У години обележавања двестогодишњице Матице српске објављена је монографија Архитекта Момчило Тапавица историчарке уметности Донке Станчић, посвећена животу и стваралаштву једног од српских архитеката чији је рад до сада био недовољно истражен. Иако је о Момчилу Тапавици (1872–1949) писано углавном у контексту његових спортских успеха, његов архитектонски опус остао је у великој мери непознат. Ауторка је обимним истраживањем архивске грађе и теренским радом реконструисала његов професионални пут и представила бројне до сада непознате документе и илустрације.
Монографија доноси целовит приказ Тапавичиног живота, образовања и архитектонског рада, смештајући његову биографију у шири историјски и географски контекст. Одрастање у шајкашкој средини и школовање у Пешти претходили су животу и раду у Новом Саду, Цетињу и Херцег Новом, као и каснијим боравцима у Риму, Паризу и француском Мароку. Оваквим приступом Тапавица је представљен не само као архитекта већ и као личност чији је живот био обележен различитим друштвеним околностима и историјским превирањима.
Посебна вредност књиге огледа се у прегледу Тапавичиних реализованих дела, која се налазе у више европских земаља. Међу њима су црква у Сантову и Епископски двор у Сентандреји у Мађарској, црква у Фенлаку у Румунији, као и бројни објекти у Црној Гори и Србији. У Новом Саду је пројектовао Палату на Тргу младенаца, Сиротиште Марије Трандафил и стамбене зграде, док се међу његовим остварењима издвајају и Каштел у Кулпину и Палата баронице Јовић у Бечеју. Монографија обухвата и анализу неизведених пројеката, допуњујући тако слику о ширини његовог стваралаштва.
Богата илустративна грађа — фотографије, архитектонски планови, цртежи и архивска документа — употпуњује текст и омогућава непосреднији увид у Тапавичин рад. Прикупљена документација и библиографија сведоче о обиму истраживања које је било неопходно да би се овај архитектонски опус целовито сагледао и представио стручној и широј јавности.
Посебан значај монографије за Матицу српску има и чињеница да је једно од Тапавичиних дела некадашње Сиротиште Марије Трандафил, у чијој се згради, након пресељења из Пеште и привременог боравка на другим адресама, Матица српска трајно сместила 1926. године. Тако се истраживање о архитекти и његовом делу непосредно повезује са историјом најстарије културне и просветне установе српског народа.
Монографију Архитекта Момчило Тапавица Матица српска представља на 69. Међународном београдском сајму књига, где заинтересовани читаоци могу да набаве свој примерак на штанду Матице српске. Књига ће бити доступна и путем сајта ове установе.