У сарадњи Матице српске и Радио-телевије Србије у Едицији Едицији „Рара” изашло је поновљено издање књиге Радослава М. Грујића „Српске школе 1718-1739”. Поред тога што је био врстан богослов и теолог, Радослав М. Грујић је српској култури дао велики допринос пре свега на пољу историографије. Централна тема ове књиге је утемељење школа и просветног система код Срба у време митрополита Мојсија Петровића и Вићентија Јовановића и довођење руских учитеља у српску средину. По далекосежности значаја за српску историју XVIII века, из данашње перспективе посматрано, овај долазак руских учитеља, а са њима и руског утицаја на српску просвету и културу, могао би се сравњивати са значајем Вукове језичке реформе за српску историју XIX века. Ретке су личности у нашој историји које су као Грујић цео живот посветиле стварању и заштити културних добара од највећег значаја за цркву и народ. Као одговор на историјски увод оптужнице против Срба на Велеиздајничком процесу у Загребу, Грујић је написао своје чувено дело Апологија српског народа у Хрватској и Славонији и његових главних обележја, а у време другог светског рата успео је да спаси мошти најзначајнијих српских светитеља од усташког уништења. Књигу је приредио и поговор написао др Ђорђе Ђурић.