У четвртак, 2. априла 2026. године, одржано је предавање „Књижевни свијет Борисава Станковића“, поводом обележавања 150 година од рођења Борисава Станковића (1876–1927). О књижевном делу Борисава Станковића беседио је проф. др Горан Максимовић, док је поздравну реч упутио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Предавање је формирано у три целине, прва целина била је посвећена најважнијим датумима дела Боре Станковића, друга целина била је посвећена поетичким квалитетима његовог дела, док се у трећој целини проф. Максимовић бавио позоришном и филмском рецепцијом дела овог писца. Матица српска је овим предавањем наставила да негује културу сећања на великане српске књижевности и њихово трајно место у нашем језику, култури и духовном наслеђу. Цело предавање је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У понедељак, 30. марта 2026. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је комеморативни скуп посвећен академику Миру Вуксановићу. На скупу су говорили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др емеритус Славко Гордић, проф. др Мато Пижурица, др Марко Недић и Селимир Радуловић.

Академик Миро Вуксановић био је један од најделатнијих и најефикаснијих трудбеника Матице српске у целој њеној двовековној историји, о њему ће се размишљати и водити са њим тихи дијалог, и у овом, и будућим временима, истакао је председник Матице српске проф. др Драган Станић. У Матицу српску ушао је крајем седамдесетих година објавивши своју прву књигу у едицији „Прва књига“, а потом је настављена сарадња са „Летописом Матице српске“ и тако је постао члан сарадник 1983. године, па потом стални члан-сарадник, чиме је започела његова велика књижевничка мисија. Члан Одбора Одељења за књижевност и језик постао је 1988. године и од тада, па све до данас, постао је један од најактивнијих чланова овог Одељења. Управник Библиотеке Матице српске био је у периоду од 1988. до 2014. године. Од 2004. до 2008. године био је потпредседник Матице српске, а био је и потпредседник на дужности председника Матице српске 2007. године, до Скупштине 2008. године. Оснивач је и главни и одговорни уредник Издавачког центра Матице српске у оквиру којег је започет рад на едицији „Десет векова српске књижевности“, као и едиција „Матица“. Један је од иницијатора Његошевог одбора који је формиран с намером да се негује његошевска традиција у српској култури. Био је потпредседник Његошевог Одбора, као и главни уредник „Његошевог зборника“.

Активности у Матици српској су један део његовог рада, а велики је број подухвата, дужности које је академик Миро Вуксановић започео и у којима је истрајавао. Значајне су активности у Српској академији наука и уметности, Библиотеци САНУ, Огранку САНУ, а посебан је његов књижевнички рад. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Тест Окружно VIIA програм
Тест Окружно VIIB програм
Тест Окружно VIIIA програм
Тест Окружно VIIIB програм

Кључ Окружно VIIA програм
Кључ Окружно VIIB програм
Кључ Окружно VIIIA програм
Кључ Окружно VIIIB програм

У четвртак, 26. марта, у Матици српској, поводом великог јубилеја – два века од рођења Светозара Милетића (1826–2026) – одржан је округли сто под називом „Светозар Милетић – живот, личност, политика“.

На самом почетку, присутнима се обратио председник Матице српске, проф. др Драган Станић, који је у свом излагању указао на димензију која Светозара Милетића чврсто повезује са овом институцијом. Говорећи о Милетићу, проф. Станић је истакао да су идеје националне стратегије, слободе и незаустављивог активизма начела на којима је овај први српски модерни грађански политичар засновао своју историјску мисију. Његови текстови и делатност, како је наглашено, могу и морају се разумевати као израз делотворног, истински модерног и европски релевантног политичког мишљења, које представља један од доминантних токова српске политичке мисли све до данас. У том смислу, Милетић је трасирао кључне правце развоја српске политичке мисли и делатности.

Након излагања проф. др Драгана Станића, започела је прва сесија. Први је говорио проф. др Горан Васин на тему „Светозар Милетић – политика, идеја и наслеђе“. Потом се присутнима обратио проф. др Боро Бронза, са предавањем „Аустрија и Источно питање 20-их година XIX века“. Уследило је излагање проф. др Ненада Нинковића на тему „Светозар Милетић у Револуцији 1848–1849“, а затим и проф. др Владана Гавриловића, који је говорио о теми „Нови Сад и Светозар Милетић – културни аспект шездесетих година XIX века“.

Друга сесија започела је заједничким излагањем проф. др Зорице Хаџић Радовић и проф. др Радослава Ераковића на тему „Светозар Милетић о Бранку Радичевићу и Јовану Јовановићу Змају: скице за портрет (не)задовољног читаоца“. Потом се присутнима обратила проф. др Исидора Бјелаковић, са предавањем „Језичка политика Светозара Милетића“. Након ње, излагање је имао проф. др Боривоје Милошевић на тему „Глас слободе у времену окупације: Светозар Милетић и лист Застава о судбини Босне и Херцеговине“. Затим је говорио мср Павле Петковић, са излагањем „Некролози о Светозару Милетићу“. Закључно излагање одржао је проф. др Слободан Бјелица на тему „Изградња култа Светозара Милетића у Новом Саду између два светска рата“. Након тога уследила је дискусија са питањима из публике.

Програм су подржали Градска управа за културу Града Новог Сада и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

Догађај је снимљен и може се погледати у нашој видео-архиви.

За данас, за среду 1. априла 2026. године, у Матици српској је за 19:30 часова заказан концерт др Катарине Јовановић (сопран) и Вање Шћепановић (клавир) из Београда. Дан уочи одржавања овог концерта, у уторак 31. марта, др Катарина Јовановић је, у Београду, у узаврелој дневнополитичкој острашћености, учествовала у демонстрацијама и уличном перформансу у којем је певала песму изразитог персифлажног, инвективног садржаја са ставовима и оценама који подлежу неопходности озбиљних провера, укључујући и могућност санкција. Уколико неко изриче овакве исказе, а није у стању да их озбиљно аргументује, па и докаже, онда он није пожељан у оквиру културних програма Матице српске. Не желећи да Матица српска на било какав начин буде доведена у везу са оваквим неодговорним и неприхватљивим облицима понашања, са жаљењем морамо констатовати да смо принуђени да концерт др Катарине Јовановић откажемо.

У Матици српској нису дозвољени иступи дневнополитичких острашћености, па би било какви уступци у том смислу само производили неке нове облике неуравнотежених испољавања ставова и недоказивих оцена. Такви уступци могу Матицу српску претворити у поприште сукобљавања људи неспособних да слушају суд разума, правде и објективности, а уз то ти уступци у потпуности поричу основну природу и карактер наше установе. Искрено се надамо да ће даљи развој српске културе дијалога и пуна заштита српског демократског поретка почивати на уклањању свих олако изречених и неутемељних ставова који се не могу доказати. Ако такву контролу својих дневнополитичких страсти успоставимо, онда има наде да одговорно, дијалошко и демократско начело друштвеног понашања у српској култури буде трајно и у пуној мери заштићено.