Објављен је септембарски број „Летописа Матице српске” (год. 202, књ. 518, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Милице Јефтимијевић Лилић, Зорана Славића, Николе Шанте, Ивана Правдића и Соње Атанасијевић, те преводи прозе Бурхана Сонмеза и поезије три молдавска песника (Аркадије Сучевеану, Јулијан Филип, Николаје Спатару). Рубрика „Есеји” доноси текстове Марија Лигуорија и Жељка Милановића о Крочеу и Грамшију, Мирјане Бечејски о Сави Шумановићу и роману „Лагум” Светлане Велмар Јанковић, Миломира Гавриловића о Васку Попи, Павла Ботића о „Првој посланици Коринћанима” Светога апостола Павла и Павла Зељића о Аници Савић Ребац и Симони Вејл. Тема рубрике „Сведочанства” је јубилеј Два века Матице српске кроз текстове Ивана Негришорца и Милана Мицића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Душан Иванић, Јелена Марићевић Балаћ, Милена Кулић, Јелена Јовановић Костић, Виолета Митровић, Симонида Лончар и Лазар Букумировић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У оквиру Крајишког одбора Матице српске објављен је зборник „Хајдуци у српској историји и памћењу. Књига II. Тематски зборник“. У овој публикацији сабрани су радови с истоименог научног скупа који је у организацији Крајишког одбора одржан 10. августа 2024. године у манастиру Соколица код Сокоца на Равној Романији у Републици Српској. Чланови Организационог одбора скупа били су: проф. др Драган Станић, председник, и чланови: проф. др Јован Делић, др Милан Мицић, проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић и господин Марко Шука.

У књизи је објављено 14 радова чији су аутори признати стручњаци који се баве хајдуцима и хајдучијом у нашој прошлости. Главни и одговорни уредник зборника је проф. др Јован Делић, а чланови Уређивачког одбора су још и проф. др Бошко Бранковић и др Милан Мицић. У овом колективном делу обрађене су бројне теме: мартолоси у улози хајдука крајем XVII века; хајдуци из Старе Црне Горе у борбама за слободу; хајдуковање и живот Петра Поповића Пеције; хајдучке цркве, иконе и писма; хајдук Лазар Пециреп у српским епским песмама; хајдуци у певачком опусу Тешана Подруговића; хајдуци у Вуковом „Рјечнику“ 1818. и 1852. године; историјско у епској песми „Старина Новак и кнез Богосав“; позоришна универзалност Стеријиних „Ајдука“; српско хајдуковање и хајдуци у очима револуционарне власти и муслимана у Босни и Херцеговини 1958–1968 и хајдуковање као авангарда савремене гериле. Излагањем стручних прегледних и синтетичких чланака анализиран је и живо описан феномен хајдука и хајдучије у српској историји, традицији и памћењу. Своје радове у зборнику представили су: др Будимир Алексић, мср Миливој Бајшански, проф. др Бошко Бранковић, др Драган Драгомировић, др Драженко Ђуровић, др Милена Кулић, др Жарко Лековић, проф. др Ференц Немет, проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић, др Радован Пилиповић, проф. др Растислав Стојсављевић, др Љиљана Стошић, мр Нада Трифковић и др Раденко Шћекић.

Публиковање ове књиге омогућили су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Град Нови Сад.

Зборник радова Банија – српски народ, историја и култура објављен је као резултат научног скупа одржаног у организацији Крајишког одбора Матице српске у Новом Саду 2. новембра 2023. године. Зборник садржи двадесет и четири рада, на 443 стране о прошлости српског народа на Банији, а текстове су писали историчари, етнолози, географи, историчари уметности, историчари књижевности и књижевнии критичари и представља свеобухватну књигу која отвара многа питања из историје и културе српског народа на Банији.

