26. фебруара приређен је концерт под називом Вече клавирских квартета.

Извођачи су били Јелена Ђајић Левајац, клавир, Никола Алексић, виолина, Немања Марјановић, виола и Владимир Павловић, виолончело. Изведена су дела Л. В. Бетовена, Г. Малера и Р. Шумана.

Цео концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске. Концерт је репортерски снимила и Радио-телевизија Војводине као и фотограф Бранко Лучић.

20. фебруара приређен је традиционални концерт поводом Дана заљубљених, под називом ГЛАС ВИОЛИНЕ. Флоријан Балаж, виолиниста и Вања Прица, клавирски сарадник, годинама приређују концерте средином фебруара и посвећују га Дану заљубљених. Овога пута изведена су дела К. В. Глука, Ж. Маснеа, М. де Фаље, Н. Р Корсакова, П. де Сарасатеа, П. И. Чајковског, Џ. Гершвина, Ж. Бизеа и друга.

Концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске. Концерт је снимио и фотограф Бранко Лучић.

У оквиру програма Србија у Првом светском рату Гордана Илић Марковић одржала је 24. фебруара у 12 часова предавање „Српски војни и цивилни заробљеници у логорима Аустроугарске монархије”. Присутне је поздравио доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске.

Милиони војника и цивила свих зараћених страна пали су у Првом светском рату у ропство. Са хапшењем Срба из Аустроугарске монархије отпочело се одмах по атентату у Сарајеву. Током рата поред војника Краљевине Србије у заробљеништво је одведен и велики број цивилног становништва Србије свих друштвених слојева, од којих се многи нису вратили.Умрли су у логорима од глади, болести, хладноће и тешкога рада. Неколико очуваних гробаља и малобројни споменици су данас сведоци тога доба.

Писане трагове налазимо у сачуваним логорским књигама умрлих, дневничким записима и писмима заробљеника који се још увек налазе, углавном, у рукопису, малобројним објављеним сећањима преживелих, архивираним војним извештајима, као и у оновременој штампи. Доступне су и многобројне фотографије као и неколико филмских снимака.

На предавању је представљена, како у архивима и библиотекама Србије и Аустрије тако и на теренским истраживањима у Аустрији и Србији, прикупљена и обрађена грађа о војним и цивилним логорима на територији Аустроугарскe монархије у којима су били заробљени Срби: Болдогасоњ, Нежидер, Браунау, Ашах на Дунаву, Маутхаузен и др. Записи, фотографије и филмски исечци пружају увид у појединачне судбине заробљених војника, жена, стараца и деце – од деце рођене у заробљеништву до деведесетогодишњака, у настојању организовања свакодневног живота (школе, позоришта, музика), свеприсутној чежњи за својима, тешким животним условима (болнице, присилни рад) у логорима, и масовним умирањима у њима.