У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 22. марта 2022. године, приређен је концерт клавирског дуа „Мокрањац“, којег чине Јулијана Шиловић и Маја Ђого. Поздравне речи, пре почетка концерта, упутила је Марта Тишма, уредник Музичких вечери Матице српске. На концерту су изведене композиције Фредерика Шопена, Фазила Сеја, Арама Хачатурјана, Франсиса Пуланка, Светислава Божића и Астора Пијацоле. Премијерно је изведена и композиција Далибора Ђукића, коју је аутор посветио клавирском дуу „Мокранјац“.

Осим присутних, директан пренос програма, публика је могла да прати и на YouTube каналу Матице српске.

У уторак, 22. марта 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је програм „Петер Хандке и филм“, у оквиру свечане манифестације посвећене почасном члану Матице српске Петеру Хандкеу. Многобројна публика је имала прилику да погледа документарни филм Горана Радовановића „Чекајући Хандкеа“. Програм је отворио председник Матице српске проф. др Драган Станић, уз захвалност Горану Радовановићу на могућности да се прикаже филм у Матици српској, након премијерног приказивања на Међународном филмском фестивалу ФЕСТ. Уводну реч одржала је доц. др Јелена Марићевић Балаћ, нагласивши да је Радовановић, алузијом на Бекетову драму „Чекајући Годоа“, отворио питање апсурса, али га је осенчио дубоким смислом. Поздравна реч, уводно предавање и инсерт из филма може се погледати у видео-архиви Матице српске.

У понедељак, 21. марта 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је програм „Хандке међу српским песницима“, којим је наша најстарија установа књижевности, науке и културе обележила светски дан поезије. Овим програмом започето је тродневно обележавање осамдесетогодишњице рођења нобеловца и почасног члана Матице српске Петера Хандкеа. Петер Хандке је први почасни члан Матице српске којем је посвећена Споменица под насловом „Петер Хандке или правда за човека и човечност“ (објављена 2021. године). У програму су учествовали: Матија Бећковић, Радомир Андрић, Ђорђо Сладоје, Верољуб Вукашиновић, Иван Негришорац, Благоје Баковић и Мирослав Алексић. Програм је водила др Исидора Поповић, која је прочитала песме Миодрага Раичевића, Драгана Јовановића Данилова и Драгана Хамовића.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

У петак, 18. марта 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књиге „Пупин, ловац на звезде“ Радослава Павловића, у сарадњи Матице српске и Компаније Новости. Пред многобројном публиком, о овом ауторском и издавачком подухвату посвећеном Михајлу Пупину (Идвор, 1854 – Њујорк, 1935), једном од највећих светских и српских научника и његовим спонама са Матицом и српским народом, говорили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, господин Игор Мировић, председник Покрајинске владе Војводине, господин Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник Компаније Новости, госпођа Јелена Јововић, уредница Издавачког сектора Компаније Новости и аутор. Својим присуством програм су увеличали Његово преосвештенство Епископ Бачки Иринеј, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Зоран Милошевић, покрајински омбудсман проф. др Зоран Павловић, многе уважене личности из културног, научног и медијског живота и пријатељи Матице српске.

Пупин је, подсетимо, 1924. године награђен „Пулицеровом наградом“ за аутобиографију „С пашњака до научењака“. Био је Матичин стипендиста и добротвор, те је Матица српска њему у спомен 1996. године установила „Пупинову награду“ која се сваке три године додељује ауторима дипломских, мастер, магистарских и других научних радова студената у техничким и природноматематичким дисциплинама којима се идворски блистави ум бавио.

Директан пренос програма публика је могла да прати на YouTube каналу Матице српске, а снимак се може погледати у видео-архиви Матице српске.

С намером да се достојно опрости са оним људима који су деценијама сарађивали са Матицом српском и у великој мери обогатили њен рад својим културним, научним и књижевним достигнућима, Матица српска је организовала програме недавно преминулим сарадницима и члановима.

