Поводом доношења Закона о родној равноправности Матица српска и Одбор Одељења за књижевност и језик послали су допис под насловом „Родно осетљиви језик, фемининативи и равноправност полова“ на следеће адресе: председнику Републике Србије господину Александру Вучићу, председници Владе Републике Србије госпођи Ани Брнабић, председнику Скупштине Републике Србије господину Ивици Дачићу, министарки за људска и мањинска права и друштвени дијалог Републике Србије госпођи Гордани Чомић, министру културе и информисања Републике Србије госпођи Маји Гојковић, директору Републичког секретаријата за законодавство господину Дејану Ђурђевићу и председнику Уставног суда госпођи Снежани Марковић.

РОДНО ОСЕТЉИВИ ЈЕЗИК, ФЕМИНИНАТИВИ И РАВНОПРАВНОСТ ПОЛОВА

Будући да Матица српска, као институција у којој се објављују важне публикације из нормативистике српског језика, није благовремено била консултована у вези са питањем појединих домена Закона о родној равноправности (у даљем тексту: Закон), као што то није учињено ни када је реч о Одбору за стандардизацију српског језика, а што сматрамо озбиљном процедуралном грешком која се убудуће не би смела догодити, овај допис шаљемо са закашњењем.

Подржавајући идеју да се донесе Закон о родној равноправности, усвојен у Скупштини Републике Србије 20. маја 2021. године, обраћамо вам се како бисмо скренули пажњу на онај домен текста Закона који се односи на употребу тзв. родно осетљивог језика, дефинисаног у Закону на следећи начин: „језик којим се промовише равноправност жена и мушкараца и средство којим се утиче на свест оних који се тим језиком служе у правцу остваривања равноправности, укључујући промене мишљења, ставова и понашања у оквиру језика којим се служе у личном и професионалном животу“ (члан 6; стр. 4).

Овом приликом не желимо да залазимо у домен језичке структуре стандарднога српског језика и његових творбених модела. Желимо пре свега да укажемо на недопустивост формулација у Закону које ОБАВЕЗУЈУ сваког појединца да се у службеној употреби искључиво служе формама родно осетљивог језика, које се, између осталог, односе на употребу тзв. фемининатива, тј. именица којима се реферише о особама женског пола. На свим местима у Закону у којима се спомиње родно осетљив језик формулације су управо такве. Оне су искључиво облигаторног карактера и указују на ОБАВЕЗУ приликом употребе родно сензитивног језика, што аутоматски имплицира потенцијалну санкцију за примену сваке (према одредбама донесеног Закона) родно „некоректне“ форме у говореном и писаном језику:

„Приликом одређивања посебних мера морају се уважавати различити интереси, потребе и приоритети жена и мушкараца, а ПОСЕБНИМ МЕРАМА МОРА СЕ ОБЕЗБЕДИТИ: […] УПОТРЕБА РОДНО СЕНЗИТИВНОГ ЈЕЗИКА како би се утицало на уклањање родних стереотипа при остваривању права и обавеза жена и мушкараца“ (члан 10; стр. 6);

„Органи јавне власти ДУЖНИ СУ ДА КОНТИНУИРАНО ПРАТЕ остваривање родне равноправности у области друштвеног живота за коју су надлежни, примену међународних стандарда и Уставом гарантованих права у тој области, УПОТРЕБУ РОДНО ОСЕТЉИВОГ ЈЕЗИКА у називима радних места, положаја, звања и занимања, као и да, у оквирима својих надлежности, воде политику једнаких могућности за жене и мушкарце и планирају, доносе, спроводе и ЈАВНО ОБЈАВЉУЈУ РЕЗУЛТАТЕ ПОСЕБНИХ МЕРА“ (члан 25; стр. 11);

„Органи јавне власти и послодавци који, у складу са законима и другим прописима, обављају послове у области образовања и васпитања, науке и технолошког развоја ДУЖНИ СУ да: […] ПРЕДУЗИМАЈУ, у складу са законом, МЕРЕ КОЈЕ ОБУХВАТАЈУ: […] КОРИШЋЕЊЕ РОДНО ОСЕТЉИВОГ ЈЕЗИКА, односно језика који је у складу са граматичким родом, у уџбеницима и наставном материјалу, као и у сведочанствима, дипломама, класификацијама, звањима, занимањима и лиценцама, као и у другим облицима образовно-васпитног рада“ (члан 37; стр. 17–18);

„Средства јавног информисања ДУЖНА СУ ДА ПРИЛИКОМ ИЗВЕШТАВАЊА КОРИСТЕ РОДНО ОСЕТЉИВ ЈЕЗИК и да развијањем свести о значају родне равноправности доприносе сузбијању родних стереотипа, друштвених и културних образаца, обичаја и праксе засноване на родним стереотипима, дискриминације на основу пола, односно рода и других личних својстава, као и родно заснованог насиља, насиља у породици и насиља према женама“ (члан 44; стр. 21–22).

