2.2.2015-6Проф. др Рајна Драгићевић одржала је 22. јануара 2019. године предавање „О Вуковом Рјечнику и око њега” у свечаној сали Матице српске. Предавање је пратила презентација на којој су приказани предмети из Вукове заоставштине, који се чувају у Музеју Вука и Доситеја, као и у Архиву САНУ. Ови предмети и архивска грађа били су изложени као експонати на изложби „Српска лексикографија од Вука до данас”, коју су Рајна Драгићевић и Ненад Ивановић организовали у Галерији науке и технике САНУ (15. VIII – 7. IX 2018), као пратећу манифестацију XVI међународног конгреса слависта. Неки од тих предмета представљају показатеље Вукове методологије у изради Рјечника, па су на предавању били представљени у том светлу. Проф. Рајна Драгићевић изнела је и прецизне податке о апстрактним речима и најфреквентнијим речима у Вуковом Рјечнику. Анализирајући најфреквентнију лексику и поредећи је са најучесталијим речима у Вуковим Народним пјесмама и Народним пословицама, Рајна Драгићевић је кључне речи Вуковог Рјечника повезала са кључним појмовима српске народне културе.

Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

 

 2.2.2015-6Одељење за ликовне уметности Матице српске у Новом Саду, у сарадњи са Балканолошким институтом САНУ, објавило је нову књигу у едицији својих посебних издања: „Ризница спасења. Култ реликвија и српских светих у средњовековној Србији” аутора др Данице Поповић. Књига садржи четрнаест студија и расправа – већином објављених, на енглеском и српском језику у току протеклих десетак година – компонованих у две тематске целине. Прва целина је посвећена знаменитим српским реликвијама каоскупоценим реликвијарима у којима се чувају, док се друга бави неким битним аспектима средњовековних култова српских светитеља. Сабрани на једно место и детаљно илустровани, радови у овој књизи чине кохерентну тематску и проблемску целину. Она представља резултат исцрпних, вишегодишњих истраживања, заснованих на провереној методологији и потпуном увиду како у изворну грађу, тако и актуелну научну литературу. Књига нуди поуздане тачке ослонца медијевистима, посвећеним проучавању сложених феномена светости а нарочито, светитељских култова и реликвијарних програма средњега века.

 2.2.2015-625. децембра у Матици српској престављена су три броја, досад, објављеног часописа „Љетопис Бањана и Рудина” из Никшића. У програму су учествовали академик Миро Вуксановић, мр Павле Орбовић, проф. Веселин Матовић, песник Радомир Уљаревић и главни уредник Милутин Мићовић. Гост на промоцији била је песникиња из Москве Нина Габријелијан. Присиутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

 

 2.2.2015-6На рођендан велике добротворке и доброчинитељке Матице српске Марије Трандафил, Матица српска је у уторак, 25. децембра у 12 часова у Свечаној сали обележила Дан Добротвора. Традиција задужбинарства укорењена је од самог оснивања Матице српске 1826. године. Својим прилозима, добротвори подржавају просветитељску мисао Матице српске, а повезује их племенита идеја о стварању једне јединствене кошнице и став да је част служити најстаријој српској културној, научној и књижевној институцији. (даље…)

 2.2.2015-6Дана 24. децембра 2018. године представљена је прва књигa у издању новоформираног Косовскометохијског одбора Матице српске „Од Косовске битке до косовске легенде“. На почетку је Хор школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскин“ под руководством оца Јеротеја отпевао „Тропар кнезу Лазару“. Скуп је поздравио генерални секретар Матице српске проф. др Ђорђе Ђурић. Проф. др Ненад Љубинковић због здравственог стања није био у могућности да присуствује промоцији у Матици српској али је публика имала прилику да види његово обраћање на видео биму. О књизи „Од Косовске битке до косовске легенде“ говорили су: др Бранко Златковић, уредник издања, проф. др Валентина Питулић председник Косовскометохијског одбора Матице српске и проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић, секретар Лексикографског одељења Матице српске. У наставку програма Хор школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскин“ отпевао је „Песму цару Лазару“ уз музичку пратњу Михаила Миљковића, ученика трећег разреда Музичке школе „Исидор Бајић“. Драмска уметница др Исидора Поповић је казивала стихове деспота Стефана Лазаревића „Запис на косовском мраморном стубу“. Такође је и водила програм. Велики број поштоваоца дела проф. др Ненада Љубинковића, присуствоа је представљању књиге.

