У уторак, 20. октобра 2026. године, Матицу српску посетили су ученици седмог разреда Основне школе „Жарко Зрењанин” из Новог Сада, у пратњи наставнице српског језика и књижевности Валентине Деснице.

Том приликом одржана је радионица „Матица српска и култура читања”, коју су реализовале др Милена Кулић, научни сарадник, и мср Љиљана Дражић, стручни сарадник.

Током радионице ученици су се упознали са историјатом Матице српске, околностима њеног оснивања, најзначајнијим личностима које су обележиле њен рад, као и њеном улогом у очувању и развоју српског језика, књижевности и културе. Посебна пажња посвећена је значају читања, књиге и неговања читалачких навика код младих, као и месту које Матица српска већ два века заузима у српском културном и научном животу. Посета је реализована у оквиру сарадње са Омладинским одбором Матице српске, са циљем да се ученицима приближи богато културно наслеђе наше најстарије књижевне, културне и научне институције и подстакне њихово интересовање за књигу и читање.

У суботу, 17. октобра, у Српском културном центру у Осијеку представљена је књига др Јелене Веселинов „Уздарје пчелињем јату – Задужбинари Матице српске”. Овај програм реализован је у оквиру сарадње Матице српске и СКД „Просвјета” пододбор Осијек. На почетку, предаваче је представио господин Зденко Чикара, председник осјечког пододбора „Просвјете”. О великом јубилеју Матице српске и значају књиге посвећене њеним задужбинарима говорио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. У наставку програма, др Јелена Веселинов присутне је упознала са животописима задужбинара који су у књизи заступљени, посебно се осврнувши на задужбинаре са простора Славоније.

Објављен је октобарски број „Летописа Матице српске” (год. 202, књ. 518, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Небојше Јеврића, Мирослава Алексића, Славомира Гвозденовића и Милице Шпадијер, те превод драме „Радио Милева” Николаја Кољаде. Рубрика „Есеји” доноси текстове Бојане Стојановић Пантовић о Ристи Ратковићу, Жељке Панџић о Драгану Тапавчевићу и Исидоре Ане Стамболић о средњовековним апокрифима. Тема рубрике „Сведочанства” су Михиз и Црњански кроз списатељску призму Зорице Хаџић Радовић, књига Дарка Ђога о руско-украјинском црквеном питању о којој пише Митра Рељић, као и увек интересантан однос између Пупина и Тесле којим се бави Данило Бећковић. Рубрика „Поводи” посвећена је 150-годишњици рођења Борисава Станковића о којем пишу Горан Максимовић и Миона Татаревић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Слободан Владушић, Добривоје Станојевић, Велимир Младеновић, Милица Ћуковић, Маријана Митрић, Лазар Буква и Срђан Орсић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

Отказује се округли сто „Историја српске социологије: век други“ предвиђен за петак 16.10.2026. године. О новом тремину одржавања догађаја бићете благовремено обавештени.

У уторак, 13. октобра 2026. године, у Матици српској одржана је свечаност уручења „Бранкове награде Матице српске“ за школску 2024/2025. годину, која се додељује за најбоље студентске радове из области српске књижевности. На свечаности су говорили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Војислав Јелић, председник Жирија, проф. др Драгана Вукићевић и проф. др Наташа Половина, чланице Жирија. Награде лауреатима свечано је уручио председник Матице српске проф. др Драган Станић.

Жири је једногласно донео одлуку да се прва награда додели Ангелини Животић, студенткињи Филолошког факултета Универзитета у Београду, за рад „Слика пчела у жанровима усмене књижевности”. Друге награде уручене су Радмили Станишић, са Филозофског факултета Универзитета у Београду, за рад „Елементи римске религије у Цицероновим бесједама из педесетих година прије Христа” и Данијели Ристић, са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, за рад „Балканистички дискурс у романима Министарство боли Дубравке Угрешић и Ухвати зеца Лане Басташић”.

Треће награде припале су: Јелени Огњеновић, са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, за рад „Слом породице као тематско језгро у драмама апсурда (Ежен Јонеско, Жан Жене и Александар Поповић)”; Константину Филиповићу, са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, за рад „Фигура богиње Дијане у Вергилијевој ‘Енеиди’”; и Андрији Војиновићу, са Филолошког факултета Универзитета у Београду, за рад „Мотив ината у Записима из подземља Ф. М. Достојевског”.

Бранковом наградом Матица српска наставља да подстиче научноистраживачки рад младих, пружајући подршку новим генерацијама истраживача српске и светске књижевности, језика и културе.

Цео програм је снимљен и може се видети у видео-архиви сајта Матице српске.