У Матици српској у среду 23. септембра 2026. године одржана предавања посвећена српско-француским културним везама. О историји и раду Институту за славистику, као и о значају Југословенске секције ове институције, говориле су проф. др Хелен Мела, председник Института за славистику у Паризу, и др Ливија Екмечић са Универзитета Сорбона у Паризу. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Проф. др Хелен Мела одржала је предавање „Институт за славистику: мост који у Француској спаја културе средње и источне Европе“, у којем је представила историјат и савремено место Института за славистику у француској и европској славистици. Говорећи о почецима Института, подсетила је на улогу француског историчара и професора Сорбоне Ернеста Денија, чија је идеја била да ова установа истовремено буде средиште научног проучавања словенског света и посредник између словенских култура и француског друштва. Представљајући рад Института током више од једног века, проф. др Мела говорила је о његовој богатој издавачкој делатности, библиотеци и архиву, као и о научним и културним програмима који се у њему организују. Било је речи и о издавачкој делатности Института, нарочито о часопису „Revue des études slaves“, који излази од 1921. године, као и о монографијама, зборницима, приручницима и другим публикацијама посвећеним словенским језицима, књижевностима, историји и културама. Проф. др Мела указала је и на бројне везе Института са просторима некадашње Југославије и на публикације посвећене српским и југословенским темама. Међу новијим пројектима поменула је и књигу „Hélène de Serbie“, чије је објављивање подржала Матица српска.

Др Ливија Екмечић одржала је предавање „Југословенска секција Института за славистику у Паризу“, у којем се, на основу архивске грађе Института, осврнула на настанак и рад једне од његових првих секција. Истакла је да је почетком 20. века, а нарочито током Првог светског рата и у првим послератним годинама, у Француској створена веома подстицајна атмосфера за развој словенских студија и за интензивније културно и научно повезивање Француске са словенским народима. Посебно је осветлила настанак Југословенске секције, чији се почеци везују за последње године Првог светског рата, док је њен рад институционализован 1919. године. Значајан део предавања био је посвећен часопису „Revue Yougoslave“, покренутом 1919. године са намером да француској и западноевропској јавности представи културу и народе новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На челу часописа и Југословенске секције налазио се Александар Арнаутовић. Након престанка излажења „Revue Yougoslave“ крајем 1920. године његово место у ширем славистичком контексту заузео је „Revue des études slaves“, у којем су од самог почетка сарађивали и српски и југословенски научници, међу којима је посебно активан био Александар Белић.

Др Екмечић представила је и богат научни и културни живот који се развијао око Југословенске секције. Она је организовала предавања, књижевне и музичке вечери, фолклорне програме и различите прославе, пружала подршку југословенским студентима у Француској и посредовала у научној и културној размени. Просторије Института биле су и место окупљања југословенских студената и интелектуалаца, који су у њима учили, користили библиотеку, слушали предавања и обележавали празнике, међу којима Светог Саву, Видовдан и Дан народног уједињења.

Оба предавања показала су да српско-француске културне и научне везе имају дубоке историјске корене и да је Институт за славистику у Паризу током више од једног века био једно од важних места њиховог развијања и очувања. Истовремено, представљена архивска грађа и савремени рад Института сведоче о могућностима даљег проучавања и унапређивања сарадње српске и француске научне и културне средине. Предавања су снимљена и могу се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.