У среду 9. новембра 2022. године у просторијама Библиотеке „Глигорије Возаровић” у Сремској Митровици представљен је пројекат Одељења за књижевност и језик Матице српске „Милан Јовановић Батут ‒ живот и дело”. Догађају су присуствовали сви сарадници на пројекту: проф. др Зорица Хаџић (руководилац пројекта), мр Дејан Милорадов (руководилац пројекта), проф. др Радмила Гудовић, др Јелена Јовановић Симић и мр Драган Тубић. Пред пуном салом проф. др Зорица Хаџић публици је представила сараднике на пројекту, основне идеје и циљеве пројекта као и Батутова мултидисциплинарна интересовања, због чега се јавила потреба да се у пројекат укључе истраживачи различитих струка. Др Јелена Јовановић Симић, кустос Музеја науке и технике, говорила је о хронологији чувања и архивирања Батутове заоставштине у неколико установа и о новој архивској грађи која је у скорије време откривена и похрањена у Музеју науке и технике. Мр Дејан Милорадов одржао је кратко предавање о историјату Батутовог рада на српској медицинској терминологији (дијалекатској и стручној), његовим лексикографским остварењима и о недавно пронађеном рукопису Батутовог речника медицинске терминологије, који екипа сарадника треба да приреди за штампу.

У понедељак, 7. новембра, у препуној Свечаној сали Матице српске одржано је прво предавање у оквиру делатности новоустановљеног Омладинског одбора Матице српске. Предавање под насловом „Косовски завет у прошлости, садашњости и будућности српског народа“ одржао је проф. др Милош Ковић. Догађај је организован у сарадњи са Хуманитарном организацијом Срби за Србе и посетиоци догађаја су били у прилици да приложе добровољни прилог за децу с Косова и Метохије. Уводну реч одржао је проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Председник Станић подсетио нас је на важност задатка који је пред нама, а то је утемељивање опстанка нашег народа и чување места наше културе, језика и народа у будућности. Обратила се и доц. др Јелена Марићевић Балаћ, председник Омладинског одбора Матице српске, рекавши да „сваки важан тренутак у животу и појединца и колектива треба да буде заветни и иницијацијски“ и да стога „не постоји бољи начин да Омладински одбор Матице српске отпочне свој рад симболичким окупљањем око завета“.

Проф. др Милош Ковић нагласио је да је пуна сала одличан доказ да је Матица српска препознала оно што се догађа у нашем друштву. „У току је нека врста новог омладинског таласа, покрета који је уочљив у последњих неколико година. Лозинка тог новог омладинског покрета је Косово“ – нагласио је проф. др Милош Ковић.

У уметничком програму су ученици основне школе Анђелија Поповић и Данило Милошевић извели песме „Густа ми магла паднала“ и „Сини јарко сунце са Косова“. Својим присуством предавање су увеличали пријатељи и сарадници Матице српске. У сали се тражило место више, а већину публике су чинили млади људи.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

У уторак, 8. новембра, Матицу српску су посетили студенти прве године Високе школе струковних студија за образовање васпитача из Новог Сада, заједно са професорком Маријаном Јелисавчић. Гости су током обиласка Матичиног здања упознати са историјом институције, капиталним издањима и деловањем научних одељења Матице српске. Госте је примила и упознала са историјом и радом Матице српске мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик.

У суботу 29. октобра, генерални секретар Матице српске др Милан Мицић и стручни сарадници у Лексикографском одељењу др Бранислав Поповић и мр Драган Тубић посетили су Осијек. Том приликом, у организацији осјечког пододбора Српског културног друштва „Просвјета“ из Загреба одржана је промоција зборника радова са скупа „Срби у Угарској 1848-1918: од Мајске до Велике народне скупштине“. О самој публикацији, историји Срба у Јужној Угарској, као и о значају сарадње између институција културе код Срба у региону, говорили су представници Матице српске. Овај догађај одржан је у парохијском дому при саборном храму Успења Пресвете Богородице уз присуство већег броја посетилаца. Делегацију Матице српске у Осијеку дочекали су Зденко Чикара, председник пододбора „Просвјете“, и његова сарадница Сунчица Мандић.

У четвртак, 3. новембра, у Народном музеју у Чачку одржана је трибина „Положај српског језика у савременом друштву“. Програм је реализован у оквиру културно-образовне манифестације „Дани Вука Караџића“, а у организацији „Чувари дела Вука Караџића“. О проблемима са којима се суочавају филолози и струка, о опстанку нашег језика и очувању истог, као важног националног идентитета, говорили су представници Матице српске проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик и проф. др Александар Милановић.

