20. фебруара приређен је традиционални концерт поводом Дана заљубљених, под називом ГЛАС ВИОЛИНЕ. Флоријан Балаж, виолиниста и Вања Прица, клавирски сарадник, годинама приређују концерте средином фебруара и посвећују га Дану заљубљених. Овога пута изведена су дела К. В. Глука, Ж. Маснеа, М. де Фаље, Н. Р Корсакова, П. де Сарасатеа, П. И. Чајковског, Џ. Гершвина, Ж. Бизеа и друга.

Концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске. Концерт је снимио и фотограф Бранко Лучић.

У оквиру програма Србија у Првом светском рату Гордана Илић Марковић одржала је 24. фебруара у 12 часова предавање „Српски војни и цивилни заробљеници у логорима Аустроугарске монархије”. Присутне је поздравио доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске.

Милиони војника и цивила свих зараћених страна пали су у Првом светском рату у ропство. Са хапшењем Срба из Аустроугарске монархије отпочело се одмах по атентату у Сарајеву. Током рата поред војника Краљевине Србије у заробљеништво је одведен и велики број цивилног становништва Србије свих друштвених слојева, од којих се многи нису вратили.Умрли су у логорима од глади, болести, хладноће и тешкога рада. Неколико очуваних гробаља и малобројни споменици су данас сведоци тога доба.

Писане трагове налазимо у сачуваним логорским књигама умрлих, дневничким записима и писмима заробљеника који се још увек налазе, углавном, у рукопису, малобројним објављеним сећањима преживелих, архивираним војним извештајима, као и у оновременој штампи. Доступне су и многобројне фотографије као и неколико филмских снимака.

На предавању је представљена, како у архивима и библиотекама Србије и Аустрије тако и на теренским истраживањима у Аустрији и Србији, прикупљена и обрађена грађа о војним и цивилним логорима на територији Аустроугарскe монархије у којима су били заробљени Срби: Болдогасоњ, Нежидер, Браунау, Ашах на Дунаву, Маутхаузен и др. Записи, фотографије и филмски исечци пружају увид у појединачне судбине заробљених војника, жена, стараца и деце – од деце рођене у заробљеништву до деведесетогодишњака, у настојању организовања свакодневног живота (школе, позоришта, музика), свеприсутној чежњи за својима, тешким животним условима (болнице, присилни рад) у логорима, и масовним умирањима у њима.

Дана 20. фебруара 2015. године у сали за седнице Матице српске потписан је Уговор о пословно-техничкој сарадњи између ЈКП „Паркинг сервис” и Матице српске. Уговор су потписали председник Матице српске проф. др Драган Станић и директор „Паркинг сервиса” Стеван Лугоња.

Уговор се односи на уређење паркиралишта иза зграде Матице српске чиме ће се омогућити паркирање не само онима који свакодневно посећују једну од највећих националних институција, већ и свим нашим суграђанима који живе и раде у овом делу града. Уређењем овог паркинг простора добиће се око 100 паркинг места, а радови на уређењу паркинг простора требало би да буду завршени до јуна месеца.

Дана 18. фебруара 2015. с почетком у 12,00 часова у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција зборника радова Могуће стратегије развоја Србије (Београд: САНУ 2014; 1.150 стр) који је уредио др Часлав Оцић, дописни члан САНУ. Поздравну реч одржали су академик Зоран Ковачевић, председник Огранка САНУ у Новом Саду и проф. др Драган Станић, председник Матице српске. О књизи су говорили Драгољуб Којчић, директор Завода за уџбенике, проф. др Радивоје Митровић, редовни професор Универзитета у Београду, академик Драган Шкорић и уредник зборника др Часлав Оцић, дописни члан САНУ.

Поштовани, обавештавамо Вас да је вечерашњи концерт Флоријана Балажа и Вање Прице одложен због дана жалости.

Концерт Флоријана Балажа и Вање Прице ће се одржати у петак 20. фебруара у 19 часова.

У понедељак, 16. фебруара, у 19 часова, одржана је свечана седница Матице српске поводом 189. годишњице од њеног оснивања. Седницу, којој су присуствовали бројни гости, отворио је председник Матице српске, проф. др Драган Станић, излагањем о раду Матице у претходних годину дана посебно истичући значај обележавања јубилеја 150. годишњице од пресељења из Пеште у Нови Сад и једног века од почетка Првог светског рата. Потом је генерални секретар доц. др Ђорђе Ђурић прочитао имена преминулих чланова Матице српске између две седнице, којима је минутом ћутања одата пошта.