У књижници и читаоници у Двору на Уни, на Банији, 13. септембра 2026. године, одржана је промоција овог зборника у присуству председника општине Николе Арбутине, уз уводну реч управника књижнице и читаонице у Двору Вука Јаношевића и председника Удружења Банијаца из Београда Мирослава Ковијанића. О књизи су говорили др Милан Мицић, историчар, генерални секретар Матице српске и потпредседник Крајишког одбора Матице српске, и др Софија Божић, историчарка из Београда, чланица Крајишког одбора Матице српске и ауторка једног од чланака у зборнику.

Сутрадан, 14. септембра 2026. године, у библиотеци Младен Ољача у Новом Граду одржано је представљање зборника радова Банија – српски народ, историја и култура уз уводну реч директорке библиотеке Маје Јованић Костадиновић. О зборнику радова говорили су др Милан Мицић, историчар, и историчарка др Софија Божић.

Пријем за делегацију Матице српске и Удружења Банијаца из Београда приредио је начелник општине Нови Град Мирослав Дрљача. На састанку су разматране могућности сарадње општине Нови Град и Матице српске.

У четвртак, 17. септембра 2026. године, у Матици српској је одржан округли сто „Допринос Роберта Ходела рецепцији српске књижевности у Немачкој“, у организацији Матице српске и Међународног славистичког центра. Уредници округлог стола су били академик Јован Делић и проф. др Бошко Сувајџић, а скуп је поздравном речју отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

У раду округлог стола учествовали су академик Јован Делић, др Весна Матовић, проф. др Горан Радоњић, проф. др Драгана Вукићевић, др Бојан Јовић, др Јелена Анђелковић, др Бојан Чолак, проф. др Александар Јерков, др Недељка Бјелановић, проф. др Бошко Сувајџић и проф. др Мина Ђурић. Учесници из различитих књижевноисторијских, теоријских, преводилачких и рецепцијских перспектива осветлили су вишедеценијски рад Роберта Ходела и његов значај за проучавање и представљање српске књижевности у немачком језичком и културном подручју. Посебна пажња била је усмерена на његова читања српских писаца, међу којима су Борисав Станковић, Иво Андрић, Драгослав Михаиловић и Момчило Настасијевић, на питања превођења и преношења специфичности српске књижевности у другу културу, као и на Ходелов научни и славистички рад и његову дугогодишњу повезаност са Међународним славистичким центром.

Округли сто је показао ширину Ходеловог интересовања за српску књижевност и указао на различите путеве којима је његов научни и преводилачки рад допринео њеној рецепцији у Немачкој. На крају радног дела округлог стола присутнима се обратио проф. др Роберт Ходел.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске. Реализацију округлог стола омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

У Матици српској је у четвртак, 17. септембра 2026. године, одржан део програма 56. Научног састанка слависта у Вукове дане. Пре почетка научног програма Матицу српску посетила је група младих слависта. У Матицу српску их је довела Биљана Ристић, а дочекао их је Драган Тубић, који им је представио историју и развој најстарије српске културне, књижевне и научне институције. Млади слависти су имали прилику да се ближе упознају са улогом Матице српске у српској култури, као и са њеним значајем за неговање српског језика и књижевности.

Научном сесијом је председавала проф. др Исидора Бјелаковић, а секретар је Биљана Ристић. У оквиру сесије представљена су четири рада. Проф. др Исидора Бјелаковић говорила је о изради речника славеносрпског језика у контексту савремених технологија. Др Владан Јовановић разматрао је термине у области терминологије као лингвистичке дисциплине у светлу славистичких приступа терминолошкој проблематици. Др Ненад Ивановић посветио је излагање упутству за играду описних речника, од металексикографије до лексикографске праксе, а проф. др Александар Милановић говорио је о Панчићевим критеријумима за прописивање имена слатководних риба.

Одржавањем ове сесије у Матици српској настављена је дугогодишња сарадња Матице српске и Међународног славистичког центра, као и традиција окупљања домаћих и страних слависта око питања српског језика и српске књижевности.