У понедељак 4. маја 2026. године у Матици српској одржано је предавање проф. др Драгана Ђурића под називом „Значај еколошких и нутритивних фактора у патогенези кардиоваскуларних болести: савремени концепти“. Предавање је део научноистраживачког пројекта „Питања животне средине, природни ресурси и могућности за производњу здравствено безбедне хране у АП Војводини“ који се реализује у оквиру Матице српске. На самом почетку присутнима се обратио проф. др Ђорђе Јовановић, руководилац пројекта, а након уводног обраћања, предавање је започео проф. др Драган Ђурић. Како је навео, кардиоваскуларне болести остају водећи узрок морбидитета и морталитета широм света (посебно у централној и источној Европи), а савремени истраживачки приступи све више указују на комплексну интеракцију генетских, епигенетских, еколошких и нутритивних фактора у њиховој патогенези. Традиционални фактори ризика, попут хипертензије, дислипидемије и пушења, данас се сагледавају у ширем контексту утицаја животне средине и начина исхране.
Еколошки фактори, укључујући загађење ваздуха, изложеност тешким металима и органским једињењима, бука, електромагнетско зрачење и климатске промене, доприносе развоју ендотелне дисфункције, оксидативног стреса и системске инфламације. Ендотелна дисфункција представља рани и реверзибилни поремећај кардиоваскуларне хомеостазе и кључни је патогенетски механизам у развоју кардиоваскуларних и метаболичких болести. Карактерише је измењена биодоступност азотног моноксида (НО) и других гасних трансмитера (Х2С, ЦО), редукована вазодилатација, прооксидативни, проинфламаторни и протромботски фенотип ендотела.
Међу најзначајнијим узроцима ових процеса издвајају се оксидативни стрес и семи-есенцијална аминокиселина хомоцистеин. Повишена концентрација хомоцистеина (хиперхомоцистеинемија) може настати из нутритивних, генетских и јатрогених разлога, као и у хроничним обољењима и метаболичким поремећајима. Повезана је са повећаном продукцијом реактивних кисеоничних врста (РОС) и других реактивних врста (РНС, РХС, РЦС), смањеном активношћу ендотелне НО-синтазе (еНОС), оксидацијом липида и протеина, и активацијом инфламаторних механизама. Оксидативни стрес додатно нарушава равнотежу између вазодилататорних и вазоконстрикторних фактора, подстиче инфламацију васкуларног зида, пролиферацију глатких мишићних ћелија и ремоделовање крвних судова, чиме доприноси развоју хипертензије, атеросклерозе, инсулинске резистенције, дијабетеса, и доводи до инфаркта миокарда, можданог удара, срчане инсуфицијенције и обољења периферне циркулације.
Нутритивни фактори имају двоструку улогу — као заштитни и као ризични. Неадекватан унос микронутријената (нпр. фолне киселина, витамини Б6 и Б12) повезан је са поремећајем метаболизма хомоцистеина, развојем хиперхомоцистеинемије, оксидативног стреса, инфламације, ендотелне дисфункције и атеросклерозе, док исхрана богата засићеним мастима, транс-мастима и рафинисаним шећерима доприноси развоју метаболичког синдрома са сличним последицама. Насупрот томе, медитерански образац исхране, богат воћем, поврћем, интегралним житарицама и омега-3 масним киселинама, као и дозирана физичка активност, показују протективне ефекте. Савремени концепти указују и на улогу цревне микробиоте, епигенетских модификација и интеракције између нутритивних и еколошких фактора, што отвара простор за персонализовану превенцију и терапију кардиоваскуларних болести. Интеграција ових сазнања у свакодневну праксу представља кључни корак ка ефикаснијој контроли кардиоваскуларног ризика.
Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.
Реализацију догађаја подржала је Градска управа за културу Града Новог Сада.