У Матици српској, у среду, 12. априла 2017. године, одржано је треће предавање из циклуса „Први светски рат и Уједињење”. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске. Предавање „Фебруарска револуција у Русији, Никола Пашић и Крфска декларација“ одржао је др Андреј Леонидович Шемјакин, са Института за словенске студије Руске академије наука из Москве. Током предавања предочене су значајне промене које је изазавао пад руске царске Владе 1917. године.

Свечаности су између осталих присуствовали Његово преосвештенство владика бачки господин Иринеј.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

Наредно предавање из овог циклуса одржаће се у просторијама Матице српске, 27. априла 2017. године у 12 сати. Предавање „Од пораза до уједињења: српска војска 1876‒1920. године” одржаће др Далибор Денда, са Одељења за војну историју Института за стратегијска истраживања Министарства одбране Републике Србије.

У петак, 7. априла 2017. године, Матицу српску посетио је Александар Иванович Вислиј, генерални директор Руске националне библиотеке у Санкт-Петербургу, и академик Славенко Терзић, амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији. Угледне госте примили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар, и господин Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске. Том приликом домаћини и гости су се обратили медијима и потписали протокол о сарадњи Библиотеке Матице српске и Руске националне библиотеке.

Током посете разговарало се о оснивању Руске читаонице у Библиотеци Матице српске, односно Српске читаонице у Руској националној библиотеци, а гостима је презентован историјат и научноистраживачка делатност Матице српске.

У Матици српској, у четвртак, 6. априла 2017. године, одржано је друго предавање из циклуса „Први светски рат и Уједињење”. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске. Предавање „Француска и стварање Краљевине СХС“ одржао је др Станислав Сретеновић, виши научни сарадник са Института за савремену историју. Током предавања, др Сретеновић истакао је специфичност односа између Француске и Краљевине СХС у двадесетим годинама XX века, као и у годинама непосредно након завршетка Првог светског рата, у којима се чврсто веровало да ће стварањем краљевине Јужних Словена децембра 1918. године, српско-француско пријатељство прерасти ујугословенско-француско пријатељство оличено у снажним и дубоким политичким, економским и културним односима две државе.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

Наредно предавање из овог циклуса одржаће се 12. априла 2017. године, у 18 сати, у просторијама Матице српске. Предавање на тему „Фебруарска револуција у Русији, Никола Пашић и Крфска декларација” одржаће др Андреј Леонидович Шемјакин са Института за словенске студије Руске академије наука из Москве.

У Матици српској, у среду, 5. априла 2017. године, одржан је концерт Јелене Симоновић-Ковачевић и Косте Јевтићa. Звуци композиције „Мала свита“ Клода Дебисија, одјекнули су Свечаном салом Матице српске, након чега је уследило емотивно извођење композиције „Успомене из детињства“ аутора Александра Симића, којег су извођачи, на задовољство публике, позвали на бину. Током вечери изведена је и композиција „О краљицама, воћу, деци и киши“ Маје Алвановић, написане специјално за овај клавирски дуо. Клавирски дуо се извођењем композиције „Свита Доли“ Габријела Фореа опростио од бројне публике.

Концерт је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Дана 5. априла у Свечаној сали Матице српске представљена је књига Речник славеносрпског језика, Огледна свеска, коју су саставили꞉ доц. др Исидора Бјелаковић, проф. др Ирена Цветковић Теофиловић, проф. др Александар Милановић, др Милена Зорић и Јелена Стошић. На почетку промоције присутнима се обратио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

О књизи, као и о пројекту Речник славеносрпског језика говорили су проф. др Мато Пижурица, проф. др Гордана Штасни и доц. др Исидора Бјелаковић.

Проф. Пижурица је, уз кратак осврт на историјат пројекта, чији је и сам био сарадник у једном периоду, представио основне карактеристике принципа лексикографске обраде и структуре лексикографског чланка Речника, указујући на предности изабраног поступка, али и на проблеме са којима се чланови пројектног тима у будућем раду могу суочити.

Након тога, присутнима се обратила проф. Штасни и са лексиколошког аспекта, уз илустративне примере, указала на могућности истраживања које обрађена грађа из Огледне свеске отвара (у погледу хомонимије, полисемије, деривације и сл.).

