У издању Косовскометохијског одбора Матице српске публикован је хришћански православни културни водич „Српске светиње Шар-планине, Призрена и околине“ на српском и енглеском језику.

Упркос злу и страдањима, на невеликом простору Призрена и околине опстало је и обновљено 55 цркава и манастира. Оне су живе светиње у којима се и дан-данас служи литургија. Мапиране светиње, уз њихов сажет историјат, позивају ходочаснике да их посете не би ли скинули вео паучине са њихових старих и тешких капија, не би ли дозвали давна времена и ослонили чела на хладне живописане зидове, древне и седам стотина лета, и како би осетили светитељски благослов и пронашли душевни мир…

Цркве и манастири, о којима је у књизи реч, грађене су од 13. до 21. века, што говори о вековном живљењу православног српског народа на том простору и њиховим духовним потребама. За време Османског царства цркве постају стожери очувања националног идентитета и континуитета као и чувари традиције. (даље…) →

У Матици српској, у четвртак, 23. маја 2019. године, одржано је предавање „Критика модерне слике човека – основне црте европског конзервативизма”. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а госта предавача најавио је др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије. Предавач је био проф. др Андреас Кинегинг, универзитетски професор филозофије права у Лајдену, Холандији.

Кроз поставке просветитељства, романтизма и грчке школе филозофије, тумачена је модерна слика човека, као и утицај друштва на њен развој. Након предавања, отворена је дискусија у коју се укључила бројна публика.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

У уторак, 21. маја 2019. године, у Матици српској одржан је први научно-стручни скуп „Развој астрономије и физике на подручју данашње Војводине”. Скуп су организовали Матица српска, Департман за физику Природно-математичког факултета у Новом Саду и Астрономско друштво Нови Сад.

Присутнима су се обратили и отворили Скуп проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Милица Павков Хрвојевић, декан Природно-математичког факултета у Новом Саду, и проф. др Драгослав Петровић.

Представљена су двадесет два рада еминентних стручњака и младих истраживача из Србије и иностранства.

Отварање Скупа и пленарно предавање проф. др Ђуре Паунића „Милутин Миланковић и Матица српска” можете погледати у видео архиви на сајту Матице српске.

У издању Удружења фолклориста Србије, Богословије „Светог Кирила и Методија“ у Призрену и Косовскометохијског одбора Матице српске објављен је „Зборник радова Савремена српска фолклористика V, Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту“. Објављени радови су резулат Међународног научног скупа одржаног у Призрену и Великој Хочи 2017. године. Овај скуп био је важан подстицај очувању јединственог српског духовног и историјског простора. Учешће домаћих и страних еминентних стручњака на најбољи начин је потврдило методолошку и научну заснованост остварених резултата. Мултидисциплинарни приступ (фолклористика, етнологија, етномузикологија, етнокореологија, етнолингвистика, лингвистика, књижевна историја, методика наставе српске књижевности, антропологија и музеалство) је на најбољи начин указао на особеност феномена српског усменог и материјалног стваралаштва у словенском и међународном контексту. Публиковане студије објављене у овом Зборнику остају трајно и веродостојно сведочанство о неизбрисивом трагу српске баштине на Косову и Метохији.

Апстракти радова на више страних језика, значајно доприносе међународној афирмацији Србије, покривају важне културолошке и научне теме, а сврсисходан је садржај и на пољу културне дипломатије. У средишту пажње истраживача налази се изванредно значајна књига знаменитог руског дипломате, историчара, етнографа и археолога Ивана Степановича Јастребова (Иванъ Степановичъ Ястребовъ, 1839–1894), „Обичаји и песме Срба у Турској“ („Обычаи и пѣсни турецкихъ Сербовъ“), публикована у Петербургу 1886. године (у допуњеној верзији 1889. године). Као конзул у Скадру, Призрену, Јањини и Солуну, Јастребов је оставио неизбрисив траг у културној историји Срба пре свега занимањем које је испољио за усмено народно стваралаштво Срба на територији Косова и Метохије. Уредници овог Зборника су проф. др Валентина Питулић, проф. др Бошко Сувајџић, др Бранко Златковић и Дејан Ристић.

