У Матици српској, 11. фебруара са почетком од 18 часова, одржана је промоција књига проф. др Маријане Прпа Финк: „Сценски језик изражен кроз покрет у представама Српског народног позоришта после Другог светског рата“ (2023) и „Сценско дејство изражено кроз покрет: у представама Српског народног позоришта од првих до будућих глумица и глумаца“ (2025). Обе је издала Матица српска, а настале су у оквиру четворогодишњег научног пројекта Одељења за сценске уметности и музику, којим ауторка руководи.
На промоцији су говорили др Зоран Максимовић, секретар Одељења за сценске уметности и музику, проф. др Живко Поповић, ментор ауторке и један од рецензената књиге, проф.др Уна Ђелошевић, као и сама ауторка проф. др Маријана Прпа Финк. Јана Ненадовић, мастер студенткиња глуме, читала је одабране одломке из књига.
Догађај је отворио секретар и уредник посебних издања Одељења за сценске уметности и музику др Зоран Максимовић, који је нагласио да ова промоција, као и остали програми 2026. године, имају за циљ да дају допринос обележавању јубилеја Двестогодишњице постојања Матице српске.
Како је истакнуто на промоцији, књиге представљају значајан допринос театролошким истраживањима, јер позориште, као ефемерну уметност која постоји у тренутку сусрета глумца и гледаоца, сагледавају кроз анализу покрета и визуелне документације, пре свега фотографија са представа. Ауторка полази од тезе да се сценски језик може реконструисати и тумачити и деценијама након извођења представе, уколико се примени одговарајућа методологија.
У првој књизи фокус је на редитељима и поетикама које су обликовале послератни период Српског народног позоришта, док друга књига анализира глумачке поетике – од зачетака ове институције до савремених извођача. Истраживање се ослања на принципе које је развио Еугенио Барба о универзалним законитостима сценског покрета, као и на психоаналитичке појмове Царл Густав Јунг, чиме ауторка отвара нови угао тумачења сценског израза.
Говорници су нагласили да се рад проф. др Маријане Прпа Финк налази на споју уметничке праксе и науке, будући да је др Прпа Финк остварила каријеру и као глумица. Њене књиге зато представљају наставак традиције театролошке реконструкције представа, али са посебним фокусом на суштину покрета, а не на његову спољашњу имитацију. Посебна вредност ових издања огледа се у томе што се истраживање светских теоријских модела примењује на домаће позоришно наслеђе, чиме се традиција Српског народног позоришта додатно промишља и учвршћује у савременом научном контексту.
Промоција је окупила представнике академске и уметничке заједнице, а закључено је да ове две књиге представљају важан допринос разумевању сценског покрета као суштине позоришне уметности и трајног културног наслеђа.
У уторак, 17. фебруара 2026. године, у Саборном храму у Новом Саду, служен је парастос оснивачима, члановима, часницима, сарадницима и добротворима Матице српске. Парастос је служио Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Дамаскин, уз саслужење протојереја Велимира Врућинића, настојатеља Саборног храма, презвитера Мирослава Николића и ђакона Василија Драговића. Владика је потом указао на смисао служења парастоса свим делатницима Матице српске: „Данас смо се помолили Господу за све оне који су живели вером у Спаситеља и вером у вечни живот, да Господ прими њихов труд и њихову жртву на пољу очувања нашега језика, нашега писма, наше књижевности, наше науке и наше културе, јер Матица српска јесте најстарија наша институција која се бави очувањем наших духовних и културних вредности.ˮ Парастосу су присуствовали проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, и др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске.
Поводом обележавања великог јубилеја Матице српске, два века од оснивања, у понедељак 16. фебруара 2026. године на сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта одржана је Свечана академија „Два века Матице српске“.