Овом приликом желимо да скренемо пажњу на последице оваквих ригидних формулација:

(1) Многе форме фемининатива још нису заживеле у српском језику и потребно је време које ће показати хоће ли се оне у језичко ткиво инкорпорирати природним путем. Формулације из Закона јасно указују на искључивост, непостојање толерантне политике, па чак и на присилно наметање употребе фемининатива у стандардном српском језику. При томе се не узима у обзир и став немалог броја становника Републике Србије који не сматра дискриминишућим употребу именица граматичког мушког рода за означавање особа женског пола. Важно је напоменути да су међу њима и многобројне представнице женског пола. Другим речима, незанемарљив број женског дела становништва ништа лоше не види у томе да неко уз њихово име употребљава форме попут: шеф/руководилац/секретар одељења уместо шефица/руководилица/секретарица одељења и сл. Због тога се и поставља питање: Где је ту демократичност? Ако се она у Закону огледа у томе да родно осетљив језик буде прихваћен, зашто се инсистира на његовој доследној употреби и међу оним говорницима српског језика који не заступају исто мишљење? И зашто се не води рачуна и о томе да би можда за неку жену употреба фемининатива била управо дискриминишућа, негативно конотирана и непожељна?
(2) Уколико се у Закону инсистира на ОБАВЕЗИ приликом употребе родно осетљивог језика, поставља се питање да ли ће особе које само из непажње или незнања не употребе одговарајућу форму фемининатива за то бити санкционисане.
(3) Приморавање становништва на употребу ИСКЉУЧИВО родно осетљивог језика повлачи за собом дубоке резове у норми стандардног српског језика и, у начелу, недопустив језички инжењеринг. Будући да норма мора да буде еластично стабилна, сваки вид овакве радикалне интервенције аутоматски имплицира велик број родно неписменог становништва, што је свакако непожељно.
(4) Посебну пажњу скрећемо на део из Закона у којем се ИНСИСТИРА на употреби родно осетљивог језика у уџбеницима и наставном материјалу, у сведочанствима, дипломама и у другим видовима образовно-васпитног рада. Применом овако ригидних решења текстови уџбеника морали би да се преструктурирају на следећи начин (наводимо пример из уџбеника Географија, уџбеник за седми разред основне школе аутора Д. Шабића и С. Вујадиновић, Логос, 2020):

Уместо формулација попут:
Староседеоци Америке су Индијанци и Ескими (Инуити). Они припадају жутој раси. Преци Индијанаца доселили су се из Азије. … Индијанци су се проширили и населили амерички континент све до Огњене земље на југу;

према одредбама овог Закона текст би МОРАО да гласи:

Староседеоци/староседелице Америке су Индијанци/Индијанке и Ескими/Ескимке (Инуити/Инуићанке). Они/оне припадају жутој раси. Преци/преткиње Индијанаца/Индијанки доселили/доселиле су се из Азије. … Индијанци/Индијанке су се проширили/прошириле и населили/населиле амерички континент све до Огњене земље на југу.

Сасвим је јасно да се на овакав начин ствара текст који оптерећује читаоца и отежава рецепцију, а лака проходност уџбеника требало би да му буде примарни циљ. Овакве формулације могле би се избећи једном уводном реченицом на почетку сваког текста, којом би се указало на свест аутора о родној равноправности, на пример:
Термини који се у (назив публикације) употребљавају у граматичком мушком роду могу да подразумевају особе и мушког и женског пола.
Пред сваког аутора уџбеника могла би се оставити отворена могућност да се определи за један од два наведена модела: или доследну примену родно осетљивог језика или својеврсно ограђивање (у уводним напоменама) од било каквих дискриминишућих алузија путем употребе појединих форми мушког рода.
(5) Имајући све наведено у виду, предлажемо да се свака формулација из Закона у којој се инсистира на искључивој употреби родно осетљивог језика преформулише у том смислу ДА СЕ ДОПУСТИ УПОТРЕБА И ФОРМИ ГРАМАТИЧКОГ МУШКОГ И ЖЕНСКОГ РОДА ПРИЛИКОМ НОМИНОВАЊА ОСОБА ЖЕНСКОГ ПОЛА. На тај начин обезбедила би се равноправност ставова становништва у погледу употребе наведених форми, нико се не би осећао дискриминисаним и свако би имао право да се служи једним или другим видом изражавања. Уколико се временом фемининативи толико увреже у структуру српског језика те постану доминантни у свим видовима изражавања, њихово место у језичком систему може да буде промовисано.