Коначно, Исидора Бјелаковић, коруководилац Пројекта, представила је развој овог пројекта од његовог оснивања, далеке 1981. године, до данас. Уз аргументовано објашњење због чега се приступило потпуној ексцерпцији грађе, проф. Бјелаковић захвалила је у име чланова пројектног тима многобројним људима који су својим саветима и знањем допринели томе да огледна свеска добије своју коначну форму.

Помало неочекивано, она се на крају излагања обратила публици у духу славеносрпске епохе и позвала је у салон следећим речима: Уз дозволеније господина председатеља, с глубочајшим високопочитанијем приглашавам вас да овај торжествени час продолжајемо в салонах Матице серпске.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У понедељак, 3. априла 2017. године, Матицу српску посетио је проф. емеритус Мајкл Фриден са Оксфордског универзитета, у пратњи др Мише Ђурковића, научног саветника и директора Института за европске студије. Госте је дочекао проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Председник је угледног госта упознао са радом и активностима Матице српске, а разговарало се и о могућој међусобној сарадњи. Пријатан разговор завршио се разменом пригодних поклона.

У Свечаној сали Матице српске 30. марта одржан је први дан међународног научног скупа Живот и дело Рудолфа Бручија – композитор у процепу између естетика и идеологија, који је посвећен стогодишњици рођења овог нашег истакнутог композитора. Научни скуп је реализован у сарадњи Матице српске и Академије уметности у Новом Саду. На свечаном отварању говорили су Синиша Бокан, декан Академије уметности, и проф. мр Ненад Остојић, потпредседник Матице српске. У музичком делу програма изведедена је композиција Рудолфа Бручија Међимурска (за кларинет и клавир). Свирали су Васа Вучковић, кларинет, и Наташа Пенезић, клавир. Своје радове представиле су проф. др Мирјана Веселиновић Хофман и др Мелита Милин.

Скуп се одвијао у две сесије. На првој сесији, којој је председавао проф. др Богдан Ђаковић, радове су представили проф. др Соња Маринковић и др Аница Сабо; др Свенка Савић и др Вера Обрадовић; др Иван Моди (Ivan Mody) из Велике Британије. Другој сесији председавала је проф. др Соња Маринковић, а радове су представили мр Зоран Мулић, др Ивана Медић и мр Борислав Чичовачки. Други дан скупа биће одржан у Мултимедијалном центру Академије уметности у Новом Саду.

У склопу обележавања стогодишњице рођења знаменитог композитора Рудолфа Бручија у Матици српској је 30. марта 2017. године отворена изложба под називом Избор из Личног фонда „Рудолф Бручи (1917–2002)“. На отварању су говорили проф. мр Ненад Остојић, потпредседник Матице српске, и др Немања Совтић, аутор изложбе. Шездесетак експоната које је син Рудолфа Бручија поклонио Матици српској представља репрезентативни део недавно формираног личног фонда. Иако је непосредни повод овој изложби обележавање стогодишњице композиторовог рођења, она свакако има за циљ и да јавности предочи да је лични фонд „Рудолф Бручи (1917–2002)“ обрађен и доступан истраживачима у Рукописном одељењу Матице српске. Изложба ће трајати до 30. априла 2017. године.

24. марта у Свечаној сали Матице српске представљен је зборник радова Serbica iaponica: допринос јапанских слависта српској филологији, 22. књига у едицији Студије о Србима (Матица српска, Slavic-Eurasian Research Center, Hokkaido University, Завод за уџбенике, Вукова задужбина). Присутнима се обратио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. После уводне речи представио је и најавио учеснике промоције꞉ академика Милорада Радовановића, главнoг уредника едиције Студије о Србима, академика Предрага Пипера, рецензента, проф. др Дивну Тричковић, преводиоца, проф. др Миливоја Алановића, редактора превода, и проф. др Мотокија Номаћија, једног од аутора и главног уредника зборника.

