2.2.2015-6У издању Матице српске и Удружења грађана Суматра објављен је зборник радова „Дани Милоша Црњанског (Стогодишњица Лирике Итаке)“. Зборник радова проистекао је из манифестације „Дани Милоша Црњанског“, која је одржана од 29. новембра до 1. децембра 2019. године у Новом Саду и Новом Милошеву. Зборник се састоји из три дела. У првом делу објављена су предавања Зорана Аврамовића и Зорана Ђерића, док су у другом делу објављене приче Николе Маловића, Марка Крстића, Весне Капор и Дејана Стојиљковића. Трећи део Зборника чине саопштења са округлог стола „Сто година Лирике Итаке“ одржаног у Матици српској. Том приликом саопштени су радови Драгана Бошковића, Лидије Томић, Бојана Јовановића, Јелене Ђ. Марићевић Балаћ, Часлава В. Николића, Драгана Хамовића, Горане Раичевић и Александра Јеркова.

Уредник зборника је проф. др Слободан Владушић. Штампање ове публикације омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Градска управа за културу града Новог Сада.

 

 2.2.2015-6У четвртак, 29. октобра 2020. године у Матици српској додељена је Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” за 2019. годину. Жири у саставу: проф. др Мира Радојевић (председник), проф. др Ђорђе Бубало, др Александар Фотић, др Драган Богетић и др Радомир Поповић једногласно је донео одлуку да награду додели др Небојши Порчићу, ванредном професору Одељења за историју, Филозофског факултета у Београду и др Невену Исаиловићу, научном сараднику Историјског института у Београду, за књигу „Документи владара средњовековне Србије и Босне у венецијанским збиркама” (Архив Србије, Београд 2019).

О награђеној књизи и одлуци Жирија говорила је проф. др Мира Радојевић, а генерални секретар Матице српске др Милан Мицић поздравио је присутне и уручио награду добитницима. На крају програма присутнима су се обратили и добитници. Програм је водила Светлана Милашиновић, стручни сарадник Матице српске.

Реализацију награде помогла Градска управа за културу Града Новог Сада. Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” установљена је 2015. године и додељује се за најбољу књигу из историје српског народа или из опште историје објављену у протеклој години на српском језику.

Додела је снимљена и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

 

 2.2.2015-6Дана 28. октобра 2020. године Матицу српску је посетио господин Слободан Бодулић, вајар.

Примио га је председник Матице српске проф. др Драган Станић коме је том приликом аутор исказао жељу да Матици српској поклони модел бисте „Васа Стајић“ (патинирани гипс, димензија 65х45х35цм).

Потписан је Уговор са дародавцем, уз захвалност за учињен леп гест.

 

Рођен је 1961. године у Зрењанину. Одрастао је у селу Војвода Степa у Банату где је завршио основну школу. Средњу школу културолошки смер завршио је у Српској Црњи. Дипломирао је историју на Филозофском факултету у Београду где је и докторирао код др Мире Радојевић са темом „Развитак нових насеља у Банату (1920- 1941)” о међуратној колонизацији Баната. Радио је као професор историје, директор основне школе, а од 2009. године као помоћник за културно наслеђе и јавне збирке у Покрајинском секретаријату за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Покрајинске владе.

Аутор је четрдесет књига из историографије, историјске есејистике   документарне прозе, кратке прозе и поезије. Историографске теме су му српски добровољачки покрет у Првом светском рату, колонизација Војводине у 20. веку, Срби у Мађарској  у 20. веку, историја Баната и однос књижевног и историјског у српској књижевности друге половине 19. и прве половине 20. века.

Председник је Савеза удружења потомака и поштовалаца српских ратних добровољаца 1912–1918. Живи у Новом Саду.

Објавио је књиге песама и прича: Сан нема месеца (1990), Горка радост (1996), Молитве барци која одлази (1999), На усни мог ђеда цигара завијена (2004), Наш мозак је кријумчарена роба (2006), Ми смо, мила, зенитистички свет (2008), Ракија и ране (2010), Месец од венецијанског сапуна и друге приче (2013), Код живахног огледала и друге приче (2014), Списак сеновитих имена и друге приче (2016), Зове се Брана (2017), Ab ovo (2018), Дан који је стао да се одмори (2019).

