У среду, 29. априла 2026. године, у Свечаној сали Матице српске додељена је „Пупинова награда Матице српске” за студентске радове из техничких и природноматематичких дисциплина којима се бавио Михајло Пупин. Пупинова награда Матице српске додељује се од 1996. године у интервалу од три године из Фонда Михајла Пупина и средстава Матице српске, а за дипломске, мастер, е и друге научне радове студената редовних и докторских студија у претходном трогодишњем периоду.

Жири је ове године радио су следећем саставу: проф. др Владимир Катић (председник), академик Миљко Сатарић, проф. др Бранислав Боровац, проф. емеритус др Душан Сурла, проф. др Владимир Вујичић, проф. др Мирјана Дамњановић, проф. др Мирослав Поповић, проф. др Петар Марковић, проф. др Владимир Срдић и проф. др Мирјана Антов.

Др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, поздравила је присутне, док је о значају рада Михајла Пупина за српску науку и културу беседио академик Миљко Сатарић, члан Жирија. Присутнима се обратио и академик Рудолф Кастори, секретар Одељења за природне науке. Одлуку Жирија, образложио је проф. др Бранислав Боровац, заменик председника Жирија. Свечаност је водила др Светлана Милашиновић, секретар Редакције „Летописа Матице српске”.

Ове године Жири је одлучио да се најбољи радови награде у две категорије – првој и другој награди, као и да, због високог квалитета, поједини радови буду равноправно награђени у оквиру исте категорије. Прву награду равноправно су добили Хранислав Станковић, за научни рад „Subnormal operators: A multivariable operator theory perspective”, Лана Тасић, за мастер рад „Испитивање поузданости снажних sic mos транзистора“ и Анђела Нинковић за дипломски рад „Одређивање положаја металне шипке у блиском пољу 3-елементног низа Вивалди антена“.

Другу награду равоправно су добили Сања Ђокић, за научни рад „Дизајн, синтеза и антипролиферативна активност (+)-протулактонa А и његових аналога“, Срђан Дивац за научни рад „Методологија за анализу и решавање нелинеарних магнетских проблема са хистерезисом у временском домену“, Ена Тодоровић, за мастер рад „Theoretical Prediction and Experimental Validation of Temperature-Dependent Raman Spectra of Doxorubicin“ и Вук Тодоровић за дипломски рад „Генерисање праволинијске трајекторије за манипулацију Niryo One роботом у равни“.

Свечаност је снимљена и можете је погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.