Матица српска се за успешну сарадњу захвалила истакнутим појединцима и институцијама, доделивши им пригодну споменицу „Печат Матице српске“. Ово признање добили су: владика бачки Иринеј, владика сремски Василије, градоначелник Новог Сада господин Милош Вучевић, покрајински секретар за културу и јавно информисање господин Славиша Грујић, бивши државни секретар у Министарству културе господин Дејан Ристић, академик Василије Крестић, академик Димитрије Стефановић, генерални секретар САНУ и академик Зоран Ковачевић, председник огранка САНУ. Споменицу су добили и: представник српске заједнице и члан Савеза Срба у Румунији господин Стеван Бугарски, директор Српског института у Будимпешти господин Пера Ластић, новосадска филијала Комерцијалне банке, задужбинари Младен и Јованка Вучинић, управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић и управница Галерије Матице српске мр Тијана Палковљевић Бугарски.

Традиционалну свечану беседу изговорио је др Радомир Ј. Поповић, историчар из Историјског института у Београду. Он је беседу под насловом „Знамења Другог српског устанка“ одржао поводом 200. годишњице од овог значајног догађаја из националне историје.

Проф. др Ђорђе Деспић прочитао је одлуку, а господин Ђорђо Сладоје образложење жирија, после чега је песнику Гојку Ђогу уручена „Змајева награда“ Матице српске за најбољу књигу поезије објављену на српском језику у току протекле године – збирку песама „Грана од облака“, у издању „Орфеуса“ из Новог Сада. Добитник ове најстарије домаће живе књижевне награде одржао је пригодну беседу, а на крају свечаности Ђогове стихове из награђене збирке говорио је глумац Гојко Шантић.

5. фебруара 2015. године у сали за седнице Матице српске представљена је књига Грбаљске епске народне песме коју је објавило Удружење Гбљана Београда у едицији „Грбаљ кроз вјекове”. Књига се састоји од уредничке речи проф. др Весне Берић Ђукић, девет песама и студије Љиљане Пешикан Љуштановић, рађене по најбољим узусима савремене науке. На промоцији су говорили председник Удружења Грбљана Београда Бранко Марић, проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић, проф. др Мато Пижурица и проф. др Весна Берић-Ђукић.

Атлас насеља Војводине спада у ред капиталних пројеката Матице српске. Након прве књиге која је објављена 2012. Године и у којој су обрађена насеља Срема, током 2014. године објављена је и друга књига у којој су обрађена насеља Баната. У две свеске, на 1.146 страна обрађено је 188 насеља. Свако насеље представљено је текстом који садржи историјски преглед од његовог настанка до данас, а обогаћен је и живописним детаљима из живота насеља Баната. Демографски подаци дати су на основу пописа становништва од 1787. до 2002. године. Дело је картографски и графички богато илустровано историјским и савременим картама насеља. Атлас насеља Војводине – Банат солидна је основа за даља научна истраживања процеса генезе и морфологије, физиономије и функције банатских насеља. Монографија је и својеврсни приручник за планирање територијалне организације насеља. Дело је поткрепљено Литературом која садржи 189 наслова и топографском картом Баната размере 1:200.000 Војно-географског института. Аутори су др Слободана Ћурчић, редовни професор ПМФ-а у пензији, и др Млађен Јовановић, доцент ПМФ у Новом Саду.

2. фебруара 2015. године Матицу српску је посетила делегација Универзитета из Нижњег Новгорода (града побратима Новог Сада). Делегацију коју је предводио заменик ректора Андреј Кузњецов примили су председник Матице српске проф. др Драган Станић, потпредседник проф. др Бранко Бешлин и генерални секретар доц. др Ђорђе Ђурић. Састанку је присуствовао и господин Вања Вученовић градски секретар за културу. Гости су упознати са историјатом и радом Матице српске. Вођени су разговори о отварању Српског центра на Универзитету у Нижњем Новгороду и могућностима да се Матица српска укључи у рад овог центра поклоном књига и часописа које Матица издаје и организацијом програма.

29. јануара приређен је концерт који се састојао из два дела. У првом делу концерта свирао је дуо Мегуми Тешима (Јапан), виолинисткиња и Имре Калман, виолончелиста. У другом делу концерта свирали су ГАРДЕН КВАРТЕТ и Горан Еветовић, перкусиониста. Изведена су дела Ј. Кленгела, З. Кодаља, К. Стефановића, А. Пијацоле.

Концерт је репортерски снимао Радио Нови Сад, а са Имре Калманоном уредница Редакције класичне музике, направила је интервју.

Цео концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајтa Матице српске.

Концерт је снимио и фотограф Бранко Лучић.