„Пиши српски да те сви разумеју”, на одличном српском језику др Мотоки Номаћи, професор Словенско-евроазијског истраживачког центра Универзитета у Хокаиду, рекао је говорећи о развоју интересовања у Јапану за овдашње језике. Професор Номаћи је истакао да је у његовој земљи деценијама славистика заправо била синоним за русистику, те да је тек пре пола века већу пажњу почела да добија србистика, односно србокроатистика, најпре кроз интересовање за овдашња књижевна дела, а потом и лингвистичка питања.

Сам зборник, поред опсежне уводне студије, чине четири целине: Језик, Књижевност, Фолклор и Есеји. Илустрације ради, ту су радови попут „О перцепцији српскохрватског акцента на основу јапанског језичког осећања” Јуми Накађиме, „Српска авангарда и јапаска поезија” Кајоко Јамасаки или „Српска народна песма ’Хасанагиница’” Шигеа Курихае. У сваком случају, по оцени академика Предрага Пипера, реч је о узорно припремљеном зборнику, „било да је реч о мериторности аутора који су у њему заступљени, било да је у питању репрезентативност њихових радова, било да се ради о промишљености и брижљивости с којима је урађен”…

Темеље моста научне сарадње јапанске и српске славистике постављали су славистички великани с обе стране – пре свега проф. Шигео Курихара, утемељивач јапанске славистике, али и Милка и Павле Ивић својом сарадњом са јапанским славистима и славистичким и лингвистичким установама. Најновији стуб тог моста сарадње управо је зборник „Јапанска србистика”. „По природи ствари он није могао донети коначне одговоре на сва постављена питања, али свакако представља вредан пажње покушај постављања основа за даља истраживања у датом смеру”, речи су академика Пипера.

Иначе, на почетку промоције председник Матице српске проф. др Драган Станић уручио је професору Номаћију скулптуру Николе Тесле, рад вајара Радована Ждрала, у знак захвалности за све што је учинио да издавачки подухват, какав је зборник „Јапанска србистика”, буде реализован. Станић је на крају најавио и да са овом публикацијом неће бити завршено и представљање репрезентативних домета србистичких истраживања у Јапану, наводећи да би ускоро требало да буде објављен и опсежан рад Ајако Оку, посвећен рецепцији дела Милорада Павића у „земљи излазећег сунца”.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Матица српска је 21. марта обележила Светски дан поезије свечаним програмом Песник Рајко Петров Ного (Светски дан поезије је 1999. године под слоганом „Дијалог међу цивилизацијама посредством поезије” прогласио Унеско. „Сврха проглашења Светског дана поезије јесте допринос промоцији читања, писања, објављивања и учења поезије у читавом свету, као и подстицање националних, регионалних и интернационалних поетских покрета”).

О песнику су говорили проф. др Јован Делић, Иван Негришорац и Ђорђо Сладоје. Своје стихове и беседу о поезији говориo је академик Рајко Петров Ного.

У музичком делу програма Виктор Ђукнић, студент мастер студија гитаре на Академији уметности у Новом Саду, у класи проф. Срђана Тошића, извео је две композиције.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 23. марта 2017. године, у Свечаној сали Матице српске одржано је прво предавање из циклуса „Први светски рат и Уједињење”. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске, који је и најавио да ће се у оквиру овог циклуса реализовати дванаест предавања на релевантне теме из српске историје и културе у време Првог светског рата и стварања прве југословенске државе (1917-1918). Прво предавање, на тему „Срби и Југославија”, одржао је проф. др Љубодраг Димић, дописни члан Српске академије наука и уметности и редовни професор на Филозофском факултету у Београду.

Током излагања, академик Димић истакао је да не постоје једнозначни закључци по питању идеје стварања Југославије, те је бројној публици предочио основне принципе и уверења која су имали творци Југославије у значајном историјском периоду за Србију. Предавање је обухватило период од настанка југословенске идеје, Првог светског рата до распада Југославије 1990-их година чиме су обухваћени најважнији догађаји личности и процеси српске историје у XX веку.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

Наредно предавање из овог циклуса одржаће се 6. априла 2017. године, у 12 сати, у просторијама Матице српске. Предавање на тему „Француска и стварање Краљевине СХС” одржаће др Станислав Сретеновић, виши научни сарадник на Институту за савремену историју.