22. априла 2015. године у 11 сати у Салону Матице српске уручене су Бранкове награде Матице српске за школску 2013/14. годину за дипломске и семинарске радове:
прву награду Ивану Штерлеману, за рад Данило Киш и француски нови роман;
две друге награде Снежани Савкић, за рад „Чувари света” Саве Дамјанова (итика јерополитика@вук као летопис опширни вечности) и Невени Станисављевић за рад Брачна тематика у стваралаштву Јована Стерије Поповића ;
и три треће награде Јовани Раденковић, за рад Проперције и Милан Ракић као poetae novi: стварање „новог језика с новим осећајем”, Нади Крстић, за рад Семиотика одеће у Сремчевој „Зони Замфировој” и Рафалу Жуковском за рад Библиотека Зорана Живковића као пример постмодерног романа.
О награђеним радовима и добитницима говорила је члан Жирија проф. др Драгана Вукићевић а награђени су прочитали одломке из својих радова. Свечаност је отворио и водио програм проф. др Војислав Јелић, члан Жирија.

Уторак, 21. априлa 2015. године, у сали за седнице Матице српске у оквиру циклуса СРПСКИ ОРИЈЕНТ проф. др Анђелка Митровић одржала је предавање на тему Фехим Бајрактаревић − пионир и оснивач научне оријенталистике у Југославији
На самом почетку предавања присутнима се обратио и поздравио их проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Матицу српску је 23. априла 2015. посетио Константинос Икономидис, амбасадор Републике Грчке у Београду. Његову екселенцију примили су председник Матице српске проф. др Драган Станић и управник послова Матице српске мср. Јелена Веселинов. Вођени су разговори о унапређењу сарадње и отварању нових пројеката који се тичу српско-грчких културних веза. Амбасадору су представљена и издања на грчком језику, као и преводи значајних дела са грчког који се налазе у Библиотеци Матице српске.

Замашан и сложен лексикографски подухват Матице српске на изради Српског биограф¬ског речника наставља се континуирано, о чему сведочи и објављивање VI тома ове капиталне публикације. Задовољство због изласка овог тома помућено нам је тиме што је Речник 2012. године остао без једног од оснивача пројекта и главног уредника академика Чедомира Попова, којег ћемо се сећати са дубоким пијететом. Желимо да и овом приликом истакнемо његову стручност, посвећеност и несвакидашњу радну енергију. Првих пет томова с њим на челу издато је у року који заслужује оцену „рекордни”. На тај начин, академик Попов поставио је Речник на чврсте темеље и коначно отклонио сумње да је подухват несразмерно амбициозан у односу на опште прилике у Србији и односе који владају унутар њене научне заједнице. Доказао је да располажемо снагом и вољом за врло сложен вид организованог, колективног научног рада. У прилог томе говори чињеница да је у писању биографија на шест томова учествовало више од шест стотина сарадника – од оних са највишим академским звањима, који живе и раде у универзитетским и културним центрима, до ентузијаста из мањих места широм Србије. Академик Попов за собом је оставио уходан стручни тим и разрађену методологију рада на пројекту. (даље…) →

У Свечаној сали Матице српске, 22. априла у 18 часова, одржана је промоција мартовског и априлског броја Летописа Матице српске. Акценат је стављен на два темата, који се у њима издвајају поред већ устаљених рубрика (Проза&Поезија, Есеји, Сведочанства, Интервју, Прикази). Први, посвећен утицајном француском филозофу Жаку Рансијеру објављен је у мартовском броју Летописа, а приредио га је мср Стеван Брадић, док је други, посвећен развоју српског романа у XIX веку светлост дана угледао у априлском броју нашег најстаријег књижевног часописа захваљујући приређивачком умећу др Драгане В. Тодоресков, члана Уредништва Летописа. Учествовали су: мср Стеван Брадић и др Драгана В. Тодоресков, приређивачи темата, др Владимир Говозден, и др Слободан Владушић, главни уредник Летописа, који је и поздравио присутне, уз неколико општих напомена о мартовском и априлском броју.

У Матици српској je 16. априла приређено предавање „Југословенски опус архитекте Николаја Петровича Краснова (1922-1939)“. Поздравну реч упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске. О Краснову говорио je проф. др Александар Кадијевић, секретар Одељења за ликовне уметности.