Потписници:

Проф. др Драган Станић
Проф. др Исидора Бјелаковић
Проф. др Александар Милановић
Проф. др Виктор Савић
проф. др Слободан Владушић
академик Миро Вуксановић
проф. емеритус Славко Гордић
академик Јасмина Грковић-Мејџор
др Драгана Грбић
проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ
проф. др Рајна Драгићевић
проф. др Јасмина Дражић
проф. др Радослав Ераковић
проф. емеритус Душан Иванић
проф. др Корнелија Ичин
проф. др Војислав Јелић
проф. др Младен Јаковљевић
проф. др Александар Јовановић
мр Мирјана Јоцић
проф. емеритус Марија Клеут
проф. др Александра Корда Петровић
Академик Александар Лома
проф. др Горан Максимовић
проф. др Ксенија Марицки Гађански
мр Дејан Милорадов
проф. др Софија Милорадовић
др Марко Недић
проф. др Јелена Новаковић
мр Васа Павковић
проф. др Михајло Пантић
проф. др Слободан Павловић
проф. др Зоран Пауновић, дописни члан САНУ
проф. др Александар Петровић
проф. др Мато Пижурица
проф. др Петар Пијановић
академик Предраг Пипер
проф. др Валентина Питулић
проф. др Јован Попов
проф. др Драгана Радовановић
проф. др Саша Радојчић
Селимир Радуловић
проф. др Горана Раичевић
академик Слободан Реметић
проф. др Владислава Ружић
Ђорђо Сладоје
проф. др Бошко Сувајџић
проф. др Јелица Стојановић
проф. др Срето Танасић
др Драган Хамовић
проф. др Зорица Хаџић
проф. др Младен Шукалo

Саопштење су подржале и следеће институције:

Институт за српски језик САНУ (др Софија Милорадовић, др Марта Бјелетић, др Јасна Влајић-Поповић, др Јованка Радић, др Снежана Петровић, др Ана Мацановић, др Марина Јуришић, др Мирјана Петровић-Савић, др Тања Милосављевић, др Јована Јовановић, др Ана Савић Грујић, др Ивана Безрукова, др Александра Марковић, Јована Бојовић, Марија Гмитровић, Сандра Савић);

Учитељски факултет Универзитета у Београду, Катедра за српски језик (проф. др Валерија Јанићевић, мср Љубица Весић, проф. др Александар Јовановић, проф. др Зорана Опачић, проф. др Слађана Јаћимовић, проф. др Ана Миловановић);

Филолошки факултет Београд, Српска књижевност са јужнословенским књижевностима (проф. др Зона Мркаљ, проф. др Славко Петаковић, проф. др Зорица Несторовић, проф. др Зорица Витић).

Филолошки факултет Београд, Катедра за српски језик са јужнословенским језицима (проф. др Милорад Дешић, проф. др Божо Ћорић, проф. др Јелица Јокановић-Михајлов, проф. др Драгана Вељковић Станковић, проф. др Душка Кликовац, проф. др Јелена Јовановић Симић, проф. др Вања Станишић, проф. др Весна Ломпар, доц. др Ана Батас, доц. др Балша Стипчевић, доц. др Јован Чудомировић, доц. др Катарина Беговић, доц. др Данило Алексић, доц. др Ивана Давитков, доц. др Никола Радосављевић, др Сања Огњановић, мср Весна Николић, мср Олга Богуновић, мр Јасмина Јовановић, проф. др Вељко Брборић);

Филозофски факултет Нови Сад, Одсек за српски језик и лингвистику (проф. др Милан Ајџановић, проф. др Биљана Бабић, проф. др Јелена Редли, проф. др Јелена Ајџановић, проф. др Марина Курешевић, проф. др Жељко Марковић, проф. др Душанка Вујовић, проф. др Нада Арсенијевић, проф. др Наташа Киш );