Свечана академија је започела обраћањем председника Матице српске проф. др Драгана Станића, Његове Светости Патријарха српског Порфирија, као и господина Милоша Вучевића, изасланика председника Републике Србије господина Александра Вучића и саветника председника Републике Србије за регионална питања. Том приликом наглашено је да Матица српска, као најстарија српска научна, књижевна и културна установа, већ два века представља један од темеља националног културног и научног живота, од очувања српског језика и писма до неговања културног наслеђа и развоја савремене издавачке, научне и културне делатности.
Уметнички део програма, конципиран као сценско-музички приказ, кроз драмску структуру и музичке целине, подсетио је на личности и теме значајне за историју и идентитет Матице српске. Редитељ Свечане академије је проф. др Лука Кецман, а сценарио су написали проф. др Лука Кецман и Иван Негришорац. Програм је водила Тијана Максимовић. Музички уредник програма је Богдан Ђаковић, а учествовали су тамбурашки оркестар „Вила“ и Хор Српског народног позоришта под управом диригента Весне Кесић Крсмановић. У носећим улогама дечака и девојчице наступили су Тадија Милошевић и Оливера Бојовић, док су у драмским сегментима сценски оживљене личности из историје Матице српске представљали Душан Стојановић, Предраг Момчиловић, Драган Којић, Душан Јакишић, Жељко Андрић, Урош Павлов, Небојша Савић и Миодраг Петровић. Свечана академија је урађена у организацији и продукцији тима: Лука Кецман (режија Академије и сценарио), Иван Негришорац (сценарио), Стефан-Димитрије Димић (режија видео-материјала), Урош Павлов (асистент режије видео-материјала), уз техничку и организациону подршку Милене Кулић, Вида Кецмана и Мирка Димића, и аудио снимање Студио Плазма, Бања Лука.
Свечаној академији присуствовали су представници највиших републичких, покрајинских и градских органа власти, министри Владе Републике Србије из више ресора, градоначелник Новог Сада, председница Покрајинске владе, покрајински секретари, као и градоначелници бројних градова из Републике Србије и региона. Свечаности су присуствовали и представници дипломатских представништава, амбасада више држава, Српске православне цркве, Војске Србије, чланови Управног одбора и других тела Матице српске, управници Библиотеке и Галерије Матице српске, представници Друштва чланова Матице српске, сродних културних и научних институција са којима Матица српска има успешну сарадњу, Српске академије наука и уметности, универзитета и факултета из Републике Србије и региона, уз бројне сараднике и поштоваоце Матичиног рада.
Свечана академија представља један од централних програма у оквиру обележавања јубилеја „Два века Матице српске“ и потврђује трајно место Матице српске у културном, научном и јавном животу Србије. Свечана академија је у целини емитована уживо на Радио-телевизији Србије (РТС) и Радио-телевизији Војводине (РТВ), уз вођење преноса Софије Љуковчан. Коктел након Свечане академије био је одржан у Позоришном клубу Трема.
Нови број посвећен је у највећој мери прилозима који су у вези са низом манифестација којим је у току прошле године настављено обележавање Два века „Летописа Матице српске”. Пуних 200 година овај часопис доследно је радио не само на изградњи културног идентитета српског народа него и на дефинисању европског и светског културног простора, на којем српска култура треба да покаже своје разлоге постојања, своју виталност и своје истинске вредности. „Летопис Матице српске” јесте летопис српске књижевности и културе, али је истовремено и летопис европске и светске културе. На овај начин, Матица српска најавила је и свој велики јубилеј, два века постојања, који се низом разноврсних програма у земљи и иностранству обележава ове године.
У то име, насловна страна броја посвећена је великом јубилеју Матице српске, њеној 200. годишњици.
Часопис је доступан у електронској форми и може се преузети са линка.
Жири за доделу Змајеве награде Матице српске у саставу: Селимир Радуловић, председник, Иван Негришорац, Желидраг Никчевић, Саша Радојчић и Ђорђе Нешић, на завршној седници одржаној 10. фебруара 2026. године, одлучио је да се Змајева награда Матице српске за 2025. годину додели
Јани Алексић за књигу Показне вежбе у издању Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Краљево и Ненаду Шапоњи за књигу Близанац времена у издању Прометеја.
