др Драган Станић. Добитници Пупинове награде Матице српске за 2017. годину су: прва награда: Ирена Спасојевић, за рад „Магнетна хипертермија ферофлуида Mgx Fe3-x O4 синтетисаног хидротермалном методом” и Никола Симић, за рад „Пројектовање квантизера за примену у блок одсечном кодовању и компресији слике”; друга награда: Тијана Делић, за рад „Синтеза говора на српском језику коришћењем вештачких неуралних мрежа”, Јована Перовић за рад „Слабљење електромагнетних таласа у стохастичким срединама” и Ана Доброта за рад „Теоријска анализа адсорпције Н, О и ОН на графен-оксиду”. На крају свечаности, присутнима су се обратили и добитници прве награде, мајка Ирене Спасојевић, у име одсутне добитнице, и Никола Симић.

Свечаности су присуствовали и: проф. емеритус др Мирјана Војиновић-Милорадов, проф. емеритус др Душан Сурла, проф. др Бранислав Боровац, проф. др Владимир Вујичић, чланови Жирија Пупинове награде, те Здравко Јелушић, председник Скупштине Града Новог Сада, др Милан Мицић, помоћник покрајинског секретаријата за културно наслеђе, академик Рудолф Кастори, секретар Одељења за природне науке Матице српске.

Пупинова награда Матице српске додељује се од 1996. године у интервалу од три године из Фонда Михајла Пупина и средстава Матице српске, а за дипломске, мастер, магистарске и друге научне радове студената редовних студија у претходном трогодишњем периоду.

Свечаност је снимљена и можете је погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

У петак, 17. марта 2017. године, амбасадор Аустрије Јоханес Ајгнер посетио је Матицу српску и Библиотеку Матице српске. Госта су примили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, и мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске. Током посете разговарано је о могућностима сарадње на пољу културе и образовања, о досадашњим деловањима у циљу остваривања ове сарадње, као и о представљању Матице српске у Бечу у децембру 2016. године. Амбасадор Јоханес Ајгнер посетио је и „Поклон библиотеку Аустрије”, која у оквиру Библиотеке Матице српске постоји од 1998, а о чијим је активностима говорила Марија Ваш, стручни сарадник Библиотеке Матице српске.

У спомен Михајла Пупина, стипендисте и добротвора Матице српске, установљена је награда за студентске радове који представљају допринос техничким и природноматематичким дисциплинама којима се бавио овај научник, под именом ПУПИНОВА НАГРАДА МАТИЦЕ СРПСКЕ.

Награда се додељује од 1996. године у интервалу од три године из Фонда Михајла Пупина и средстава Матице српске, а за дипломске, мастер, магистарске и друге научне радове студената редовних студија у претходном трогодишњем периоду.

За Пупинову награду Матице српске за 2017. годину стигло je 9 студентских радова са универзитета у Београду, Зрењанину, Нишу и Новом Саду.

После првог круга елиминација у конкуренцији је остало 7 радова који су оцењивани по 10 различитих критеријума са могућношћу добијања максималних 100 поена. У другом кругу елиминисани су слабије оцењени радови. У трећем кругу разматрани су само они радови са оценом већом од 85 поена. Ови радови су посебно продискутовани и додатно вредновани. С обзиром на висок квалитет радова, донета је одлука да се ове године доделе две прве награде и три друге награде.

Прва нагарада: ИРЕНА СПАСОЈЕВИЋ, Универзитет у Београду, Факултет за физичку хемију, за дипломски рад Магнетна хипертермија ферофлуида Mgx Fe3-x O4 синтетисаног хидротермалном методом; НИКОЛА СИМИЋ, Универзитет у Нишу, Електронски факултет, за мастер рад Пројектовање квантизера за примену у блок одсечном кодовању и компресији слике.

Друга награда: ТИЈАНА ДЕЛИЋ, Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука,за мастер рад Синтеза говора на српском језику коришћењем вештачких неуралних мрежа; ЈОВАНА ПЕРОВИЋ, Универзитет у Београду, Електротехнички факултет, за мастер рад Слабљење електромагнетних таласа у стохастичким срединама, АНА ДОБРОТА, Универзитет у Београду, Факултет за физичку хемију, за мастер рад, Теоријска анализа адсорпције Н, О и ОН на графен-оксиду.

Награда ће бити уручена на свечаности у среду, 22. марта 2017. године у 13 часова у просторијама Матице српске.

Жири Пупинове награде Матице српске радио је у следећем саставу: проф. др Владимир Катић (председник), проф. др Мирјана Војиновић-Милорадов, проф. др Миљко Сатарић, проф. др Душан Сурла, проф. др Бранислав Боровац, проф. др Владимир Вујичић (чланови).

У среду, 15. марта 2017. године, на дан рођења академика Чедомира Попова (1936‒2012), у Матици српској одржан је Округли сто посвећен његовом животу и раду. На округлом столу учествовали су: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. емеритус др Славко Гордић, проф. др Љубомирка Кркљуш и проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске, др Михаел Антоловић, проф. др Александар Растовић, проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске, и др Миша Ђурковић, а на крају се, са неколико пробраних речи, присутној бројној публици и поштоваоцима лика и дела академика Попова обратила и његова супруга др Јелена Попов.

На овој свечаности представљена је и књига „Историја на делу“, коју је приредила др Јелена Попов, а која се састоји од најзначајнијих интервјуа посвећених актуелним историјским и друштвеним питањима које је током година овај угледни академик давао у писаним медијима различитим поводима.

Током свечаности истакнут је и немерљив допринос академика Попова Матици српској и српској историјографији. Осим тога што је био председник и почасни председник Матице српске, академик Попов био је утемељивач и руководилац Матичиних значајних пројеката попут „Српског биографског речника“ и „Српске енциклопедије“. Академик Попов био је активан и у другим установама науке и културе. Поред наставничког и научног рада, обављао је и много послова на стручном, културном и друштвеном пољу у земљи и иностранству.

Свечаност је снимљена и можете је погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

Матицу српску су 16. марта 2017. године посетили ректор Универзитета „Коменски“ из Братиславе Kaрол Мичјета (Karol Mičieta) и проректорка Даниела Остатникова (Daniela Ostatníková). Госте су примили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар, Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске и проф. др Душан Николић, ректор Универзитета у Новом Саду. Гостима су представљени рад и историјат Матице српске, а било је речи и о могућности међусобне сарадње.