Објављен је јунски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 503, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Ивана Негришорца, Драгана Хамовића, Ивана Јосимова, Данијеле Трајковић и Карла Кролоа. Рубрика „Есеји” доноси текстове Катарине Пантовић о НИН-овој награди за 2018. годину, Ивана Чароте о Јовану Пичети и Рите Џулијани о специфичном погледу на приповетку „Рим”. Рубрика „Сведочанства” посвећена је поезији Ивана Негришорца кроз текстове Матије Бећковића и Зорана Ђерића, те песнику Бранку Чучку о чијем опусу пише Јован Делић. У овом броју можете прочитати и разговор са Миланом Ненадићем који је водила Радмила Гикић Петровић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Александар Б. Лаковић, Никола Живановић, Дамјан Ћулафић, Владан Бајчета и Златомир Гајић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

У организацији Косовскометохијског одбора Матице српске, Друштва пријатеља манастира Св. архангела код Призрена и Дома културе „Грачаницаˮ одржани су Спасовдански дани у Призрену, 5. и 6. јуна 2019. године. Манифестација је одржана под покровитељством Канцеларије за Косово и Метохију Републике Србије.

Уочи Спасовдана програм је започео у свечаној сали Призренске богословије ,,Св. Кирило и Методијеˮ химном Србије ,,Боже правдеˮ коју је извео Хор ,,Цар Душанˮ из Штрпца под руководством Александре Спасић, уз пратњу Немање Симића на гитари. Сабрање, које се одржава по благослову Његовог преосвештенства епископа рашко-призренског господина Теодосија, беседом је отворио игуман манастира Св. архангела архимандрит Михаило. Благосиљајући почетак сабрања рекао је да је ово пета година за редом како се у присуству расељених Призренаца и Срба са Косова и Метохије, али и из других делова Србије, прославља Спасовдан и да окупљени око светиња прослављају живога Бога и тако наслеђују вековну праксу предака који су подигли ове светиње и са муком одржавали у своје време. Додајући да је манифестација коју отвора наставак борбе за очување наших светиња и за очување Косова и Метохије, рекао је: „Ми овиме не пркосимо ником, али се боримо да се не заборавимо и да се српско име, српске светиње и српске цркве не заборавеˮ. У наставку програма представљене су три књиге. О књизи Ненада Љубинковића Од Косовске битке до косовске легенде говорио је уредник издања др Бранко Златковић. Констатовао је да је професор Љубинковић аутор који је сасвим посвећен теми Косова и који је учинио огроман напор да око конкретног историјског догађаја, аргументовано, систематски и поуздано говори о чињеницама и подацима о Косовском боју и легендама које су испеване о овом догађају. „Љубинковић је у овој књизи на препознатљиво занимљив начин начинио синтезу и складан мозаик од разноврсних знаних и незнаних чињеница, извора и података о Косовском боју, који су у сложеном процесу творбе и сублимације формирали слојевит феномен који често називамо косовском легендом, а понекад и косовским митом. Књига је заправо мозаик од разноврсних знаних и незнаних чињеница, извора и података о Косовском бојуˮ, рекао је Златковић. (даље…) →

У Матици српској, 4. јуна. 2019. године, приређен је концерт „Песме нашег окружења и најлепше арије“. Наступале су соло певачице, Aнелија Видинова (Анелия Видинова), сопран, Бугарска, Анђелика Попеску (Angelica Popescu), мецосопран, Румунија, Силвиа Минеа, сопран, Србија, уз клавирску сарадњу Маје Грујић, Србија.

Изведена су дела Петра Коњовића, Тибериjа Бредићануа, Георгија Златева, Беле Бартока, Золтана Кодаља, Пјетра Маскањија, Ђузепеа Вердија, Ђакома Пучинија, Жоржа Бизеа, Имреа Калмана и др.

Концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У Матици српској, 25. и 26. маја, одржан је Међународни научни скуп „Југословенска идеја у/о музици“. Суорганизатори скупа били су Матица српска и Музиколошко друштво Србије. Присуствовање на скупу било је отворенo како за стручну, тако и за ширу публику.