Програм је медијски испраћен и може се погледати на овим YouTube каналима: ТВ Телемарк, ТВ Информатор и ТВ Лав плус.

У суиздаваштву Одељења за књижевност и језик Матице српске и Архива Војводине објављена је књига Михала Харпања „Словачка књижевност у српским часописима 19. века“. Рецензенти књиге су проф. др Адам Светлик и проф. др Марина Шимакова Спевакова. Аутор је испитао и предочио како је представљана словачка књижевност у Летопису Матице српске (1825–1845), у Српском народном листу, српским часописима 19. века и у часопису Бранково коло (1895–1914).

Штампање књиге омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије и Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност.

У оквиру Одељења за књижевност и језик објављена је књига Зденке Валент Белић „Слика Срба у словачкој књижевности“, у суиздаваштву Матице српске и Архива Војводине. Књига је превод дисертације са пуним називом „Имаголошки подстицаји за савремену књижевну естетику. Слика Срба у словачкој књижевности“ у оквиру докторских студија на Катедри естетике Филозофског факултета Универзитета Коменски у Братислави, под менторством проф. др Михала Бабјака. Предмет проучавања у овој књизи су слика Срба и српски мотиви у словачким књижевним делима као одраз словачких представа о колективним, „типичним“ особинама српског народа и српске културе. Рецензенти књиге су проф. др Мирослав Дудок и проф. др Михал Харпањ.

Штампање ове књиге омогућили су Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

У суиздаваштву Матице српске (Одељења за књижевност и језик) и Архива Војводине објављен је трећи по реду зборник радова посвећен темама англофоне и српске књижевности „Жанровска укрштања српске и англофоне књижевности: Преводна рецепција и књижевнотеоријска интерпретација“. Овај зборник је настао као резултат рада на пројекту Матице српске „Жанровска укрштања српске и англофоне књижевности“, који је почео с радом пре безмало једне деценије, под руководством проф. др Владиславе Гордић Петковић и проф. др Зорана Пауновића, дописног члана САНУ.

У овом зборнику који је произашао из пројекатских истраживања заступљени су аутори са Филозофског факултета у Новом Саду, Педагошког факултета у Сомбору, Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и Филозофско-уметничког факултета у Крагујевцу, а објављени су и радови студената мастерских и докторских студија Филозофског факултета у Новом Саду, који тек почињу да се баве истраживачким радом у сфери компаративне књижевности. Своје радове објавили су Младен Јаковљевић, Марија Лојаница, Стефан Жарић, Наташа Гојковић, Драгана Којић, Татјана Милосављевић Мијучић, Викторија Кромбхолц, Бојана Вујин, Владимир Папић и Аријана Лубурић Цвијановић.

Зборник су уредили проф. др Владислава Гордић Петковић и проф. др Зоран Пауновић, дописни члан САНУ. Од средњег века и Шекспировог позоришног костима до црне британске прозе, од адолесцентске књижевности до футуристике и фантастике, трећи зборник „Жанросвак укрштања“ покушао је да обједини најуочљивије специфичности на пољу дијалога и преплитања српског књижевног стваралаштва и англофоне литературе.

Штампање ове књиге финансирали су Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Зборник је доступан и у електронској форми на сајту Матице српске.

У среду, 2. новембра 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је свечаност Дан „Горског вијенца“ посвећен митрополиту Амфилохију, чиме је Његошев одбор Матице српске обележио 175 година „Горског вијенца“ и две године од упокојења митрополита Амфилохија. Као што је природни ред налагао да на трону у Цетињу наследи упокојеног митрополита Амфилохија, митрополит црногорско-приморски Јоаникије изабран је за председника Његошевог одбора, на чијем је челу његов претходник Амфилохије био од 2009. године до 2020. године. Избор митрополита Јоаникија за председника Одбора уприличен је непосредно уочи свечаности, на седници Његошевог одбора Матице српске.

У препуној Свечаној сали Матице српске и у присуству многобројних угледника, међу којима су били и владика бачки др Иринеј и сремски Василије, након минута молитвене ћутње за преминуле чланове Његошевог одбора, митрополит Јоаникије захвалио се на избору за председника Његошевог одбора и обећао да ће дати све од себе како би достојно одговорио тој узвишеној дужности.

„Његош је оставио дубоки траг као владика, господар и песник. Надишао своје вријеме, оставши свевремен, а нама данас савремен. Ово вријеме карактерише и то што смо се изнова вратили Његошу, што смо осјетили да је његово дјело данас можда актуелније него у неким прошлим временима. Он је величина нашег српског рода и језика, онај који обједињује наш народ – бјеседио је митрополит о аутору ‘Горског вијенца’, врхунског драмског епа којег су многи великани назвали народном библијом“ – нагласио је митрополит Јоаникије.