Филозофски факултет Нови Сад, Одсек за српску књижевност (проф. др Ђорђе Деспић, проф. др Драгољуб Перић, проф. др Сања Париповић Крчмар);

Филозофски факултет Ниш, Департман за србистику (проф. др Горан Максимовић, проф. др Надежда Јовић, проф. др Марина Јањић, проф. др Снежана Милосављевић Милић, проф. др Мирјана Илић, проф. др Ирена Цветковић Теофиловић, проф. др Данијела Поповић Николић, проф. др Данијела Костадиновић, проф. др Снежана Божић, проф. др Јелена Јовановић, проф. др Александра Лончар Раичевић, доц. др Татјана Трајковић, доц. др Мирјана Бојанић Ћирковић, доц. др Јелена Стошић);

Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, Катедра за српску књижевност (др Славица Гароња Радованац, др Маја Анђелковић, др Јелена Арсенијевић Митрић, др Александра Матић);

Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, Катедра за српски језик (проф. др Милош Ковачевић, проф. др Сања Ђуровић, проф. др Владимир Поломац, проф. др Милка Николић, проф. др Јелена Петковић, проф. др Славко Станојчић, доц. др Марина Кебара, доц. др Бојана Вељовић Поповић, доц. др Тања Танасковић, доц. др Тамара Лутовац Казновац);

Филозофски факултет у Косовској Митровици, Катедра за српску књижевност (проф. др Александра Костић Тмушић, проф. др Небојша Лазић, доц. др Александар Костадиновић, Марија Миљковић, Маријана Стојковић, Анита Радосављевић, Драгана Станковић, Сара Јекић);

Катедра за српски језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици (проф. др Јелица Стојановић, проф. др Голуб Јашовић, проф. др Ана Јањушевић Оливери, проф. др Јелена Михајловић, асс. Југослава Ракић Младеновић, асистент Милица Мимовић);

Државни универзитет у Новом Пазару, Студијски програм за српску књижевност и језик (проф. др Драгана Новаков, проф. др Александра Попин, доц. др Снежана Пасер Илић, мср Марија Гемаљевић, мср Аднан Бјелак);

Педагошки факултет Ужице, Катедра за језик и књижевност (проф. др Љиљана Костић, проф. др Мирјана Стакић, проф. др Светлана Терзић, мр Гордана Љубичић, мср Александра Бјелић);

Педагошки факултет у Сомбору, Катедра за језик и књижевност (проф. др Веселина Ђуркин, проф. др Маријан Јелић, др Ивана Петковић, др Наташа Гојковић, проф. др Миливоје Млађеновић)

27. маја 2021. године, у Новом Саду

Поводом званичног Саопштења Матице српске и њеног Одељења за књижевност и језик у вези са питањима језика у Закону о родној равноправности, ми – студенти српског језика и књижевности, овим путем желимо да подржимо њихову иницијативу. Стојимо иза свега изреченог у саопштењу које је објавила Матица српска. Стручњаци окупљени око Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика једини су компетентни за бављење језичким питањима и уношење званичних измена у стандардни српски језик. Својим потписима апелујемо на читаву јавност да, такође, подржи Саопштење Матице српске јер се темељи на стручности и познавању природе језикa, као и на надлежне органе наше државе који су дужни да се у оваквим ситуацијама консултују са званичним и научностручним установама.

