У Матици српској је 12. априла 2022. године јавности представљена књига Последњи барокни Србин Стојан Д. Вујичић њим ‒ самим, аутора Радована Поповића. Стојан Д. Вујичић (1933‒2002) био је један од водећих и најугледнијих српских књижевника у Мађарској. Радио је на успостављању и изучавању културноисторијских и књижевних веза српске и мађарске културе. Носилац је ордена „Српски витез”. Аутор књиге Радован Поповић дочарао је изузетну личност Стојана Вујичића, истичући две главне гране његове делатности: грађење и неговање југословенско-мађарских књижевних и културних веза и чување српске уметничке и духовне баштине у Мађарској. На самом почетку промоције поздравну реч је упутио председник Матице српске проф. др Драган Станић, који је потом у свом надахнутом говору представио Стојана Д. Вујичића као човека изузетних вредности и стваралачких способности. О књизи је говорио и рецензент, проф. др Марко Чудић, називајући Вујичића „Штефаном Цвајгом српске књижевне биографије“, док је др Исидора Поповић прочитала рецензију недавно преминулог Петра Милошевића, чија је рецензија била и његов последњи написани стручни рад. Госпођа Маријета Вујичић је у свом говору захвалности уручила Радовану Поповићу посебну повељу Задужбине Јакова Игњатовића. Поред тога, она је Рукописном одељењу Матице српске предала на дар део архивалија из породичне заоставштине која се односи на преписку Исидоре Секулић и Стојана Д. Вујичића, преписку Младена Лесковца и Стојана Д. Вујићића као и визит карту Јована Дучића из периода када је био амбасадор у Будимпешти. Библиотеци Матице српске је даровала прво издање Записа Исидоре Секулић из 1941. године, док је Галерији Матице српске даровала графику Милана Коњовића из 1942. године. На самом крају, скупу се обратио и сам аутор Радован Поповић, изразивши захвалност Матици српској на дугогодишњој успешној сарадњи.