Предавање је снимљено у целости и може се погледати у видео архиви на сајту Матице српске, a догађај је снимио и фотограф Бранко Лучић.

У Матици српској је 17. априла приређено музичко вече под називом „Човек сав од музике“, посвећено Корнелију Станковићу, поводом 150-годишњице од његове смрти. Поздравну реч упутио је проф. Ненад Остојић, потпредседник Матице српске. У програму су учествовали: Вокални студио ОРФЕЛИН, Нови Сад, диригент Тамара Адамов Петијевић, Нина Аранђеловић, клавирски сарадник, Драган Стојменовић, глумац-наратор, Ивона Шари, Јелена Глушица и Марко Алексић, соло певачи и Милан Перишић, студент композиције (као Корнелије Станковић). Изведена су дела Корнелија Станковића, а у програму су коришћени текстови др Данице Петровић, музиколога.

Цео концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске. Радио Нови Сад је снимио репортерски програм, а концерт је снимио и фотограф Бранко Лучић.

Проф. др Радован Чеканац одржао је 17. априла предавање из програма Србија у Првом светском рату 1915, под насловом „Историјски осврт на епидемију пегавца 1914/15. године у Србији”. Предавањем је са историјске дистанце од сто година указано на хигијенско епидемиолошку ситуацију у Србији пре почетка епидемије пегавог тифуса 1914. године, ток епидемије, услове који су јој ишли у прилог, мере предузете у војсци и народу, кретање броја оболелих и умрлих, као и на клиничку слику болести, дијагноза и лечење. Оно је приближило одговор на питање где се најпре појавио пегави тифус у Србији – код избеглица, у нашој војсци или код Аустријанаца. Присутне госте је поздравио доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске.

Матица српска, Новосадски клуб , Научно-истраживачко друштво студената биологије „Јосиф Панчић” и Друштво пријатеља цвећа и зеленила организовали су у Свечаној сали Матице српске 15. априла 2015. у присуству великог броја гостију предавање о врло актуелној и значајној теми: здравствена безведност и опасност од микотоксина у прехрамбеним производима. Предавање су одржале проф. др Марија Шкрињар и др Сунчица Коцић Танацков. Академик Рудолф Кастори, секретар Одељења за природне науке Матице српске поздравио је госте и представио предаваче. Овим предавањем Одељење за природне науке започиње циклус предавања посвећених екологији, екотоксикологији, здравој храни и заштити животне средине

Предраг Јакшић и Ана Нахирнић: ДНЕВНИ ЛЕПТИРИ У СТРАТЕГИЈИ ОЧУВАЊА ВРЕДНОСТИ НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА „ФРУШКА ГОРА“ (LEPIDOPTERA: HESPERIOIDEA I PAPILIONOIDEA)

У издању Одељења за природне науке из штампе је изашла четврта књига о бескичмењацима Фрушке горе INVERTEBRATES (Invertebrata) OF THE FRUŠKA GORA MOUNTAIN – Бескичмењаци (Invertebrata) Фрушке горе под насловом Дневни лептири у стратегији очувања вредности Националног парка „Фрушка гора“ (Lepidoptera: Hesperioidea i Papilionoidea). Књига је резултат рада у оквиру истраживачког пројекта „Бескичмењаци Фрушке горе“. У претходне три монографије (2008, 2009, 2013) објављено је 25 научних прилога. За разлику од претходних свезака у овој је заступљен само један прилог који се односи на групу дневних лептира Фрушке горе (Lepidoptera: Hesperioidea и Papilionoidea). Дневни лептири Фрушке горе добро су проучени и на њој егзистира 119 врста дневних лептира, што је око 60% од врста које се срећу на територији Србије. Аутори овог прилога су проф. др Предраг Јакшић, редовни професор Департмана за биологији и екологију Универзитета у Нишу, и Ана Нахирнић. Уредник едиције је проф. др Смиљка Шимић, рецензенти: др Стојан Бешков (Бугарска), проф. др Владимир Т. Крпач (Македонија) и проф. др Сувад Лело (Босна и Херцеговина).