2.2.2015-6Матица српска је објавила монографију„Славенизми у раним драмама Јована Стерије Поповићаˮ др Милене Зорић у обиму од 290 страна, као резултат рада на пројекту Речник славеносрпског језика. Књигу су рецензирали проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић.

Иако публикација сличног профила – дакле она у којој су као централни сегмент проучавања постављени славенизми у језику једног аутора предстандардне епохе развоја српског књижевног језика – у србистици није новина, истраживање чији су резултати приказани у овој монографији представља право освежење – како у теоријско-методолошком смислу тако и у погледу домена и области које су обухваћене анализом. (даље…)

Уредништво едиције Прва књига у саставу: др Соња Веселиновић, др Владислава Гордић Петковић, главни уредник, др Ђорђе Деспић, Ненад Милошевић и Иван Радосављевић (послао предлоге електронски), на седници од 16. јула 2018. године усвојило је Издавачки план за 2018. годину:

276. Милан Вурдеља, Соба за бештије, проза
277. Виолета Митровић, Вртови смисла, есеји и критике

 

 2.2.2015-6У петак, 13. јула 2018. године Матицу српску је посетила делегација из Народне скупштине Републике Српске која је била гост Скупштине АП Војводине. У делегацији су били руководиоци Одсека за европске интеграције и Одсека за рад са посланицима Народне скупштине Републике Српске. Госте су примили потпредседник Матице српске проф. др Бранко Бешлин и стручни сарадник др Александра Новаков. Проф. др Бешлин је госте упознао са историјатом Матице српске али и њеним активностима данас. Осврнуо се и на делатност Друштва пријатеља Матице српске у Бањалуци. Делегација је посетила и Библиотеку Матице српске. Са радом Библиотеке упознала их је Даниела Кермеци, виши библиотекар.

 2.2.2015-6Матица српска и Институт за европске студије организовали су 11. јула 2018. године, у Матици српској, предавање „О новим и старим националним идентитетима на постсовјетском простору – пример Украјине”. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а предавача је представио др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије. Предавач је био господин Станислав Бишок, стручњак Фонда народне дипломатије у Москви. Током излагања, истакнут је процес настанка националног идентитета као и фактори који доприносе његовом даљем развоју на примеру формирања украјинског националног идентитета. На крају предавања, господин Бишок указао је да је питање етничких, културних и цивилизацијских идентитета данас од суштинског значаја за европски политички дискурс. Предавање је подстакло занимљиву дискусију, коју је водио др Миша Ђурковић.

 2.2.2015-6Наредног дана, 12. јула, Матица српска, Институт за европске студије и Друштво хиспаниста организовали су предавање „Интеркултурална филозофија: филозофија за бољи суживот”, еминетног професора филозофије проф. др Раула Форнета Бетанкура, са Универзитета у Бремену и Ахену у Немачкој. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске, а предавача најавио др Александар Гајић, сарадник Института за европске студије. Професор Бетанкур истакао је да задатак интеркултуралне филозофије у побољшању суживота представља антрополошки изазов промовисања радикалних преображаја људске осећајности. Указао је на неопходност да се филозофија врати својим коренима, да настави историју „нежног односа” и памћења истинитости и доброте. Након предавања, бројна публика имала је додатна питања која су продубила дискусију и допринела развоју ове актуелне теме.

Оба програма су подржана од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

Предавање господина Станислава Бишока можете погледати овде, а предавање професора Раула Бетанкура овде.

 

 2.2.2015-6Матица српска и Институт за српски језик САНУ објавили су монографију „Синтакса сложене реченице у српском језикуˮ (у обиму од 766 страна) групе аутора: Предраг Пипер, Миливоје Алановић, Слободан Павловић, Ивана Антонић, Људмила Поповић, Марина Николић, Дојчил Војводић, Срето Танасић, Биљана Марић; у редакцији Предрага Пипера. Књигу су рецензирали: академик Јасмина Грковић-Мејџор, академик Милорад Радовановић, проф. др Владислава Ружић.

Књига је подељена на следећа поглавља: Опште одлике сложене реченице (Предраг Пипер), Напоредносложене реченице (Предраг Пипер), Зависносложене реченице: Реченице са допунском клаузом (Миливој Алановић), Реченице са односном клаузом (Слободан Павловић), Реченице с временском клаузом (Ивана Антонић), Синтакса таксиса (Људмила Поповић), Реченице са просторном клаузом (Предраг Пипер), Реченице с поредбеном клаузом (Марина Николић), Реченице с начинском клаузом (Марина Николић), Реченице са клаузама категоријалног комплекса условљености (Дојчил Војводић), Асиндетске реченице (Срето Танасић), Управни и неуправни говор и друга средства изражавања туђег говора (Биљана Вићентић), Синтаксичка деривација сложене реченице (Биљана Вићентић). Следе Библиографија српске синтаксе: сложена реченица (Мирјана Адамовић, Вукашин Стојиљковић), са 655 библиографских јединица, и Предметни регистар.

Књига је у целини у теоријско-методолошком и емпиријском погледу утемељена, како на традицији тако и на актуелним сазнањима из области словенске и српске синтаксе и представља значајан допринонос српској али и словенској лингвистици.

 

 2.2.2015-6Трећи сајам књига у Андрићграду, у заједничкој организацији Андрићграда, Андрићевог института и Београдског сајма књига, одржан је у периоду између 2. и 8. јула са циљем да се представе продукције издавача из Републике Српске и Србије.