О митрополиту Амфилохију говорио је и потпредседник Његошевог одбора академик Матија Бећковић. Нагласио је да се највеће признање митрополиту десило у часу његове смрти када су небо и Свети Лука одлучили да га позову у лучинске дане кад и Светог Петра Цетињског и Петра Другог ловћенског. „Тако је небо саставило три монаха, три Христова војника у три јерарха“.

Академик Миро Вуксановић, потпредседник Његошевог одбора, казивао је свој текст срочен на дан упокојења митрополита. „Успео је да обнови, подигне и освешта више од 600 светих места, капела, цркава и манастира и два храма какво православље има – онај у доморју и онај у подгоричкој равници свима за сусрет с Богом, себи за вечни починак“ – нагласио је Вуксановић.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић казао је да смо са митрополитом Амфилохијем и са његовом сабраћом јеромонасима, а доцније и јерарсима, доживели велику духовну обнову Српске православне цркве и народа. „У митрополитовој души остала је непреболна рана о којој је говорио да се Господу моли да га остави у животу док не врати Његошеву капелу Ловћен. Биће да је тај задатак одбране Његошевог тестаментарног завета намењен неком од митрополитових наследника“, истакао је председник Станић.
О „Горском вијенцу“ поводом 175. годишњице од објављивања говорио је проф. др Горан Максимовић, нагласивши важност године 1847. у српској књижевности и култури. Академик Јасмина Грковић-Мејџор, секретар Његошевог одбора, представила је четврти по реду Његошев зборник.

Својим присуством свечаност су увеличали и Његово преосвештвенство епископ бачки Иринеј, Његово преосвештвенство епископ сремски Василије, господин Станко Љубичић, помоћник градоначелника Града Новог Сада, многе уважене личности из културног и научног живота, чланови, добротвори и пријатељи Матице српске.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру Одељења за друштвене науке Матице српске објављен је зборник радова „Историја насеља општине Жабаљ” у суиздаваштву Матице српске и општинске народне библиотеке „Вељко Петровић”. У овој публикацији сабрани су радови са истоименог научног скупа који је одржан 25. новембра 2021. године у Жабљу.

Главни и одговорни уредник зборника је др Милан Мицић, а чланови Уредништва су још и проф. др Горан Васин и проф. др Слободан Бјелица. Рецензенти публикације били су: др Ненад Нинковић; Богдан Шекарић; др Дејан Радичевић и мр Мирослав Шилић.

Зборник радова „Историја насеља општине Жабаљ” мултидисциплинаран је по свом карактеру и садржи 10 радова чији су аутори признати стручњаци из области историје, историје уметности и историје архитектуре.

Оно по чему се зборник „Историја насеља општине Жабаљ” посебно истиче јесте његов покушај да осветли историју и културу села општине Жабаљ; да створи општу слику о развитку и менама историје у њему, дајући путем свог научног доприноса не само снагу завичајном идентитету шајкашких насеља већ наглашавајући улогу ових шајкашких села у мозаику историје српског народа, као и додир српског народа на простору Шајкашке са другим народима и етничким заједницама.

Кратак преглед садржаја зборника: др Владан Гавриловић: „Становништво и свештенство Шајкашке деведесетих година XVIII века”; др Горан Васин: „Храм Вазнесења Господњег у Чуругу крајем 19. и почетком 20. века”; др Слободан Бјелица: „Политички живот Жабља и околине у време Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца”; др Милан Мицић: „Аграрна реформа у Ђурђеву (1919–1941)”; Жарко Панић: „Проблеми у спровођењу аграрне реформе у Жабљу након Првог светског рата – случај породице Татарски”; Љиљана Дожић: „Улазак мађарских окупационих снага у Чуруг 1941. године”; Станко Трифуновић: „Археолошка експедиција Музеја Војводине у Чуругу – како археологија пише историју”; „Мр Катарина Радисављевић: Да ли је капа шајкача из Шајкашке?”; Љубица Отић: „Одећа Срба и Русина у Ђурђеву током 19. и првих деценија 20. века – заједничке карактеристике и разлике”; др Здравко Рајчетић: „Злогласна Рација као садржај у делима ликовних уметника”.

Публиковање ове књиге омогућила је Општина Жабаљ на основу Протокола о сарадњи између Матице српске и Општине Жабаљ.