Клавирски рецитал пијанисткиње Милице Јелаче Јовановић (САД), уз гостовање пијанисткиње Милице Шкариќ (Северна Македонија), одржан је у среду, 21. октобра, у Свечаној сали Матице српске, уз могућност праћења концерта на YouTube-у.

Милица Јелача Јовановић, која је музички таленат показала већ у детињству, клавирско образовање наставила је у Београду, на Московском конзерваторијуму „Чајковски” и на Универзитету у Мичигену, где је стекла звање доктора музичких уметности. Изградила је богату међународну каријеру као солисткиња и камерна музичарка, а данас ради као редовна професорка клавира и шефица клавирске катедре на Универзитету Западни Вашингтон у САД. Њена гошћа Милица Шкариќстудирала је у Паризу и Хамбургу, а докторирала на Факултету музичке уметности у Скопљу. Наступа као солисткиња и камерна музичарка, а од 2012. године предаје клавир и методику наставе клавира на Музичкој академији Универзитета „Гоце Делчев” у Штипу. Стицајем околности, обе пијанисткиње биле су повезане са Универзитетом у Мичигену, иако се тада нису познавале. Касније су оформиле успешан клавирски дуо.

Ово Музичко вече је било конципирано првенствено као солистички рецитал Милице Јелаче Јовановић, док су композиције за клавирски дуо остављене за крај. Публика је тако имала прилику да упозна и једну особеност њеног уметничког приступа — концепт концерта-предавања (енгл. lecture recital). Пијанисткиња отворено комуницира са публиком и приближава јој савремену музику, пружајући драгоцен увид у сопствени извођачки метод, као и у специфичности композиторског језика одабраних аутора.

Иако на програму нису изостала позната имена попут Франца Листа и Кларе Вик-Шуман, посебна пажња посвећена је композиторкама које стварају у Србији, Северној Македонији или на релацији Србија–САД. У том делу програма новосадској публици представљена је „Дунавска етида” за благо препарирани клавир истакнуте српске композиторке Александре Вребалов. Постављањем металног ланчића и пинг-понг лоптица директно на жице клавира, традиционални звук инструмента трансформисан је у богату амбијенталну текстуру. Слободно вибрирање лоптица преко жица стварало је динамичан звучни ефекат, праћен визуелно атрактивним призором који је дочаравао пулсирање и немир речног тока. Још један звучни пејзаж донела је композиција Светлане Максимовић „Светло за облаком”, у којој су суптилним променама динамике дочарани прелази између материјалног и метафизичког света.

Милица Шкариќ придружила се гошћи вечери у другом делу програма. Њихово заједничко музицирање одликовали су извођачка компатибилност и усклађеност, а публика је имала прилику да чује избор композиција Драгане Јовановић, као и четвороручну верзију циклуса „Америчке скице” савременог композитора Логана Скелтона.

Пијанисткиње су програм извеле енергично, с лакоћом и очигледном радошћу заједничког музицирања, коју је публика спремно узвратила. За бис су извеле четвороручни „Танго за среду” Драгане Јовановић, током којег су уметнице често и брзо мењале места за клавиром. Тако је овај посебан концерт завршен у ведром и разиграном расположењу.

Уколико нисте били у прилици да присуствујете концерту, снимак можете погледати на следећем линку