2.2.2015-6Косовскометохијски одбор Матице српске са задовољством обавештава да се данас, 22. априла 2021. године, након нешто више од 70 година, на зграду задужбине „Симе Андрејевића Игуманова Призренца“ на Теразијама, враћа скулптура „Сима Игуманов и сирочићи“.

Сима Андрејевић Игуманов је један од највећих српских добротвора и задужбинара чија Задужбина и данас, 139 година након његове смрти, остварује своју мисију, помаже школовање деце с Косова и Метохије и финасира рад Богословије „Свети Кирило и Методије“ у Призрену.

Вршњак Првог српског устанка, рођени Призренац, Сима Андрејевић стекао је велики иметак и, оставши без директних потомака, оставио га је за школовање српске деце из Старе Србије. Био је власник Призренске богословије која ове године прославља велики јубилеј – 150 година рада. Тестаментом је 10. новембра 1880. године у Београду све своје покретно и непокретно имање завештао издржавању Призренске богословије и школовању српске омладине из Старе Србије. Нажалост, гроб овог великог добротвора, Симе Андрејевића Игуманова, и данас је у рушевинама манастира Светог Марка у Кориши, у околини Призрена (који су албански екстремисти порушили 1999. године) који се и две деценије касније из безбедносних разлога не сме обићи.

 2.2.2015-6Стараоци Задужбине, на чијем челу су били први у црквеној хијерархији, митрополити, касније патријарси, потрудили да се на имању Симе Игуманова на Теразијама подигне нова зграда која је била достојна имена задужбинара и која је и тада, али и у будућности, обезбеђивала средства за испуњавање завета Симе Игуманова. Монументална палата је завршена 1938. године. На врху зграде била је скулпторска композиција, висока 3,5 метара, која је симболично представљала Симу Игуманова, сина Манојла, кћер Mагу и још три ученика.

Након Другог светског рата околности рада Задужбине су се промениле а познавалац историјата Задужбине Симе Игуманова, Јован Јањић констатовао је: „По завршетку Другог светског рата монументално здање Задужбине на Теразијама запало је за око новим комунистичким властима. По вољи им је била Игуманова палата, али не и мисија Задужбине Симе Андрејевића Игуманова, у славу Бога и корист српског рода. „Министарство просвете је одлучило да Задужбином Симе Андрејевића Игуманова управља Задужбински одсек Министарства просвете Народне Републике Србије а дотадашња управа Задужбине била је смењена (1946). Наизглед компромисно решење је нађено када се у земљу вратио патријарх Гаврило Дожић, дотадашњи старалац, и Задужбини је враћена аутономија (1947). Иако јој је формално враћена она није имала самосталност у раду. Нажалост, Задужбина Симе Игуманова је 1958. године национализована и проглашена друштвеном својином. Деценијама касније, 1990. године, обновљен је рад Задужбине а наредне године Задужбини је у власништво враћена Игумановљева палата.

Ничим изазвани, у ноћи између 10. и 11. августа 1950. године група скојеваца попела се на кров Игумановљеве палате, на Теразијама, у Београду, исекла и чекићима разбила скулпторску композицију „Сима Игуманов са сирочићима“.

Вајар др Зоран Кузмановић је израдио нову скулптуру која ће поново красити Игумановљеву палату. Овом свечаном тренутку присуствују: главни старалац Задужбине Његова светост патријарх српски Г. Г. Порфирије, ректор Призренске богословије „Свети Кирило и Методије“ са седиштем у Нишу протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, министар спољних послова Никола Селаковић и заменик градоначелника Београда Горан Весић.

секретар Косовскометохијског одбора
др Александра Новаков

власништво фотографија: С. Којић и Ч. Јовановић

 

Comments are closed.