Марија Богићевић, Филозофски факултет, Нови Сад
Миљана Павловић, Филозофски факултет, Нови Сад
Андреа Стоиљковић, Филозофски факултет, Нови Сад
Божидар Стојадинов, Филозофски факултет, Нови Сад
Николина Ивановић, Филозофски факултет, Нови Сад
Милица Миљановић, Филозофски факултет, Нови Сад
Жељка Бобић, Филозофски факултет, Нови Сад
Љиљана Ђокић, Филозофски факултет, Нови Сад
Душица Ђурић, Филозофски факултет, Нови Сад
Невена Стојановић, Филозофски факултет, Нови Сад
Јелена Вилотић, Филозофски факултет, Нови Сад
Невена Јанковић, Филозофски факултет, Нови Сад
Тамара Куцурски, Филозофски факултет, Нови Сад
Николета Карачоњи, Филозофски факултет, Нови Сад
Мила Аћић, Филозофски факултет, Нови Сад
Милица Дмитровић, Филозофски факултет, Нови Сад
Ана Стојнић, Филозофски факултет, Нови Сад
Николина Симић, Филозофски факултет, Нови Сад
Сања Вујиновић, Филозофски факултет, Нови Сад
Теодора Живков, Филозофски факултет, Нови Сад
Љиљана Малешев, Филозофски факултет, Нови Сад
Емилија Мијаиловић, Филозофски факултет, Нови Сад
Александра Кнежевић, Филозофски факултет, Нови Сад
Весна Стојковић, Филозофски факултет, Нови Сад
Сара Матковић, Филозофски факултет, Нови Сад
Јелена Томић, Филозофски факултет, Нови Сад
Никола Јовановић, Филозофски факултет, Нови Сад
Марија Васовић, Филозофски факултет, Нови Сад
Мирена Радојчић, Филозофски факултет, Нови Сад
Јелена Радмиловић, Филозофски факултет, Нови Сад
Јелена Петрић, Филозофски факултет, Нови Сад
Дејана Милошев, Филозофски факултет, Нови Сад
Бојан Андрић, Филозофски факултет, Нови Сад
Јована Тодоровић, Филозофски факултет, Нови Сад
Сара Матин, Филозофски факултет, Нови Сад
Миливој Бајшански, Филозофски факултет, Нови Сад
Јована Војводић, Филозофски факултет, Нови Сад
Драгана Јовановић, Филозофски факултет, Нови Сад
Јелена Весић, Филозофски факултет, Нови Сад
Катарина Перић, Филозофски факултет, Нови Сад
Марија Гагић, Филозофски факултет, Нови Сад
Глорија Маџарац, Филозофски факултет, Нови Сад
Филип Панџић, Филозофски факултет, Нови Сад
Милана Ћирић, Филозофски факултет, Нови Сад
Душица Шипка, Филозофски факултет, Нови Сад
Аница Суботић, Филозофски факултет, Нови Сад
Дајана Митров, Филозофски факултет, Нови Сад
Бранислав Алексић, Филозофски факултет, Нови Сад
Ивана Уљаревић, Филозофски факултет, Нови Сад
Лазар Биорац, Филозофски факултет, Нови Сад
Тијана Вујачић, Филозофски факултет, Нови Сад
Сара Ракић, Филозофски факултет, Нови Сад
Катарина Бенка, Филозофски факултет, Нови Сад
Весна Симикић, Филозофски факултет, Нови Сад
Лидија Станковић, Филозофски факултет, Нови Сад
Александра Остојић, Филозофски факултет, Нови Сад
Селена Петровић, Филозофски факултет, Нови Сад
Анита Деспот, Филозофски факултет, Нови Сад
Бојана Совиљ, Филозофски факултет, Нови Сад
Сара Стојићевић, Филозофски факултет, Нови Сад
Сунчица Илић, Филозофски факултет, Нови Сад
Немања Лука, Филозофски факултет, Нови Сад
Данијела Јовић, Филозофски факултет, Нови Сад
Тамара Костић, Филозофски факултет, Нови Сад
Сања Вујевић, Филозофски факултет, Нови Сад
Маја Иконић, Филозофски факултет, Нови Сад
Александра Средојевић, Филозофски факултет, Нови Сад
Наталија Спасић, Филозофски факултет, Нови Сад
Татјана Рак, Филозофски факултет, Нови Сад
Срђан Ђурић, Филозофски факултет, Нови Сад
Ружица Гајичић, Филозофски факултет, Нови Сад
Симеона Јакишић, Филозофски факултет, Нови Сад
Јована Мрдаљ, Филозофски факултет, Нови Сад
Богдан Рапаић, Филозофски факултет, Нови Сад
Вања Васић, Филозофски факултет, Нови Сад
Маја Умићевић, Филозофски факултет, Нови Сад
Теодора Алексић, Филозофски факултет, Нови Сад
Милан Радоичић, Филозофски факултет, Нови Сад
Тамара Бабић, Филилошки факултет, Београд
Лана Златовић, Филолошки факултет, Београд
Павле Лучић, Филолошки факултет, Београд
Теодора Новаковић, Филолошки факултет, Београд
Весна Ђунисијевић, Филолошки факултет, Београд
Вук Жикић, Филолошки факултет, Београд
Јелена Јовановић, Филолошки факултет, Београд
Ивана Лазаревић, Филолошки факултет, Београд
Дуња Јовановић, Филолошки факултет, Београд
Софија Мајуновић, Филолошки факултет, Београд
Милена Видојковић, Филолошки факултет, Београд
Анита Петровић, Филолошки факултет, Београд
Николина Павловић, Филолошки факултет, Београд
Милена Баљак, Филолошки факултет, Београд
Невена Милосављевић, Филолошки факултет, Београд
Александра Николић, Филолошки факултет, Београд
Милица Максимовић, Филолошки факултет, Београд
Јована Трајковић, Филолошки факултет, Београд
Валентина Минић, Филолошки факултет, Београд
Милош Јуришић, Филолошки факултет, Београд
Наташа Милојевић, Филолошки факултет, Београд
Дуња Дракул, Филолошки факултет, Београд
Николета Микић, Филолошки факултет, Београд
Данило Цвјетковић, Филолошки факултет, Београд
Ана Добривојевић, Филолошки факултет, Београд
Кристина Пантелић, Филолошки факултет, Београд
Радивоје Бакић, Филолошки факултет, Београд
Урош Милошевић, Филолошки факултет, Београд
Јана Потић, Филолошки факултет, Београд
Анђела Живковић, Филолошки факултет, Београд
Тамара Мијаиловић, Филолошки факултет, Београд
Марина Младеновић, Филолошки факултет, Београд
Растко Гачевић, Филолошки факултет, Београд
Наталија Алимпић, Филолошки факултет, Београд
Милош Јуришић, Филолошки факултет, Београд
Анастасија Марин, Филолошки факултет, Београд
Милица Тимић, Филолошки факултет, Београд
