2.2.2015-6У оквиру Недеље Косова и Метохије у Матици српској, 21. марта 2023. године представљена је књига Милене Гостовић, „Косовски вилајет 1879–1900. Годишњи извештаји (Салнаме)”, која је објављена у издању Косовскометохијског одбора Матице српске.

Скуп је поздравила др Александра Новаков, секретар Косовскометохијског одбора Матице српске и рецензент књиге. „Објављивањем ове књиге добијен је увид у османску архивску грађу која је посебно важна за организацију просветног, верског, економског живота, али оно што је најважније и најосетљивије јесу подаци о верској и националној структури становништва на територији Косовског вилајета, односно на територији Старе Србије. Монографија Милене Гостовић представља важан историографски допринос историји Косова и Метохије. Аутори који се буду бавили историјом Косова и Метохије, али и делом и садашње Македоније, ову књигу не могу мимоићи. На неки начин, књига ће будућим истраживачима послужити као дело од којег се почиње, попут својеврсне енциклопедије за Косовски вилајет последњих деценија 19. века”, истакла је др Новаков.

 2.2.2015-6О књизи су говорили: проф. др Милоша Јагодић, доц. др Урош Шешум и проф. др Мирослав Павловић. Професор Јагодић је истакао велики значај Салнама и сматра да је незаобилазан извор за проучавање Косовског вилајета. Ова књига је важна јер су подаци из Салнама на српском језику а вредност ове монографије је и у томе што је ауторка пажњу посветила историјском уводу и објашњењу појмова који су третирани у салнамама, на српском језику. У књизи су структуиране државне школе у Царству и могу да се врше поређења са српским и бугарским школама. Ауторка је приближила српским читаоцима места из османске историје, правни аспект као и разумевање институција царства, констатовао је професор Јагодић. Доц. др Шешум је рекао да је ова монографија дала велики допринос српској историографији. Простор Косовског вилајета налазио се у центру пажње српских националних аспирација, нарочито након 1885. те је монографија умногоме допринела да српски истраживачи боље упознају овај простор и његове прилике.

Професор Павловић сматра да је ова књига несвакидашњи научни подухват и да је требало много воље и снаге да она настане и зато се и захвалио ауторки Гостовић на великом раду и труду.

Ауторка књиге Милена Гостовић се захвалила издавачу, Матици српској, као и рецензентима. Упознала је присутне са термином салнаме, истакавши да је он персијског порекла, који је у османском језику присутан од половине 19. века. У српском језику користимо синониме годишњак или алманах. Салнаме су државни документи османске провенијенције који су публиковани од 19. века. Гостовић је истакла да је анализа салнама немогућа без познавања османског језика. „Било је неопходно савладати савремени турски језик и основе арапске и персијске граматике. Превођење и разумевање садржаја представљали су посебне напоре. За различите аспекте историје Косовског вилајета коришћено је свих осам издања салнама Косовског вилајета. Салнаме Косовског вилајета припремане су и објављене у осам издања у периоду од 1879–1900, чији се обим и садржај увећава са сваким наредним издањем”. Говорила је и о демографској структури: „Једно од најкомплекснијих питања била је демографска структура. Салнаме пружају податке о становништву, утемељене на подацима посебних канцеларија распоређених широм вилајета, надлежних за праћење броја рођених, умрлих и досељеника. Конфесионална припадност је била основ категоризације становништва, али поимање религијског опредељења зависило је од самог пописивача. То значи да су Срби бележени или у рубрику православних или егзархиста. Разлог томе је што Срби нису имали признату самосталну црквену организацију, нити статус посебне народности, па су их пописивачи, сходно властитим схватањима недоследно бележили. Класификационе групе су показатељ идеолошко-политичке димензије Империје у назначеном хронолошком оквиру. У првој салнами становништво је пописано у четири категорије: муслимани, хришћани, јевреји и Роми немуслимани. Потом су од 1883–1888. године били базирани само на основи муслимани и немуслимани, с тим што четврта и пета салнама пружају идентичне, неажуриране и парцијалне податке. Од 1893. у преглед структуре становништва су укључене и жене, а категорије становништва базиране су на милет систему: муслимани, православни, егзархисти, јевреји, протестанти, католици и Роми. Међутим, те године Срби су посматрани као припадници Егзархије у Приштинском, Новопазарском и Пећком санџаку, док је истовремено та категорија потпуно занемарена у Пљеваљском санџаку (тамо није ни било припадника Егзархије). Последње две салнаме термином Ortodoks објединиле су православне и егзархисте, не пружајући податке за све казе. Такође, у санџаку Призрен су 1900. године пописани само мушкарци”, саопштила је ауторка. Програм је снимљен и може се погледати у видео архиви Матице српске.

Comments are closed.