Сајам књига у Андрићграду јединствен је доживљај за љубитеље писане речи, те га је током седмодневног одржавања пратио богат културно-уметнички програм с акцентом на представљање књижевности земље госта, а то је ове године била Русија. Одржане су беседе о Александру Солжењицину, Алекси Шантићу, промоције бројних књижевних дела и часописа, као и тематске изложбе и пројекција документарног серијала „Бити човек – Иво Андрић.” Своје место на овој манифестацији добило је и научно бављење српским језиком, као и промоција дела Андрићевог института.

Сајамски штандови окупили су око 30 издавача, а међу њима своју научно-истраживачку делатност представила је и Матица српска. Домаћин штанда била је Биљана Блажек, која је заинтересованим посетиоцима пружила све неопходне информације о Матичиној богатој научно-истраживачкој делатности.

 

 2.2.2015-6У среду, 4. јула 2018. године, у Свечаној сали Матице српске, представљена су два нова часописа Матице српске на енглеском језику: „Literary links of Matica srpska” и „Synaxa – Matica srpska International Journal for Social Sciences, Arts and Culture”. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске и истакао значај покретања часописа Матице српске на енглеском језику за представљање српске књижевности, уметности и науке, али и Града Новог Сада, широј међународној публици. Присутнима се, затим, обратио господин Милош Вучевић, градоначелник Града Новог Сада, уз речи подршке пројектима Матице српске који доприносе јачању српског језика, књижевности и науке и чине их видљивијим свету.

 2.2.2015-6Садржај и концепцију првог броја часописа за књижевност, „Literary links of Matica srpska”, представио је проф. др Драган Станић, главни уредник, док је садржај и концепцију часописа за друштвене и хуманистичке науке, „Synaxa – Matica srpska International Journal for Social Sciences, Arts and Culture”, представио академик Часлав Оцић. Представљање часописа употпунио академик Матија Бећковић, један од аутора првог броја часописа за књижевност „Literary links of Matica srpska” који је надахнуто говорио своју песму „Врабац”. Др Исидора Поповић, стручни сарадник Матице српске, водила је програм.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада и Фондације „Нови Сад” 2021, снимљен је и може се погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

Први број часописа за књижевност „Literary links of Matica srpska” може се преузети овде.

Први број часописа за друштвене и хуманистичке науке „Synaxa – Matica srpska International Journal for Social Sciences, Arts and Culture” може се преузети овде.

 

 2.2.2015-6Књига Наде Савковић „Јован А. Дошеновић, између италијанских утицаја и српског надахнућаˮ у обиму од 187 страница (рецензенти: проф. др Љиљана Бањанин, проф. др Жељко Ђурић, проф. др Душан Иванић) обухвата Дошеновићев животни пут у првом делу књиге, затим преглед литературе о овом писцу, те анализу дела, збирке песама, предговора и оквира који указују на ертистичке претензије композиције. Анализирајући исцрпно анакреонтске песме, сонете и оде, књига потпуније и прецизније даје слику односа српског песника према италинанској традицији. Монографијом су обухваћена и друга Дошеновићева дела, нарочито Численица и њени језички аспекти (термини), те пригодне песме и песме из заоставштине.

 

 2.2.2015-6У Матици српској, 28. јуна, свечано су уручене Награде из задужбинских фондова Матице српске најбољим ђацима и студентима завршних година школа и факултета. Награђене ученике и студенте с неколико пробраних речи поздравио је проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске, и том приликом им уручио пригодне поклоне. Доделу су обогатиле бројне званице и медији који су с поносом поздравили добитнике.

Добитници награде задужбинских фондова Матице српске за 2018. годину су:
Софија Мишковић, Карловачка гимназија
Сара Божић, Медицински факултет
Јован Јаворац, Медицински факултет
Андреа Тот, Медицински факултет
Анђа Зобеница, Медицински факултет
Сара Вишекруна, Медицински факултет
Наташа Јаношевић, Медицински факултет
Оливера Бјелић, Медицински факултет
Сања Веселиновић, Филиозофски факултет, српска књижевност
Јелена Арсенијевић, Филиозофски факултет, српски језик и књижевност
Анђела Мишић, Филиозофски факултет, руски језик и књижевност
Ката Тот, Филиозофски факултет, историја
Душан Васић, Филиозофски факултет, социологија
Вуксан Шајиновић, Филиозофски факултет, филозофија
Катарина Пантовић, Филиозофски факултет, компаративна књижевност
Никола Милосављевић, гимназија Исидора Секулић, природно-математички
Дарио Божић, гимназија Исидора Секулић, природно-математички
Ленка Фаркаш, гимназија Исидора Секулић, друштвено-језички
Никола Вујасиновић, гимназија Светозар Марковић
Мартин Топић, гимназија Јован Јовановић Змај
Бојана Спајић, Правни факултет
Магдалена Рељин, гимназија Лаза Костић
Сања Вујиновић, гимназија Светозар Милетић, Србобран
Тијана Макивић, Економски факултет, пословни информациони системи
Стефан Стошић, Економски факултет, маркетинг
Корнел Шољмоши, гимназија Бечеј
Бернадет Катона, Економско трговинска школа Бечеј

Додела је снимљена и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.