У петак, 4. марта 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је програм „Сећање на др Миодрага Матицког“, потпредседника Матице српске, члана Управног одбора Матице српске и члана Одбора Одељења за књижевност и језик. Програм је организован у сарадњи Матице српске и Вукове задужбине. О др Миодрагу Матицком, који је преминуо 7. јула 2020. године, говорили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. емеритус Душан Иванић, проф. др Бошко Сувајџић и прочитан је текст проф. емеритуса Марије Клеут. Програму су присуствовали чланови породице др Миодрага Матицког, представници институција, сарадници, пријатељи и колеге. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

У петак, 11. марта 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је програм „Сећање на академика Предрага Пипера“, члана Управног одбора Матице српске и члана Одбора Одељења за књижевност и језик. О академику Предрагу Пиперу, који је преминуо 10. септембра 2021. године, говорили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Дојчил Војводић, проф. др Рајна Драгићевић и проф. др Душанка Мирић. Програму су присуствовали чланови породице академика Пипера, сарадници, пријатељи и колеге. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

У петак, 18. марта 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је програм „Сећање на Стевана Тонтића“, дугогодишњег сарадника Матице српске. Програм је организован у сарадњи Матице српске и Друштва новосадских књижевника. О Стевану Тонтићу, који је преминуо 12. фебруара 2022. године, говорили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, мр Ненад Шапоња, Ђорђо Сладоје, Мирослав Алексић, др Зоран Ђерић, Емсура Хамзић, Владимир Пиштало и др Зденка Валент Белић. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

Дана 17. марта 2022. године Матицу српску је посетио Милутин Станчић, један од оснивача Српског информативног центра „Спона“ из Скопља. Госта је примио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Сусрету је присуствовала и др Александра Новаков, секретар Косовскометохијског одбора Матице српске. Једна од тема била је будућа сарадње између Матице српске и „Споне“. Договорено је да се новосадској публици представи Изложба о Јосифу Михаиловићу, творцу модерног Скопља, у организацији „Споне“.

Едиција „Прва књига” Матице српске покренута је 1957. и намењена је младим писцима који тек ступају на књижевну сцену. До сада је у њој објављено 287 наслова поезије, прозе, критике, књижевне теорије и есејистике. Поред тога што је стекла завидан углед, Матичина „Прва књига” је у српском издаваштву двадесетог века уједно и најстарија едиција те врсте.

Многи аутори ове едиције данас чине битан део наше савремене књижевности, као на пример: Добрица Ерић, Мирјана Стефановић, Јудита Шалго, Милутин Петровић, Гвозден Ерор, Миро Вуксановић, Владимир Копицл, Радмила Гикић, Драган Великић, Новица Милић, Љубица Арсић, Михајло Пантић, Јован Делић, Јован Попов, Војислав Карановић, Зоран Ђерић, Дубравка Ђурић, Веселин Марковић, Владимир Тасић, Боривоје Адашевић и други.

Право да конкуришу имају аутор или ауторка који не смеју бити старији од 30 година у години у којој конкуришу и који немају претходно објављену књигу. Рукопис који се шаље на конкурс мора бити оригинално ауторско дело на српском језику, ћириличним писмом, до сада необјављено ни у целости, нити у деловима.

Рукопис у пет примерака и кратка биографија аутора шаљу се (или достављају лично) на адресу: Матица српска, за eдицију „Прва књига”, Матице српске 1, 21000 Нови Сад.

Рукописи који конкуришу за Eдицију „Прва књига” примају се до 15. маја 2022. године.

Аутор уз рукопис треба да достави Ауторску изјаву коју може преузети на сајту Матице српске. Рукописи који су достављени без Ауторске изјаве неће бити узимани у разматрање.

Одлука Уредништва објављује се на сајту Матице српске најкасније до краја јула. Све додатне информације можете добити од стручног сарадника Одељења за књижевност и језик путем мејл адресе milena.kulic@maticasrpska.org.rs.

Позивамо све заинтересоване да пошаљу своје рукописе и да учествују у овогодишњем конкурсу.

Пред многобројном публиком, у Свечаној сали Матице српске у уторак 15. марта 2022. одржано је представљање књиге историчара и професора Педагошког факултета у Сомбору др Михаела Антоловића Чедомир Попов: Интелектуална биографија. О књизи су говорили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Бранко Бешлин и проф. др Душан Ковачевић, рецензенти и др Миша Ђурковић, научни саветник, као и аутор књиге. Користећи се могућностима које нуди богата фактографија дела академика Чедомира Попова, Антоловић је овом монографијом понудио једну узорну, исцрпну и садржајну перцепцију личности Чедомира Попова и целокупног историографског опуса. У свим релевантим аспектима, посебно у теоријско-методолошком, монографија доиста представља несвакидашње историографско остварење, у којем преовлађује систематско разматрање и тумачење схватања српског историчара и јавног делатника.