 2.2.2015-6У Матици српској, 20.децембра 2018. године, приређен је новогодишњи гала концерт под називом, Романтичне песме љубави. Наступали су Славко Николић, тенор, Ана Станковић, сопран, Миодраг Чолаковић, пијаниста и Петар Голубовић који је свирао мандолину, гитару, бузуки, балалајку и хармонику. Изведена су дела Е. де Куртиса, Ц. Биксија, Ф. Лехара, T. Котрауа, К. Веласкез, С. Кардиља, А. Пиjацоле, А. Ларе, Ф. Ј. Обрадоса, М. Теодоракиса, J. Далараса, П. И. Чајковског, Л. Денце идр. Уметници су извели још три композиције на бис.

Концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајтa Матице српске.

 

 2.2.2015-6Дана 11. децембра у Матици српској представљена је књига Мирослава Егерића „Дела и дани“ (шести део) коју су објавили Завод за културу Војводине, Градска библиотека Новог Сада и Матица српска. О професору Егерићу и његовом делу говорили су емиритус проф. др Славко Гордић, проф. др Горана Раичевић и проф. др Драган Станић. На почетку програма уводну реч је дао Драган Којић, управник Градске библиотеке у Новом Саду.

 

 2.2.2015-6Објављен је децембарски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 502, св. 6) који је у целости посвећен темату „Авангардни покрети и родно кодирање”. Темат је приредила Бојана Стојановић Пантовић. У уводном тексту „Уз темат ‘Авангардни покрети и родно кодирање’” ауторка је образложила на чему се темеље основне идеје концепције темата и дала кратко образложење заступљених текстова: „Темат који је пред читаоцима најпре доноси два уводна преведена текста Барбаре Д. Рајт и Гијома Бридеа, у којима се емпиријски и документовано анализују превласт и доминацијa мушког принципа у експресионизму и надреализму, на основу тумачења текстова из ондашње периодике који су готово непознати српској публици. Мизогинија експресионистичког покрета наставља се и у надреализму, насупрот декларативним изјавама и другачијим праксама самих ауторки и аутора (ту је особито занимљиво виђење Артура Рембоа као претходника авангардних покрета). Због тога се борба за женско ауторство одвија и даље у првим деценијама прошлога века (Милица Мими Вуловић), упркос флуидним идентитетима који су обележени све снажнијом маскулинизацијом, односно феминизацијом (Кафка, Растко Петровић). У шест ауторских текстова наших истакнутих младих теоретичарки и критичарки осветљавају се сложене родне позиције појединих авангардних покрета укључујући и декаденцију (хомоеротске песме К. Кавафиса) из перспективе књижевних дела поменутих европских, далекоисточних и српских аутора и ауторки тога доба. Tиме се несумњиво наговештавају дугорочни процеси поетичких и културолошко-родних промена, који ће потом захватити књижевност и уметност друге половине 20. века. Видети између осталог и наш текст „Експресионистички покрет и проблем родног кодирања”, Philologia Mediana, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, VIII, новембар 2016, бр. 8, 29–41. Упоредити и једну од најновијих публикација посвећену немачким експресионисткињама у књижевности и осталим уметностима: Expressionistinnen, Hrsg. von Christin Eichhorn und Johannes S. Lorenzen, Neofelis Verlag GmbH, Berlin 2016. 753 (нпр. воајеризам, филм и наратологија код Маргерит Дирас и Ђуничира Танизакиja) и постмодернизма, све до савременe литературe и теоријскe мисли”.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.