У Матици српској је 5. и 6. новембра 2026. године одржан међународни научни скуп „Два века Матице српске“ (1826–2026), организован поводом великог јубилеја – две стотине година од оснивања најстарије српске књижевне, културне и научне установе. Окупивши истакнуте научнике, универзитетске професоре и истраживаче из Србије и иностранства, скуп је био посвећен сагледавању историјске улоге Матице српске, њеног доприноса развоју српске науке, књижевности, језика, уметности и културе, као и разматрању места и задатака ове установе у савременом друштву.

Свечано отварање скупа одржано је 5. новембра у Свечаној сали Матице српске. Присутнима су се поздравним речима обратили Његово преосвештенство Епископ мохачки Дамаскин, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске и директор Издавачког центра Матице српске.

Током дводневног научног програма, организованог у четрнаест тематски разноврсних сесија, разматрана су бројна питања из историје Матице српске и њеног двовековног деловања. Посебна пажња посвећена је околностима њеног оснивања, улози у обликовању српског културног и националног идентитета, развоју научне и издавачке делатности, историји Летописа Матице српске, као и раду Матичиних одељења, библиотеке и галерије. Излагања су обухватила и питања српског књижевног језика, лексикографије, књижевности, историје, филозофије, права, друштвених и природних наука, историје уметности и културних веза српског народа са другим европским народима. Значајан део научних саопштења био је посвећен историји и делатности словенских матица, њиховим међусобним односима и улози у очувању националних култура. Посебно су разматране везе Матице српске са Матицом словеначком, Матицом моравском и Матицом словачком, чиме је двовековна историја Матице српске сагледана и у ширем европском културноисторијском контексту. Разноврсност представљених истраживања потврдила је ширину Матичиног научног и културног деловања, али и њен трајни значај као установе која већ два века окупља научнике, књижевнике, уметнике и културне посленике. Научни скуп пружио је прилику да се, уз преиспитивање досадашњих резултата, отворе и нова истраживачка питања о будућности Матице српске, њеној улози у очувању културног наслеђа и могућностима даљег развоја научне и међународне сарадње.

Радови представљени на скупу биће објављени у посебном зборнику радова. Одржавање научног скупа финансијски су подржали Министарство културе Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Посебну захвалност Матица српска упућује добротворима и пријатељима који су својим даровима и услугама допринели успешној организацији скупа: цвећари „Флорентин”, која је обезбедила цветне аранжмане за свечане и радне просторије; произвођачима меда „Земља пчела” и „Марков мед”, који су даровали мед за учеснике, госте и послужење; штампарији „Стела”, која је помогла у припреми и изради материјала за учеснике; као и „Виноградима Урошевић” и Винарији „Војновић”, који су даровали вина за госте и учеснике скупа.

Међународни научни скуп „Два века Матице српске” представља један од значајних догађаја у оквиру обележавања великог Матичиног јубилеја, потврђујући континуитет њене научне и културне мисије и њену отвореност за нове облике сарадње и истраживања. Цео скуп је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Са жаљењем обавештавамо јавност да се, услед непредвиђених организационих околности, одлаже одржавање свечаности „Његошев дан у Матици српској”, која је била заказана за петак, 13. новембар 2026. године, поводом двадесет година постојања Његошевог одбора Матице српске.

О новом термину одржавања свечаности јавност ће бити благовремено обавештена.

Награда „Ђорђе Јовановић” за најбољу књигу есеја и књижевне критике објављену између два међународна сајма књига у Београду додељена је ове године двема књигама у издању Матице српске.

Лауреаткиње за 2025/2026. годину су др Милена Кулић, ауторка књиге „Поетика драме и ангажман”, и др Јелена Марићевић Балаћ, ауторка књиге „Метаморфозе Милорада Павића”. Свечано уручење награда одржано је у уторак, 10. новембра 2026. године, у Библиотеци „Ђорђе Јовановић” у Београду.

Одлуку о награђеним књигама донео је стручни жири у саставу: Миливој Сребро (председник), Слађана Илић и Борис Булатовић (чланови). Прочитано је саопштење стручног жирија, а присутнима се обратио директор Библиотеке града Београда Ненад Миленовић. Награда „Ђорђе Јовановић” додељује се од 1967. године и током готово шест деценија њени добитници били су неки од најистакнутијих српских књижевника, критичара и проучавалаца књижевности, међу којима су Љубомир Симовић, Радомир Константиновић, Милорад Павић, Миодраг Поповић, Миодраг Павловић, Предраг Палавестра, Јован Христић, Светлана Велмар-Јанковић, Петар Пијановић, Михајло Пантић, Александар Јерков, Јован Делић, Марко Недић и Љиљана Пешикан Љуштановић и многи други.

Објављен је двоброј Зборника Матице српске за књижевност на енглеском језику „Literary Links of Matica srpska” (16-17/2025) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” („Poetry and Fiction”) објављени преведени прилози: Стевана Сремца, Момчила Настасијевића, Гордане Ђилас, Владана Деснице, Ненада Шапоње и Иване Димић. Рубрика „Есеји” („Essays”) доноси преведен текст о идеолошкој, синтетичкој и националној култури Петра Пијановића, док о Павићевој поетици пише Јелена Марићевић Балаћ. Рубрика „Сведочанства” („Testimonies”) посвећена је Замјевој награди Матице српске и њеном лауерату Миодрагу Раичевићу. О песнику пишу Јован Делић и Марко Паовица Стална рубрика „Критика” („Book Review”) прати актуелну књижевну продукцију коју би требало представити страним читаоцима, а у овом броју текстове потписују: Иван Негришорац, Драгана Вукићевић, Александар Пејчић, Часлав Николић и Јелена Филиповић.

Уредништво: Иван Негришорац (главни уредник), Михајло Пантић, Зоран Пауновић и Саша Радојчић (чланови), Светлана Милашиновић (секретар Уредништва).

Преводиоци: Персида Бошковић, Љубица Јанков, Вид Кецман, Оливера Кривошић и Вук Тошић. Лектор и коректор: Rendall A. Major; Технички уредник: Вукица Туцаков; Дизајн корица: Атила Капитањи.

Излазак овог двоброја омогућили су: Градска управа за културу, Покрајински секретеријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, као и Покрајински секретеријат за високо образовање и научна истраживања.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

У оквиру манифестације „Наши дани“, у Никшићу је 28. октобра отворена изложба „Два вијека Матице српске“. Изложба је постављена у просторијама Друштва чланова Матице српске у Црној Гори и има за циљ да публику упозна са историјом Матице српске и истакне кључне тачке њеног деловања. На отварању изложбе госте је поздравио проф. др Душан Крцуновић, председник Друштва чланова Матице српске у Црној Гори. Присутнима се потом обратила др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске, која је посебно говорила о делу изложбе који се односи на задужбинаре. Она је истакла значај задужбина, које нису биле само финансијска потпора за њен рад, већ и установе чијим деловањем су се остваривали основни циљеви због којих је Матица српска и настала. Др Данило Вуксановић, помоћник управника Галерије Матице српске, говорио је о уметничкој збирци Матице српске и раду Галерије Матице српске на проучавању, очувању и представљању националне ликовне уметности.

Манифестација „Наши дани“ је отворена 26. октобра и трајаће до 12. новембра 2026. године. Богат програм обухвата вечери посвећене књижевности, историји, уметности и духовном наслеђу српског народа. За 10. новембар предвиђено је предавање „Трећи вијек Матице српске“, на којем ће говорити проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске.