У уторак, 1. новембра 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је свечаност уручења „Награде Љубомир Стојановића“ за школску 2020/2021. годину. У уметничком делу програма учествовао је хор Гимназије „Јован Јовановић Змај“ из Новог Сада, под диригентском управом Јована Травице. На самом почетку, присутнима се обратила проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик, која је истакла значај награде која носи име по нашем познатом лингвисти Љубомиру Стојановићу и прочитала записник са састанка Жирија. О награђеним радовима говорио је проф. др Вања Станишић. Награђени студенти Лука Николић и Соња Трајковић обратили су се присутнима уз речи захвалности. Аљоша Миленковић и Данијела Радовановић нису били у могућности да присуствују свечаности, те ће награда бити накнадно уручена.

За школску 2020/2021. годину награђени су следећи радови:

прва награда: Лука Николић за рад „Прошла глаголска времена у старосрпским повељама и писмима од 12. до 14. века“ (Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду);

друга награда: Соња Трајковић за рад „Главне балканистичке појаве у говорима Клокота (Горња Морава) и Побужја (Скопска Црна Гора)“ (Филозофски фаултет, Универзитет у Приштини);

трећа награда: Аљоша Миленковић за рад „Акустични корелати нагласка у косовско-ресавском дијалекту“ (Филолошки факултет, Универзитет у Београду) и Данијела Радовановић за рад „Семантичка структура глагола: рећи, казати, причати, говорити“ (Филозофски факултет, Универзитет у Нишу).
Свечаност је снимљена и може се погледати овде. Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у сарадњи са Фондацијом „Лаза Костић”, у Свечаној сали, 6. октобра 2022. године, приређен је завршни концерт полазника мастеркласа др ум. сопрана Радославе Воргић Журжован, под називом „Меланији Бугариновић са захвалношћу”. Наступиле су Ивана Перић, Јована Којић, Дуња Палчек, Љепосава Малбаша и Сара Тодорић, уз клавирску сарадњу Невене Совтић.

Мастерклас, са квизом знања за најмлађе, витеза Фондације „Лаза Костић”, др ум. сопрана Радославе Воргић, одржан је од 4. до 6. октобра у Матици српској. Подсећао је на велику уметницу и племениту диву, која је завештала и своју уметност и своје имање за стипендирање младих уметника Новог Сада.

Осим присутних, директан пренос програма публика је могла пратити на YouTube каналу Матице српске.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 26. oктобра 2022. године, приређен је концерт Хора „Краљица Марија”, под називом „Музички тренутак”. Удружење Хор „Краљица Марија” основано је у јануару 2017. године. Председница удружења је мр Тања Андријић, оперска и концертна уметница.

Наступали су Тања Андријић, сопран, Лука Митровић, баритон, Зоран Младеновић, вокални солиста, Вишња Марковић, вокални солиста, Теодора Збилић, вокални солиста, и Јелена Митровић, вокални солиста. Диригент Хора је Иванка Стојков.

Изведене су композиције Радета Радивојевић, Станислава Биничког, Исидора Бајића, Душана Радића, Косте Бабића, Александра Вујића, Тање Андријић, руске народне песме, композиције Луиђија Денце, Ђузепа Вердија, Вартекса Баронијана, Николе Грбића, Ђорђа Маринковића и Маје ле Ру Обрадовић.

Осим присутних, директан пренос програма, публика је могла пратити на YouTube каналу Матице српске.

У суботу, 22. октобра 2022. године, у Михизовој кући у Иригу одржани су први „Михизови сусрети“. Поводом стогодишњице рођења Борислава Михајловића Михиза одржан је научни скуп „Импресионистичка и стваралачка критика“. Сусрете су отворили госпођа Вера Новковић, директор Српске читаонице у Иригу и проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Пре почетка научног скупа председник Матице српске проф. др Драган Станић представио је Михизова Сабрана дела и зборник радова Михизов век. На научном скупу своја истраживања изложили су: Јасмина Ахметагић, Сава Дамјанов, Слободан Владушић, Јована Јосиповић, Снежана Савкић, Наташа Дракулић Козић, Владан Бајчета, Јана Алексић, Миломир Гавриловић, Милица Мустур, Кристијан Олах, Игор Перишић и Мина Ђурић.

У оквиру Одељења за друштвене науке Матице српске објављен је зборник радова „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине” у суиздаваштву Матице српске и Дома културе Србобран. У овој публикацији сабрани су радови са истоименог научног скупа који је одржан 17. новембра 2021. године у Србобрану. Током научног скупа представљена су релевантна сазнања о породици Дунђерски из различитих научних дисциплина.

Главни и одговорни уредник зборника је др Милан Мицић, а чланови Уредништва су још и проф. др Зорица Хаџић и др Снежана Мишић. Рецензенти публикације били су др Горан Васин, др Ђорђе Деспић, Слобода Миодоровић, Владимир Митровић, др Миливој Ненин и др Тијана Палковљевић Бугарски.

Зборник радова „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине” мултидисциплинаран је по свом карактеру и садржи 15 радова чији су аутори признати стручњаци из области историје, историје књижевности, историје уметности, историје архитектуре и права. Теме приказане у зборнику отвориле су нова научна питања и поставиле нове проблеме пред истраживаче породичне историје Дунђерских. Значајна разматрања пропраћена су богатим илустрацијама које употпуњују доживљај ближе спознаје породице Дунђерски. Оно по чему се зборник посебно истиче јесте што се не бави само породичном историјом, већ и историјском судбином српског грађанства – његовим настанком и нестанком.

Кратак преглед садржаја зборника: др Весна Димитријевић: „Породична историја Дунђерских”; др Јована Касаш: „Иза сваког успешног индустријалца стоји жена: жене у породици Дунђерски”; др Слободан Бјелица: „Породица Дунђерски у јавном животу Новог Сада између два светска рата”; др Марија Силађи: „Угледно имање породице Дунђерски у Хајдучици”; др Ференц Немет: „Лазар Дунђерски и фабрика тепиха у Великом Бечкереку”; др Аница Драганић: „Пивара Лазара Дунђерског у Великом Бечкереку”; др Милан Мицић: „Аграрна реформа на хајдучичком велепоседу Олге Јовановић рођ. Дунђерски (1919–1941)”; мср Јелена Веселинов: „Реституција имовине Задужбине Богдана Дунђерског под управом Матице српске – путеви, раскршћа и отворена питања”; мр Павле Орбовић: „Утврђивање ратне добити предузећа за производњу серума „Камендин” и творнице конзерви „Кулпин” Ђорђа Дунђерског”; Иван Негришорац: „Емпиријска ширина и метафизичка узвишеност у поезији Лазе Костића”; др Зорица Хаџић: „Лаза Костић и Ленка Дунђерски у очима својих савременика”; др Бранка Кулић: „Дворци породице Дунђерски – Културно-историјско наслеђе Србије”; мр Зоран Суботички: „Дунђерски и дворска култура Војводине”; др Мирјана Сладић Тодоров: „Архитектонско наслеђе дворца Дунђерских у Кулпину;” др Снежана Мишић: „Визуелна репрезентација породице Дунђерски у колекцији Матице српске и Галерије Матице српске”.

Публиковање ове књиге омогућила је Општина Србобран на основу Протокола о сарадњи између Матице српске и Општине Србобран.

На помен речи „речник”, већини су прва асоцијација они енглеско-српски који су се штампали у великим тиражима и носили у џепу кад устреба. Е, такви речници се препознају и признају. А српско-српски? Шта све неће измислити! Зар има потребе „преводити” рођени језик који сви знамо?! Међутим, може се десити да један Нишлија стрепи шта ће добити код свог пријатеља у Војводини кад му овај каже да доноси ждрепце за који минут? Изгледа да би се у овој ситуацији покајао што је некада помислио да је једнојезични речник бесмислен и беспотребан, јер Нишлија не би био забринут да је знао да ће се код пријатеља слатко најести ташака са сиром. Негде ће се у Војводини љубитељи варенике напити млека, а негде ће се опити куваном ракијом. Ако дангубите, тамо вам могу рећи да сте мрљедина. Такође, продуценти се неће лепо провести ако кажу да се баве продуцирањем, јер продуцирати значи некога изазивати.

У „Речнику српских говора Војводине” могу се наћи занимљиве речи из прошлости које је стотину ентузијаста бележило на близу 200.000 картица око 30 година у 300 села са староседелачким становништвом и у више српских села у Мађарској и Румунији. Лексикографско одељење Матице српске их је обрадило у речнику и удахнуло живот јер су страховале од заборава. Тим лексикографа чинили су Светлана Вареника, Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, Ивана Ћелић и Драгољуб Петровић.

Наставак текста Кристине Пантелић који је објављен у „Политици“ у недељу, 23. 10. 2022. године можете прочитати овде. Речник можете купити на Сајму књига у Београду са сајамским попустом (штанд Матице српске, хала 1).

У понедељак, 24. октобра 2022. године, одржано је представљање едиције „Прва књиге“ на штанду Матице српске на Сајму књига у Београду. О овогодишњим рукописима говориле су чланице Уредништва Весна Капор и др Јана Алексић. Представљене су књиге Симониде Лончар „Пнеума“, Маријане Јелисавчић „Прихвати игру?“, Милана Тице „Из албуима несталог у пожару“ и Јоване Војводић „Милка Гргурова Алексић – кроз поглавља и чинове“. Чланице Уредништва истакле су поетичку зрелост и аутентичност, као и истраживачки дар у објављеним књигама. Публици су се обратили и аутори. Наредна промоција ове едиције биће одржана 14. новембра у 12 часова у Свечаној сали Матице српске, а о књигама ће говорити проф. др Драган Станић, Фрања Петриновић, Мирослав Алексић, др Јелена Марићевић Балаћ и Лазар Букумировић.

У недељу, 23. октобра 2022. године, уз надахнуту беседу академика Душана Ковачевића отворен је 65. Међународни београдски сајам књига, најрепрезентативнија књижевна манифестација у овом делу Европе. Под слоганом „Повратак написаних” до 30. октобра, колико манифестација траје, посетиоцима ће се представити око 400 издавача из Србије, региона и света. Ове године част да буде земља гост ове престижне манифестације припала је Румунији, те је овом приликом румунски песник Мирча Динеску у свом поздравном говору нагласио традиционалне везе између српске и румунске историје и културе.

Статус званичних иностраних гостију имају четири писца: Ајфер Тунч из Турске, Патрик Бесон из Француске, Ђовани Дозини из Италије, те Ђорђе Матић из Хрватске. Овогодишњи програм конципиран је у седам целина које су посвећене савременој књижевности и издаваштву, актуелној теоријској и критичкој мисли, уређивању и опремању књига, те односу савремених медија према књизи. Такође, посетиоци сајма имаће прилике да виде изложбе посвећене Васку Попи, Бориславу Пекићу и Сарамагу.

Као што то дугогодишња традиција налаже, Матица српска и ове године узела је учешће на овој престижној манифестацији, а штанд Матице српске налази се, као што је то већ и уобичајено, у Арени (Хала 1). Матица српска ће се посетиоцима представити неколицином нових издања попут зборника радова „Михизов век” и „Нови прилози српском правопису 1 и 2”, „Петер Хандке или правда за човека и човечност”, те књига: „Портрет српског интелектуалца у доба просветитељства” Владимира Симића, „Слика и моћ 1-2” Игора Борозана, „Чедомир Попов-интелектуална биографија” Михала Антоловића, „Борислав Михајловић Михиз-критичар и писац” Владана Бајчете, „Историографски чланци и расправе” Василија Крестића, „Писма, сусрети, трагови” Милана Кашанина, „Српска култура у 18. и 19. веку” Петра Пијановића, „Парче пишчеве душе, Тишма-њим самим” Радована Поповића и „Лаза Костић, Преписка 3” коју су приредили Младен Лесковац, Милица Бујас и Душан Иванић, као и капиталним пројектима попут „Речника српског језика”, „Правописа” и „Нормативне граматике” (сва три капитална дела имају екавско и ијекавско издање), те „Српске енциклопедије”, „Лексикона писаца српске књижевности” и „Српског биографског речника” . Као што је то и уобичајено, већина Матичиних издања продаваће се, уз попуст, по сајамским ценама.

Списак нових и капиталних издања можете погледати овде.

Манифестација „Дани Матице српске у Коларчевој задужбини“ одржана је од 3. до 14. октобра ове године, чиме је настављена лепа и драгоцена сарадња између Коларчеве задужбине и Матице српске. Стручна и заинтересована јавност је имала прилику да присуствује представљању издавачке делатности и пројеката Матице српске. Након представљања „Српске енциклопедије“, „Лексикона писаца српске књижевности“ и „Српског биографског речника“ публика у Коларчевој задужбини упозната је са радом Одељења за књижевност и језик кроз седам квалитетних програма.

На представљању „Нормативне граматике српског језика“ (допуњеног и измењеног издања) говорили су академик Јасмина Грковић-Мејџор, проф. др Весна Ломпар и проф. др Рајна Драгићевић. У петак, 7. октобра, представљен је „Рјечник српскога језика“ (ијекавско издање) о којем су говорили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Јелица Стојановић и проф. др Рада Стијовић.

У понедељак, 10. октобра, представљен је зборник радова „Положај српскога језика у савременом друштву: изазови, проблеми, решења“, који је објављен у суиздаваштву Матице српске и Одбора за стандардизацију српскога језика. О зборнику су говорили проф. др Срето Танасић, проф. др Слободан Антонић, проф. др Виктор Савић, проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Јелена Редли. Дан након тога, 11. октобра, представљен је зборник радова „Нови прилози српском правопису 2“ говорили су проф. др Мато Пижурица, проф. др Вељко Брборић и проф. др Милош Ковачевић.

У среду, 12. октобра, представљен је „Речник српских говора Војводине“, а говорили су лексикографи Матице српске мр Дејан Милорадов и мр Ивана Ћелић. Наредног дана су представљени Терминолошки речници: зоолошке научне дисциплине. Говорили су проф. др Рајна Драгићевић, мр Дејан Милорадов, др Слободан Пузовић и проф. др Имре Кризманић.

Последњи програм манифестације био је посвећен пројекту „Историја српског језика“. Говорили су академик Јасмина Грковић-Мејџор, проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Александар Милановић. Програми су окупили стручну публику и медијски су пропраћени.

У оквиру Одељења за књижевност и језик 1957. године покренута је Едиција „Прва књига“. Све до сада, Едиција је изградила лепу и дугу традицију. Ове године објављене су четири књиге: „Прихвати игру?“ Маријане Јелисавчић, „Из албума несталог у пожару“ Милана Тице, „Милка Гргурова Алексић – кроз поглавља и чинове“ Јоване Војводић и „Пнеума“ Симониде Лончар. Уредништво је радило у саставу: Фрања Петриновић, главни и одговорни уредник, Јана Алексић, Мирослав Алексић, Соња Веселиновић и Весна Капор. Дизајн је радио Иван Француски, а овогодишња едиција је финансирана од прихода Легата Јованке Цвијић и Миле Нолан.