Објавио је књиге из области историје: Војвода Степа – прве деценије трајања (1997), Српски добровољци у насељу Војвода Бојовић (2000), Кругови времена банатских Срба: четрдесет и девет есеја о Србима у Банату (2002), Мала прича о степчанској школи: 1927–2002 (2002), Одисеја батањских Срба (2003), Српски добровољци у Банатском Душановцу (2003), Из албума ратова: животописи, судбине, памћења (2004), Искушење живети у колонији (2008), Бећарац и сеферини: есејистичка студија из историје банатских Срба (2008), Банатско дуго орање: есејистичка студија из историје банатских Срба (2012), Развитак нових насеља у Банату (1920–1941) (2013), Школство у новим насељима Баната: 1920–1941 (2013), Особито је Александрово сазидано (2013), Српско добровољачко питање у Великом рату (1914–1918) (2014), Колонија у Банатском Новом Селу: 1921–1941 (2014), Трагање за егзистенцијом: прилози историји колонизације Банатског Карађорђева: 1920–1941 (2015), Колонисти са Вида пусте: прилози за историју насељавања Банатског Вишњићева: 1920–1941 (2016), Банатска мала пруга (у коауторству) (2016), Насељавање Петровчана у Чиб–Челаревo: 1946–1947 (2016), Невидљива сеоба (улога Срба из Румуније у колонизацији југословенског Баната 1920–1941) (2016), Незапамћена битка: српски добровољци у Русији: 1914–1918 (2016), Српски добровољци: 1914–1918: животи, сећања. Књ. 1, Русија (2016), Сириг – корени, настанак (у коауторству) (2017), Ђура Јакшић – једна епоха (2017), Американци: српски добровољци из САД: 19141918 (2018), Ка Добруџи и од ње: српски добровољци на добруџанском фронту 1916. Године (2018), Банат новембар 1918. године: великобечкеречки лист Торонтал догађаји, виђења, ставови (у коауторству) (2019), Историјске миграције у Општини Житиште (2020), Српски добровољци из Баната, Бачке и Барање: 1914–1918 (2020).

Рођен је 1964. године у Сомбору, где је завршио основну и средњу (усмерено образовање, правни смер) школу. Дипломирао је на Групи за социологију Филозофског факултета у Новом Саду 1996. године. Магистрирао је 2000. године и докторирао 2004. године социолошке науке на Филозофском факултету у Новом Саду. На истом факултету биран је за асистента приправника (1998), затим асистента (2001), доцента (2005), ванредног професора (2010) и редовног професора (2015). Бави се пре свега проблемима из области социологије села и социологије сукоба, док радове има и из области социологије образовања, социологије културе и социологије спорта.

У периоду 1991–1998. радио је у више основних школа (углавном сеоских) у Бачкој, где је предавао енглески језик (поседује дипломе Cambride FCE и CAE). На Филозофском факултету у Новом Саду запослен је од 1998. године, а тренутно предаје Социологију села, Социологију сукоба, Социологију образовања и Социологију савременог српског друштва; ангажован је на сва три нивоа студија (основне, мастер и докторске). Био је ангажован (у краћим периодима) и на Педагошком факултету у Сомбору, Факултету спорта и физичког васпитања у Новом Саду и Медицинском факултету у Фочи. Био је ментор великог броја дипломских и мастер радова, као и ментор три докторске дисертације. Иницијатор је средњошколског такмичења из социологије, одржаваног најпре на Филозофском факултету у Новом Саду. Данас је ово такмичење националног карактера и као такво признато од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Обављао је функције заменика шефа Одсека за социологију на Филозофском факултету у Новом Саду (2006-2009), као и шефа истог Одсека (2009-2012). Члан Наставно-научног већа Филозофског факултета у Новом Саду био је од 2006. до 2012. године, а члан Савета 2015-2019. од 2009. до 2019. Члан је Стручног већа за друштвене наука Универзитета у Новом Саду. Био је члан председништва Српског социолошког друштва, а у периоду 2015–2017. и председник друштва. Преседник је Српског удружења за социологију села и пољопривреде.

У току свог научног рада обавио је већи број емпиријских социолошких истраживања, учестовао у више научних пројеката и руководио са једним покрајинским, као и са једним републичким пројектом. Био учесник и два TEMPUS пројекта. Био је главни коуредник Годишњака Филозофског факултета у Новом Саду (2006–2009), члан редакције часописа Социологија и редакције часописа Зборник Матице српске за друштвене науке. Уређивао је и научне зборнике. Учестовао је на великом броју домаћих и међународних научних конференција. Био је члан организационог или програмског одбора већег броја научних скупова (домаћих и међународних). Објавио је више десетина научних радова у часописима и зборницима, рачунајући ту и радове у страним часописима (на енглеском језику). Бави се превођењем научних текстова са енглеског на српски језик.