Милена Радинаревић, Филолошки факултет, Београд
Анастасија Куновац, Филолошки факултет, Београд
Тамара Кнежевић, Филолошки факултет, Београд
Александар Лечић, Филолошки факултет, Београд
Ана Марија Робајац, Филолошки факултет, Београд
Анка Стојановић, Филолошки факултет, Београд
Вања Митић, Филолошки факултет, Београд
Катарина Стојнић, Филолошки факултет, Београд
Александра Новаковић, Филолошки факултет, Београд
Мина Милетић, Филолошки факултет, Београд
Небојша Ђорђевић, Филолошки факултет, Београд
Драгана Ковачевић, Филолошки факултет, Београд
Александра Андрејић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Иван Бановић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Андреа Брајовић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Милица Бранковић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Сања Весић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Нађа Велимоновић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Невена Влајковић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Андријана Вранић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Јулија Вучковић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Сања Гагричић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Сандра Гвозденовић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Марија Глигорић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Јана Грујичић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Јулија Гудурић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Емилија Дачић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Милица Дрињаковић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Анђелија Живковић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Катарина Златановски, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Ксенија Ивковић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Сања Илић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Лазар Јагличић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Миодраг Јаковљевић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Ана Јанковић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Софија Јевремовић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Милица Јовановић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Николета Јошовић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Милица Кораксић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Валентина Костић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Жељана Кулашевић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Анђела Ловречић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Миљана Манић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Милица Манојловић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Теодора Маринковић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Анђела Миленковић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Јанко Милошевић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Марко Милошевић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Дајана Милуновић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Анђела Михајловић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Марина Младеновић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Анђела Нешић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Марија Никић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Анђела Николић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Анђела Новаковић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Ана Марија Павловић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Милица Павловић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Јована Петровић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Андријана Поповић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Марина Поповић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Вања Радојевић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Анастасија Радомировић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Дејан Ратковић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Милојка Рибаћ, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Вељко Симић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Наталија Симовић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Сандра Солујић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Јелена Стевановић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Катарина Стојадиновић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Ксенија Стојановић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Исидора Трифуновић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Вера Урошевић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Анабела Фајхт, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Сања Стевановић, Филозофски факултет, Ниш
Страхиња Црнић Трандафиловић, Филозофски факултет, Ниш
Јасмина Цекић, Филозофски факултет, Ниш
Елеонара Балановић, Филозофски факултет, Ниш
Дејана Богдановић, Филозофски факултет, Ниш
Тамара Лазаревић, Филозофски факултет, Ниш
Ирена Димитријевић, Филозофски факултет, Ниш
Сара Николић, Филозофски факултет, Ниш
Катарина Стојковић, Филозофски факултет, Ниш
Јована Красић, Филозофски факултет, Ниш
Анђела Иванковић, Филозофски факултет, Ниш

 

Comments are closed.