У Матици српској, у петак, 17. маја 2019. године у 10 сати, свечано је отворен дводневни скуп „Српски културни простор: устројство, проблеми, вредности”. Поздравне речи учесницима, преставницима медија и бројној публици упутили су: господин Владан Вукосављевић, министар културе и информисања у Влади Републике Србије, епископ Јован (Пурић) и проф. др Драган Станић, председник Матице српске. У свом обраћању, министар Вукосављевић подсетио је присутне да је овај скуп наставак активности која је зачета потписивањем „Повеље о српском културном простору”, нагласивши при том да је „Српски културни простор онај географски простор на коме је српски народ током дугог историјског трајања оставио несумњиве трагове свог материјалног и нематеријалног културног наслеђа. Ти простори, не поклапају се са политичким просторима народа у неком историском тренутку.”

Том приликом господину Владану Вукосављевићу уручено је посебно признање Матице српске за досадашњу сарадњу и покретање идеје за одржавање поменутог скупа – Специјална плакета и Печат Матице српске израђени 2014. године поводом обележавања 150. годишњице пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад.

Свечаном отварању, између осталих, присуствовали су и господин Далибор Рожић, члан Градског већа за културу и госпођа Драгана Милошевић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. (даље…) →

У четвртак, 9. маја 2019. године у Матици српској одржан је састанак Академијског одбора за село САНУ. Састанку су присуствовали господин Милан Кркобабић, министар задужен за регионални развој у Влади Републике Србије, академик Драган Шкорић, председник Академијског одбора за село САНУ, проф. др Милован Митровић, потпредседник Одбора, проф. др Драган Станић, председник Матице српске и мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске. Тема састанка била је међусобна сарадња најстарије српске књижевне, културне и научне иституције са Кабинетом министра на оживљавању и спречавању пропадања села Србије и припремама за формирање Националног тима за спас села Србије. Представљени су досадашњи успешни резултати Програма подршке задругама, познатог под називом „500 задруга у 500 села“ који се од 2017. године реализује кроз економско-финансијске подстицаје Владе Србије.

У четвртак, 9. маја 2019. године у 12 сати у Матици српској ће бити одржан састанак Академијског одбора за село САНУ. Састанку ће присуствовати господин Милан Кркобабић, министар задужен за регионални развој у Влади Републике Србије, академик Драган Шкорић, председник Академијског одбора за село САНУ, проф. др Милован Митровић, потпредседник Одбора и проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Тема састанка је формирање Националном тима за спас села Србије.

„Synaxa” је научни часопис на чијим страницама аутори се труде да допринесу објашњењу (и разумевању) појава и процеса дугог трајања, структурног карактера и стратешке специфичне тежине. Часопис подржава и подстиче транс- или постдисциплинарни (проблемски), а не уски специјалистички приступ; те представља (Европи и) свету највиша достигнућа наше научне продукције из друштвених и хуманистичких наука, информише о врхунским дометима нашег уметничког стваралаштва и указује на специфичности нашег културног обрасца.

У другом броју Часописа налазе се текстови еминентних аутора: Срђе Трифковића, Смиљане Ђуровић, Светлане В. Мирчов, Славенка Терзића, Богољуба Шијаковића, Миломира Степића, Нина Делића, Мише Ђурковића, Мирјане Веселиновић-Хофман, Марије Маглов, Милана Р. Милојковића, Љиљане Лазић; као и прикази књига које су уприличили Јелена Јовановић Бегуш и Мирјана Веселиновић-Хофман.

Уредништво: Часлав Оцић (главни уредник), Душан Рњак, Катарина Томашевић (Чланови), Јована Трбојевић (секретар Уредништва).
Преводилац у другом броју: Александар Павић.
Лектор: Александар Павић
Технички уредник: Вукица Туцаков
Дизајн корица: Атила Капитањи
Електронско издање првог броја можете погледати овде.