Члан редакције Зборника Матице српске за друштвене науке (од 2013) и Националног просветног савета (од 2018). Добитник је награде „Војин Милић” за 2015. годину. Награду додељује Српско социолошко друштво.

Објавио је књиге из области социологије: Урбана култура: основа одрживе мултикултуралности (у коауторсту) (2003), Раскршћа Србије (у коауторству) (2007), Сељак и задруга у равници (2009), Мит као судбина (2011), Земља и људи. Сељаштво и друштвена структура (у коауторству) (2012), Село у социолошком огледалу (у коаутроству) (награда „Војин Милић”, 2015), Друштво и сукоб (у коауторству) (2018).

Рођен је у Бањалуци, 19. марта 1948. године. Гимназију завршио у Бањалуци, 1967. године. На Педагошкој Академији у Бањалуци дипломирао 1971. године на смеру Биологија–хемија. Дипломирао и на Природно-математичком факултету у Новом Саду 1974. године на групи Биологија. Докторску дисертацију под називом „Неспецифичне фосфомоноестар-хидролазе микроорганизама и њихов значај у кружењу фосфора у акватичним стаништима” из области природних наука одбранио на Природословно-математичком факултету Свеучилишта у Загребу, 1986 године.

У звање асистента приправника на Заводу за биологију Универзитета у Новом Саду изабран 1975. године, у звање доцента на Природно-математичком факултету у Новом Саду изабран 1987. године, у звање ванредног професора 1992. године, а у звање редовног професора 1997. године за област Микробиологија и Биологија алги и гљива. Осим основних и изборних курсева из микробиолошке и еколошке групе предмета (12 курсева), предавао је и на специјалистичким и магистарским студијама из Микробиологије на Природно-математичком факултету и Инжињерства заштите животне средине на Универзитету у Новом Саду, а по новом програму предавао на специјалистичким, мастер и докторским студијама. Такође, предавао је и делове наставе из биологије и генетике прокариота на курсу Биологије за студенте медицине новосадског Универзитета на енглеском језику, а Биологију алги и биологију гљива и Екологију и разноврсност алги, гљива и лишајева на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањалуци.

Захваљујући стипендији IAEA, провео 15 месеци на специјализацији из микробне екологије у Лондону, Бирмингему и Warwick универзитету у Ковентрију (1978–1979). У периоду 1990–1992 био је на постдокторском студијском боравку на Универзитету у Регенсбургу (Немачка). На студијским боравцима боравио на Универзитетима у Халеу, Бајројту, Лондону, Регенсбургу, Будимпешти, Сегедину, Пловдиву, Нарвику, Темишвару, Араду, Хат-Јају (Тајланд). Говори енглески и немачки а служи се руским и јужнословенским језицима.

Члан је више научних и стручних организација. Стални је члан сарадник Оделења за природне науке Матице Српске, члан је Научног одбора Матице Српске за природне науке и  рецензент едиције Зборника Матице Српске за природне науке.

Написао је у коауторству девет уџбеника за студенте, коаутор је једанаест монографија, објавио је oкo 80 научних радова у међународним научним часописима и зборницима научних скупова и oкo 150 научних и 30 стручна рада у домаћим часописима, као и око 200 научних и стручних саопштења на скуповима у земљи и иностранству. На домаћим и међународним скуповима у земљи и иностранству одржао је  више предавања по позиву.

Био је руководилац и учесник многих пројеката.

Академију уметности у Новом Саду, одсек графике, уписао је 1984. године, апсолвирао 1988, а дипломирао 1996. године. До сада је излагао на 19 самосталних изложби у земљи и иностранству и на преко 100 колективних у земљи и иностранству. За свој сликарски рад је награђиван.

