Током 2013. године различитим манифестацијама обележавана је 250-та годишњица од оснивања Шајкашког батаљона. У то је, под покровитељством Покрајинског секретаријата за културу, било укључено више установа. Матица српска је свој главни допринос дала  19. октобра, када је у њеним просторијама, у организацији Одељења за друштвене науке одржан међународни научни скуп Шајкашка, простор становништво прошлост. Имајући у виду чињеницу да значај Шајкашког батаљона далеко превазилази оквире војне историје, односно да су његово оснивање и постојање усмеравали  целокупан развој једне области у Бачкој, на скупу су учествовали, демографи, етнолози, социолози и историчари различитих стручних усмерења. На тај начин је из перспективе нашег времена и нових научних резултата, указано на различите феномене везане за Шајкашку.

Матица српске ће представити своја нова издања на 58. Међународном сајму књига у Београду, који ће бити одржан од 20. до 27. октобра.

На штанду најстарије издавачке куће у нашем народу биће изложена издања Научних одељења Матице српске, Издавачког центра Матице српске, Галерије Матице српске и Библиотеке Матице српске. (даље…) →

У четвртак. 17. октобра у организаци ИК „Прометеј” у Матици српској представљена је књига Милана Ивановића „Метохија”, која је објављена у издању Службеног гласника и ИК „Прометеј”. О књизи су говорили: председник Матице српске проф. др Драган Станић, главни и одговорни уредник ИК „Прометеј” и уредник у Службеном гласнику Борислав Челиковић. Текстове из књиге казивао је драмски уметник Миодраг Петровић.

У сарадњи Матице српске и Радио-телевије Србије у Едицији Едицији „Рара” изашло је поновљено издање књиге Радослава М. Грујића „Српске школе 1718-1739”. Поред тога што је био врстан богослов и теолог, Радослав М. Грујић је српској култури дао велики допринос пре свега на пољу историографије. Централна тема ове књиге је утемељење школа и просветног система код Срба у време митрополита Мојсија Петровића и Вићентија Јовановића и довођење руских учитеља у српску средину. По далекосежности значаја за српску историју XVIII века, из данашње перспективе посматрано, овај долазак руских учитеља, а са њима и руског утицаја на српску просвету и културу, могао би се сравњивати са значајем Вукове језичке реформе за српску историју XIX века. Ретке су личности у нашој историји које су као Грујић цео живот посветиле стварању и заштити културних добара од највећег значаја за цркву и народ. Као одговор на историјски увод оптужнице против Срба на Велеиздајничком процесу у Загребу, Грујић је написао своје чувено дело Апологија српског народа у Хрватској и Славонији и његових главних обележја, а у време другог светског рата успео је да спаси мошти најзначајнијих српских светитеља од усташког уништења. Књигу је приредио и поговор написао др Ђорђе Ђурић.

У среду, 16. октобра 2013. године, у Свечаној сали Матице српске представљене су књиге чији је аутор проф. др Петар Пијановић Српски културни круг 1900–1918 (Институт за књижевност и уметност, Београд) и Модерна традиција, огледи из српске књижевности (Службени гласник, Београд). Уводно слово одржао је председник Матице српске проф. др Драган Станић. О књигама су говорили проф. др Александар Јовановић, др Марко Недић, проф. др Слободан Владушић и аутор.

У оквиру Одељења Матице српске за природне науке у сарадњи са Институтом за кукуруз „Земун Поље“, објављена је монографија Чедомира Раденовића, Миломира Филиповића и Милосава Бабића МЕЂУЗАВИСНОСТ ПРОЦЕСА ЗАКАСНЕЛЕ ФЛУОРЕСЦЕНЦИЈЕ ХЛОРОФИЛА, ФОТОСИНТЕЗЕ И ОПЛЕМЕЊИВАЊА КУКУРУЗА. Књига је резултат рада на пројекту „Разјашњење процеса структурних и функционалних промена и механизама на живим ћелијским  и тилакоидним влакнима“. Рукопис монографије даје детаљан опис примене методе мерења закаснеле флуоресценције хлорофила у селекцији генотипова кукуруза са жељеним особинама. Развојем оригиналне експерименталне технике и стварањем потребних услова омогућено је да се сложени фотосинтетски процеси у интактном листу кукуруза прате преко показатеља фотосинтетско-флуоресцентног модела у виду закаснеле флуоресценције хлорофила, што може бити од велике користи у оплемењивању. Књига обима 336 страна подељења је у 15 поглавља.

Поштанске трошкове слања публикације сноси купац (до 2kg цена поштарине је 140 динара).
За поруџбину преко износа од 3000 динара поштанске трошкове слања публикације сноси Матица српска.

У издању Матице српске изашло је капитално дело академика Василија Ђ. Крестића „Срби у Угарској: 1790–1918”. Књига је резултат вишедеценијског рада академика Крестића на овој теми. У књизи је читаоцима представљен период историје Срба у Угарској од Темишварског сабора 1790. до краја Првог светског рата и присаједињења Војводине Србији 1918. у виду једне свеобухватне аналитичко-синтетичке студије.

Књигом су обухваћена сва значајнија национална, политичка, верска, друштвена, државноправна и идеолошка питања. Приказана је борба Срба за очување своје националне и верске посебности и тежња за признањем политичке индивидуалности.

Збивања, која се тичу Срба из Угарске, аутор није посматрао и оцењивао с локалног, него ширег политичког и географског становишта. Захваљујући таквом начину посматрања и оцењивања догађаја ова историја Срба у Угарској има сасвим нове досад непознате димензије.

За писање ове књиге аутор је искористио огромну релевантну литературу на српском, немачком и мађарском језику, као и обиље новог, досад непознатог и некоришћеног архивског материјала из домаћих и страних архива.

Књига је публикована на 534 странице, у тврдом повезу и илустрована портретима значајнијих личности, гравирама већих градова, заглављима важнијих српских новина, саборским скуповима, познатијим биткама из времена револуције 1848–1849. године, и географским картама.

Др Софија Божић,  Василије Ђ. Крестић,  Срби  у Угарској

Проф. др Драган Станић, Скица за портрет Василија Ђ. Крестића

23. септембра 2013. године, Матица српска добила је захвалницу за успешну сарадњу са Завичајним одељењем Градске библиотеке у Новом Саду.

У име Матице српске захвалницу је примио потпредседник МС проф. мр Ненад Остојић.

Захвалницу за успешну сарадњу са Завичајним одељењем Градске библиотеке у Новом Саду примиле су и др Исидора Поповић, стручни сарадник Рукописног одељења МС и мр Александра Новаков стручни сарадник Лексикографског одељења МС.