Предраг Јакшић и Ана Нахирнић: ДНЕВНИ ЛЕПТИРИ У СТРАТЕГИЈИ ОЧУВАЊА ВРЕДНОСТИ НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА „ФРУШКА ГОРА“ (LEPIDOPTERA: HESPERIOIDEA I PAPILIONOIDEA)

У издању Одељења за природне науке из штампе је изашла четврта књига о бескичмењацима Фрушке горе INVERTEBRATES (Invertebrata) OF THE FRUŠKA GORA MOUNTAIN – Бескичмењаци (Invertebrata) Фрушке горе под насловом Дневни лептири у стратегији очувања вредности Националног парка „Фрушка гора“ (Lepidoptera: Hesperioidea i Papilionoidea). Књига је резултат рада у оквиру истраживачког пројекта „Бескичмењаци Фрушке горе“. У претходне три монографије (2008, 2009, 2013) објављено је 25 научних прилога. За разлику од претходних свезака у овој је заступљен само један прилог који се односи на групу дневних лептира Фрушке горе (Lepidoptera: Hesperioidea и Papilionoidea). Дневни лептири Фрушке горе добро су проучени и на њој егзистира 119 врста дневних лептира, што је око 60% од врста које се срећу на територији Србије. Аутори овог прилога су проф. др Предраг Јакшић, редовни професор Департмана за биологији и екологију Универзитета у Нишу, и Ана Нахирнић. Уредник едиције је проф. др Смиљка Шимић, рецензенти: др Стојан Бешков (Бугарска), проф. др Владимир Т. Крпач (Македонија) и проф. др Сувад Лело (Босна и Херцеговина).

О Едицији

Едиција „Прва књига” Матице српске покренута је 1957. и намењена је младим писцима који тек ступају на књижевну сцену. До сада је у њој објављено 265 наслова поезије, прозе, критике, књижевне теорије и есејистике. Поред тога што је стекла завидан углед, Матичина „Прва књига” је у српском издаваштву двадесетог века уједно и најстарија едиција те врсте.

Књиге се штампају у симболичном тиражу од 300 нумерисаних примерака, и системом размене доспевају у све релевантне националне библиотеке у земљи и иностранству, закључно са Конгресном библиотеком у САД.

Многи аутори ове едиције данас чине битан део наше савремене књижевности, као на пример: Добрица Ерић, Мирјана Стефановић, Јудита Шалго, Милутин Петровић, Гвозден Ерор, Миро Вуксановић, Владимир Копицл, Радмила Гикић, Драган Великић, Новица Милић, Љубица Арсић, Михајло Пантић, Јован Делић, Јован Попов, Војислав Карановић, Зоран Ђерић, Дубравка Ђурић, Веселин Марковић, Владимир Тасић, Боривоје Адашевић и други.

„Прву књигу” су уређивали Иван В. Лалић, Давид Албахари, Мирослав Антић, Флорика Штефан, Васа Павковић и многи други признати ствараоци с наших простора.

Објављивање сваког новог кола „Прве књиге” Матице српске пада у време Београдског Сајма књига, где се аутори први пут представљају књижевној јавности.

Услови конкурса

Право да конкуришу имају аутор или ауторка који не смеју бити старији од 30 година у години у којој конкуришу и који немају претходно објављену књигу.

Рукопис који се шаље на конкурс мора бити оригинално ауторско дело на српском језику, ћириличним писмом, до сада необјављено ни у целости, нити у деловима.

Рукописи и кратка биографија аутора шаљу се (или достављају лично) на адресу: Матица српска, за eдицију „Прва књига”, Матице српске 1, 21000 Нови Сад.

Рукописи који конкуришу за Eдицију „Прва књига” примају се до 1. јуна текуће године.

Аутор уз рукопис треба да достави Ауторску изјаву коју може преузети на сајту Матице српске. Рукописи који су достављени без Ауторске изјаве неће бити узимани у разматрање.

Одлука Уредништва објављује се на сајту Матице српске најкасније до краја јула текуће године.

Рукописи се не враћају.

 Ауторска изјава

У просторијама Матице српске 14. априла представљена је монографија „Српско рударство и геологија у другој половини XX века”. Госте је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а о књизи су говорили: проф. др Слободан Вујић, главни и одговорни уредник и аутор, проф. др Александар Грубић, уредник за геологију и аутор, академик Владан Ђорђевић, рецензент и Милинко Радосављевић, директор Рударског института Београд и аутор.

8. априла приређен је концерт Драгане Поповић мецосопранисткиње и Љубомира Поповића, тенора, уз клавирску сарадњу Милана Шуменковића. Изведена су дела Г. Ф. Хендла, А. Скарлатија, Ђ. Б. Бонончинија, А. Вивалдија, Ђ. Ђорданија идр.

Концерт је фотографисао Бранко Лучић, а снимак концерта се може погледати у видео архиви сајта Матице српске.

25. марта у Свечаној сали Матице српске представљене су књиге сатиричара Илије Марковића Пљачка им материна! и Ваше земље нема. О књигама као и аутору говорили су проф. др Ратко Божовић,проф. др Жарко Требјешанин, проф. Божидар Ђуровић, редитељ, и аутор. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

У Сали за седнице Матице српске 27. марта у 12 часова представљено је фототипско издање „Сарајевског преписа Законоправила Светог Саве из 14. вијека”, које су приредили проф. др Станка Стјепановић и јеромонах Серафим Глигић. О књизи су говорили проф. др Љубомирка Кркљуш и проф. др Станка Стјепановић, а присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. (даље…) →

25. марта приређен је концерт клавирског квинтета ALTRO SENSO. Чланови квинтета су Наташа Шпачек, клавир, Теа Петровић Балинт, виолина, Мила Мирковић, виолина, Јован Стојановић, виола и Душан Кочишевић, виолончело.
Изведена су дела Петра Илича Чајковског, Kарлоса Гардела и Куна де Јонгеа

Концерт је фотографисао Бранко Лучић, а снимак концерта се може погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У Свечаној сали Матице српске 24. марта у 12 часова представљене су две књиге Стевана Бугарског: „Српска периодика на тлу данашње Румуније” и „(С)Поменик Словена”. О сарадњи са Стеваном Бугарским и наведеним књигама говорили су: Младен Булут, др Драго Његован, Зоран Колунџија, доц. др Ђорђе Ђурић, а присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. На крају се свим учесницима програма обратио и аутор.

20. марта у 18 часова у сали за седнице Матице српске представљен је историјски роман Драгомира Дујмова, књижевника из Будимпеште, Време месечарења. О књизи и аутору говорио је писац и књижевни критичар Давид Кецман Дако, а председник Матице српске проф. др Драган Станић поздравио је присутне.

18. марта приређен је концерт виолинисткиње Катарине Тешењи Ковачевски уз клавирску сарадњу Драгане Раић. Изведена су дела В. А. Моцарта, П. Стојановића, А. Симића и С. Прокофјева.

Концерт је фотографисао Бранко Лучић, а снимак концерта се може погледати у видео архиви сајта Матице српске.