Објавио књиге: Репетиторијум за вежве и практични део испита из предмета „Основи микробиологије, нижих биљака и гљива (у коауторству) (1981), Практикум из биологије за студенте прехрамбених технологија (у коауторству) (1983, Основи микробиологије нижих биљака и гљива (у коауторству) (1987), Практикум из биологије за студенте прехрамбених, хемијских и фармацеутских технологија (у коауторству) (1991), Микробиолошко испитивање квалитета површинских вода (у коауторству) (1998), Микробиологија вода (у коауторству) (2000), JUGOLEX glosar (у коауторству) (2005), Микологија (у коауторству) (2007).

Рођен је 1949. године у Борковићима, Плужине. Основну школу учио у пивским селима, а гимназију у Никшићу. Дипломирао је 1971. на Филолошком факултету у Београду на Одсеку за општу књижевност и теорију књижевности, где је магистрирао (1979) и докторирао (1996). Од децембра 1972. до краја јуна 1988. радио је на Филозофском факултету у Новом Саду. Од 1.октобра 1986. до 30.септембра 1991. био је лектор за српскохрватски језик на Семинару за словенску филологију Универзитета „Георг Аугуст“ у Гетингену. Од 1. јула 1998. професор је савремене српске књижевности на Филолошком факултету у Београду. Kао професор по позиву, држао је предавања на славистичим катедрама у Хамбургу, Берлину, Манхајму, Јени, Хајделбергу, Франкфурту, Грајфсвалду, Халеу и Сегедину. Студије, текстове и чланке објављивао је на руском, украјинском, немачком и француском језику. Главни је уредник Зборника Матице српске за књижевност и језик. Објавио је преко 900 библиографских јединица. Од 2007. до 2015. године руководио је пројектом који се бави поетиком српске поезије XX века и уређивао серију „Поетика” и „Поетичка истраживања” на Институту за књижевност и уметност. Добитник је десетак награда за науку о књижевности.

Члан је Матице српске од 1985, стални члан сарадник од 1995, члан Управног одбора од 1999, а за главног уредника Зборника Матице српске за књижевност и језик постављен је 2000. године. Члан Удружења књижевника Србије.

Дописни члан САНУ од новембра 2018.

Награде и признања: Два пута је награђиван „Бранковом наградом” Матице српске за есеј. Добитник је награде „Милан Богдановић” за новинску књижевну критику, награде Друштва књижевника Војводине „Књига године”, награде „Вук Филиповић” и БИГЗ-ове награде и награде „Златна српска књижевност” из Фонда Александра Арнаутовића за изузетан допринос изучавању српске књижевне науке. Добио је награду „Ђорђе Јовановић” за 2012. годину, за књижевну критику и есејистику, награду „Шпиро Матијевић” за књигу године. Посебни значај има престижна награда „Младен Лесковац”, коју додељује Матица српска, за целокупно научно дело из области историје српске књижевности. Добитник је признања „Изузетни Златни беочуг” за допринос култури Београда и Повеље „Симо Матавуљ” Удружења књижевника Србије.

Објавио је књиге из области науке о књижевности: Критичареви парадокси (1980), Српски надреализам и роман (1980), Пјесник „Патетике ума” (1983), Традиција и Вук Стефановић Караџић (1990), Хазарска призма, тумачење прозе Милорада Павића (1991), Књижевни погледи Данила Киша, ка поетици Кишове прозе I (1995), Књижевни погледи Данила Киша, ка поетици Кишове прозе II (1997), О поезији и поетици српске модерне (2008), Иван В. Лалић и њемачка лирика: једно интертекстуално истраживање (2011), Мост и жртва – Иво Андрић (2011), Милутин Бојић. Пјесник модерне и вјесник авангарде. О поезији и поетици Милутина Бојића (2020).

 2.2.2015-6У оквиру Одељења за друштвене науке Матице српске објављен је двоброј (4-5) часописа „Synaxa – Matica srpska Journal for Social Sciences, Arts, and Culture”. Часопис Матице српске за друштвене и хуманистичке науке на енглеском језику је периодична публикација која објављује научне чланке и расправе, прегледне чланке, осврте, приказе, хронике, белешке, библиографије, итд. из области друштвених и хуманистичких наука. У новом броју, у рубрици „Чланци” („Articles and Treatises”) објављен је говор Габријеле Шуберт поводом избора у звање за страног члана Српске академије наука и уметности у ком се осврће на значајне моменте сусрета српске и немачке културе и књижевности. У истој рубрици објављени су и радови аутора: Мирчете Вемића и Сузане Ловић, Драгане Гњатовић, Михаела Антоловића, Илеане Ћосић, Соње Јанков, Миљане Матић, Бојана Драшковића. У оквиру рубрике „Прикази” („Book reviews”) објављени су радови Николе Живковића (приказ књиге Клауса Торнера: „Der ganze Südosten ist unser Hinterland: Deutsche Südosteuropa pläne von 1840 bis 1945”) и Слободана Антонића (приказ зборника радова који је приредио Часлав Оцић: „Економска криза: Почеци и исходи”). Забелешке из дневника Косаре Гавриловић, као и бројне фотографије и мапе у боји на посебан начин заокружују овај двоброј.