Директан пренос догађаја публика је могла да прати и на YouTube каналу Матице српске, а снимак се може погледати у видео-архиви на Сајту Матице српске.

Матица српска је у оквиру рада Едиције Документ објавила књигу „Јован Милекић, Живљење прошлости (аутобиографија и преписка)” приређивача мср Јоване Војводић. У културном животу града Суботице и креирању његовог уметничког угледа Јован Милекић завређује високу позицију. Као човек широких интересовања – филателиста, нумизматичар, колекционар, историчар, правник, а надасве музеолог, виспрено је прожимао области којима је био пасионирано наклоњен, што је доприносило још богатијем искуству. Пут од младалачке заинтересованости, преко страсног сакупљања, све до животног позива, о којима је и сам сведочио, завређује да буде поткрепљен документима до сада јавности непредоченим у потпуности.

Књига о Јовану Милекићу, обједињује његову Аутобиографију и преписку, нуди увид пре свега у једну интимну историју, у сплет догађаја, осећања и успомена, а потом и у пословне прилике, пријатељске односе са значајним личностима и људима различитог усмерења. Коресподенција расветљава важност и одрживост познанстава, а уједно и Милекићев радни елан, прегалаштво при обезбеђивању музејског материјала, као и амбицију употпуњавања сопственог знања. Књига пружа информације о интенцији сабирања уметничке прошлости Бачке, о свеукупној садржини Бачког музеја, која је била богата и разноврсна, и сведочи о племенитом подухвату и опстајању и у несрећним околностима. Преписка је донета хронолошким следом, и то тако што су писма разврстана у посебна поглавља, ради лакшег праћења и сналажења. Разнолик и занимљив садржај отвара преписка Мите Ђорђевића, Вељка Петровића, Гедеона Дунђерског, Богдана Гавриловића и других наведених дописника. Издвојена је коресподенција вођена са Жарком Огњановићем Абуказемом и сликаром Миланом Коњовићем, као најобимније.

Књига има 151 страну, опремљена је Регистром имена као и избором фотографија из живота Јована Милекића. Штампање ове књиге омогућио је Град Суботица.

Матица српска је у оквиру рада Едиције Документ објавила књигу „Светислав Предић, Из мога живота ” коју је приредила мр Гордана Ђилас.

Правник, дипломата, књижевник и преводилац Светислав Предић (1883–1957) потиче из угледне банатске породице Предић. Стриц му је чувени сликар Урош Предић. У првом делу аутобиографије Предић кроз опис живота у породици, на топао начин предочава и живот банатских Срба, интелектуалаца, као и свој однос са стрицем Урошем Предићем. Селидбом породице у Београд, оживљена је његова слика с краја 19. и почетка 20. века. Почевши од професора, преко личности са којима је ступао у контакт током Првог светског рата, па током професионалне каријере, сусрећемо се са српским културним, књижевним, војним, политичким миљеом највишег ранга: Милан Ђ. Милићевић, Милан Ракић, Јосиф Свобода, Стеван Мокрањац, Павле Поповић, Богдан Поповић, Јован Скерлић, Љубомир Јовановић, Александар Белић, Никола Пашић, Слободан Јовановић, Живојин Перић, Риста Одавић, Јован Жујовић, Урош Предић, Лаза Лазаревић… Кроз опис његовог живота драматично се прелама и судбина српског народа и учешће у ратовима који су обележили почетак 20. века. Аутобиографија је писана прегледно, по кључним животним етапама, с мноштвом занимљивих опажања. У њој упознајемо образовану личност широких интересовања и њено настојање да часно проживи живот који ју је често доводио у бројна искушења, како службена тако и приватна. Преводилац Шопенхауерове књиге Паренезе и максиме, читалац Дантеа у оригиналу, преводилац француске брошуре Употреба аероплана у рату за потребе Врховне комаде српске војске, оставио је у својим успоменама белег једног времена и настојања да животу подари смисао у раду и прегалаштву, које, са његовом скромношћу и самосвешћу увек могу послужити као наук будућим читаоцима.

Књига има 210 страна, садржи предговор приређивача, регистар имена и илустрације. Штампање ове књиге омогућили су Град Нови Сад – Градска управа за културу и Град Суботица.