Научни скуп „Југословенска идеја у/о музици“ представио је актуелна проучавања у оквиру више тематских области које обухватају проблематику југословенске идеје у и о уметничкој и популарној музици, као и музичком фолклору. Посебна пажња посвећена је питањима историографије, деловању музичких институција, фестивала и, уопште, феноменима који су имали кључну улогу у дефинисању југословенског идентитета у музици.

Скуп су подржали: Министарство културе и информисања Републике Србије,Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

У Матици српској, 24. маја 2019. године, приређен је концерт виолисте Зорана Јаковчића, и виолончелисткиње Анет Јаковчић, уз клавирску сарадњу Укија Оваскаинена.

Изведена су дела Јохана Себастијана Баха, Лудвига ван Бетовена, Џорџа Крамба, Валтера Пистона, и Николаја Мијасковског

Концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви.

Матици српској, у уторак, 28. маја 2019. године, представљене су две монографије аутора из Републике Српске. У питању су књиге др Љиљане Шево „Споменичко благо Републике Српске” (заједничко издање Академије наука Републике Српске и Православне речи из Новог Сада) и проф. др Витомира Поповића „Арбитража за област Брчко: спор или фарса стољећа” (издање Академије наука Републике Српске). Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а о књигама су говорили: академик Рајко Кузмановић, председник Академије наука Републике Српске, академик Драго Брашковић, Зоран Гутовић, директор Православне речи, и аутори.

У Матици српској, у понедељак, 27. маја 2019. године, одржано је предавање „Транснационална демократија у послератној Европи”. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а госта предавача најавио је др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије. Предавач је био проф. др Волфрам Кајзер, са Универзитета у Портсмуту у Енглеској и Европског универзитетског института у Фиренци.

Професор Кајзер указао је на неопходност разумевања визије и праксе управљања и демократије у њиховом временски специфичном контексту и разматрања наслеђа која су оставили за Европску унију XXI века. Након предавања, отворена је дискусија у коју се укључила  публика.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

У понедељак, 27. маја 2019. године у Матици српској додељена је „Награда професора Лазара Стојковића” за 2018. годину. Жири у саставу: проф. др Марија Краљевић Балалић (председник Жирија), академик Рудолф Кастори, академик Драган Шкорић, др Нада Милошевић и проф. др Ивана Максимовић донео је одлуку да награду равноправно додели доц. др Светлани Вујић, доценту на Департману за ратарство и повртарство Пољопривредног факултета у Новом Саду и мср Милораду Живанову, истраживачу приправнику у Лабараторији за земљиште и агроекологију Института за ратарство и повртарство у Новом Саду.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић је уручио награде добитницима, а о делу и значају рада професора Лазара Стојковића, дугогодишњег потпредседника и добротвора Матице српске и првог декана Пољопривредног факултета, говорио је проф. др Срђан Шеремешић. Реализацију награде помогли су Пољопривредни факултет Нови Сад и Град Нови Сад. „Награда професора Лазара Стојковића” додељује се младим научним радницима за запажени научни рад из области агроекологије и агроекосистема. Награда се додељује сваке треће године од 1990. године.

Свечаности су присуствовали, између осталих, и мр Катарина Ковачевић, подсекретар у Покарајинском секретаријату за високо образовање и научноистраживачку делатност, проф. др Недељко Тица, декан Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду и проф. др Светлана Балашевић Тубић, директор Института за ратарство и повртарство.

Додела је снимљена и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У петак, 24. маја, Матица српска је обележила Дан словенске писмености и Дан Светих Ћирила и Методија предавањем „Чешки добровољци у српској војсци за време Великог рата: врхунац чешко-српских односа с краја 19. и почетка 20. века“, који је одржао др Вацлав Шћепанек (професор Универзитета у Брну, Чешка). Дан Светих Ћирила и Методија установљен је ове године као државни празник.

У уметничком делу програма учествовали су проф. др Милица Стојадиновић (сопран), Бошко Стојадиновић (клавир) и др Исидора Поповић, која је говорила стихове. Присутне је на почетку програма поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.