Уредништво часописа радило је у саставу: Часлав Оцић (главни и одговорни уредник), Душан Рњак и Катарина Томашевић (чланови), и Јована Трбојевић Јоцић (секретар Уредништва). Радове у двоброју превела је Ана Селић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

 

 2.2.2015-6У оквиру Одељења за друштвене науке Матице српске објављен је зборник радова „Срби у Угарској 1848–1918: од Мајске до Велике народне скупштине”. Зборник се састоји из два дела. У првом делу забележене су свечане беседе у оквиру централног програма обележавања 170-годишњице Мајске скупштине: „Мајска скупштина 1848. године” академика Василија Крестића, одржане у Сремским Карловцима, 15. маја 2018. године и „Мајска скупштина ‒ у свом и нашем времену” проф. др Љубомирке Кркљуш, одржане у Матици српској, 29. маја 2018. године.

Други део Зборника чине саопштења са научног скупа „Срби у Угарској 1848–1918: од Мајске до Велике народне скупштине” одржаног у Матици српској, 2. новембра 2018. године, у оквиру програма обележавања 100-годишњице присаједињења Војводине Краљевини Србији и 170-годишњице Мајске скупштине. Том приликом саопштено је двадесет и шест научних радова, од којих је двадесет и један објављен у овом Зборнику. Радови су из области различитих научних дисциплина, од политичке, војне, државноправне, па до књижевне, уметничке, музичке и културне историје. Организациони одбор скупа чинили су: др Иринеј Буловић, епископ бачки, проф. др Драган Станић, проф. др Ђорђе Ђурић, проф. др Љубомирка Кркљуш, проф. др Душан Николић, академик Стеван Пилиповић, проф. др Мира Радојевић, др Драго Његован, музејски саветник, и др Петар В. Крестић, научни саветник.

Уредници Зборника су: проф. др Љубомирка Кркљуш, др Петар В. Крестић, научни саветник, и проф. др Драган Станић.

Штампање овог Зборника омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

 

 2.2.2015-6У уторак, 27. октобра 2020. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је свечаност уручења „Бранкове награде Матице српске“ за школску 2018/19. годину за дипломске и семинарске радове. Записник са састанка Жирија прочитала је и о награђеним говорила члан Жирија проф. др Драгана Вукићевић, а награђени студенти су се обратили присутнима уз речи захвалности. Жири је радио у саставу: проф. др Војислав Јелић (председник), проф. др Невена Варница, проф. др Драгана Вукићевић, проф. др Владимир Гвозден и доц. др Наташа Половина. Награде је уручио генерални секретар Матице српске др Милан Мицић.

Добитници за школску 2018/19. годину су:
Прва награда – Исидора Бобић, студенткиња Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, Одсек за српску књижевност, за рад Однос експлицитне и иманентне поетике у стваралаштву Ивана В. Лалића;
Друга награда – Бранислава Станишић, студенткиња Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, Одсек за компаративну књижевност са теоријом књижевности за рад Конструкција родних идентитета у романима Демијан и Степски вук Хермана Хесеа;
Трећа награда – Фата Егановић, студенткиња Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, Одсек за српску књижевност, за рад Aurea aetas у драмама Марина Држића;
Анђела Плакаловић, студенткиња Универзитета у Источном Сарајеву, Филозофски факултет Пале, Студијски програм за српски језик и књижевност, за рад Постфолклорне парадигме у прози Владимира Кецмановића;
Никола Пеулић, студент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, за рад Бестијаријум у Роману о Лондону Милоша Црњанског.

Поводом 100-годишњице смрти песника Бранка Радичевића и у његов спомен Матица српска је установила награду за студенте филозофских и филолошких факултета под именом „Бранкова награда“. Од тада Матица српска сваке године традиционално додељује ову награду.

Свечаност је снимљена и може се погледати овде. Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.