У оквиру наставка сарадње Матице српске и Словеначке матице 16. октобра у сали за седнице академик Кајетан Гантар (Љубљана) одржао је предавање „Четири словеначка класична филолога у српској култури” (Štirje slovenski klasični filologi v Srbiji). Реч је о четворици угледних словеначких класичних филолога: Лука Зима (1830–1906), Албин Вилхар (1902–1975), Милан Грошељ (1902–1979), Антон Совре (1885–1963), који су се обрели на свом професионалном путу у Србији, где су својим знањем дали велики допринос развоју и ширењу класичног образовања у српској средини, док је, с друге стране, њихово професионално искуство и знање, стечено у Србији, обогатило и словеначку средину.

Госта из Љубљане као и присутне поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Програм је подржан од стране Министарства културе и информисања Републике Србије и Градске управе за културу Града Новог Сада.

У Матици српској, 16. октобра 2019. године, приређен је концерт пијанисткиње Наташе Шарчевић, која је дипломирала је на ФМУ у Београду у класи проф. Јокут Михаиловић, и завршила постдипломске студије у Франкфурту на Hochschule für Musik und Darstellende Kunst код проф. Лава Наточеног, потом и на Royal College of Music у Лондону код проф. Ирине Заритскаје и проф. А. Андријевске. Такође је завршила постдипломске студије на London College of Music у класи проф. Рафаела Теронија.

Од 2003. године предаје у Лондону на London College of Music, University of West London као професор клавира.

Концерт, под називом „Вече јерменске, бугарске и српске класичне музике за клавир“, било је посвећено композицијама насталим у 20 веку. Изведене су композиције Вардапета Комитаса, Арноа Бабаџањана, Александра Арутјуњана, Панча Владигерова и Василија Мокрањца.

Kонцерт је снимљен и може се погледати у видео архиви.

У четвртак, 17. октобра 2019. године, у Матици српској представљена је књига „Српска стваралачка интелигенција у расејању – Нужност сарадње матичне државе и дијаспоре” (Матица српска, 2019) проф. др Владимира Гречића, редовног професора Економског факултета Универзитета у Београду.

Госте и учесника поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, захваљујући се аутору на подизању свесности и гласа поводом ове значајне теме за опстанак и даљи развој српске стваралачке интелигенције у матичној земљи и дијаспори.

О теми расејања српске стваралачке интелигнеције и озбиљности проблема исељавања српског народа у дијаспору, говорио је проф. др Ђорђе Лопичић истичући обиље података који су садржани у овој књизи, а који јасно указују на актуелности и величину проблематике којом се бави. Рецензент књиге, др Драгомир Раденковић, присутне је упознао са садржајем књиге и методологијом истраживања коју је аутор применио. Аутор књиге, проф. др Владимир Гречић, у кратким тезама истакао је основне мотиве за писање књиге, разлике у тумачењу термина дијаспоре и значај националног идентитета у процесу расејања. Писање и објављивање књиге био је позамашан и захтеван посао, али она има за циљ да укаже на потребу да се темом исељавања српског народа баве, не само културне и научне институције, већ и извршна власт како би превентирале даљи пораст броја српских миграната.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

Програм је снимљен и може се погледати у видео архиви.

У Матици српској, у уторак, 15. октобра 2019. године, одржан је научни скуп „Српски Оријент”. Скуп су отворили, те пробраним речима поздравили учеснике и госте, проф. др Драган Станић, председник Матице српске и академик Дарко Танасковић, председник Организационог одбора.

Уводно предавање „Зашто српски Оријент?” одржао је академик Дарко Танасковић, нагласивши, при том, неопходност одржавања научних скупова усмерених ка српском Оријенту. Скуп је одржан у две сесије током којих су еминентни стручњаци представили своја знимљива и инспиративна истраживања и открића. У првој сесији, којом је председавала проф. др Анђелка Митровић, своје радове представили су: проф. др Љиљана Чолић, др Марија Ђинђић, мр Жељко Вујадиновић, доц. др Мирослав Павловић и др Сеид Халиловић. Друга сесија, којом је председавала проф. др Љиљана Чолић, донела је излагања проф. др Анђелке Митровић, проф. др Еме Петровић, проф. др Мирјане Маринковић, др Јована Шаљића и проф. др Драгана Станића. Радови ће бити штампани у посебном тематском Зборнику.

Скуп је подржан од стране Министарства културе и информисања Републике Србије и Градске управе за културу Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати видео архиви.

Објављен је октобарски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 504, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Дејана Атанацковића, Зорана Ђерића, Драгана Бошковића, Мирољуба Тодоровића, Бојана Јовановића, Ранка Павловића, Александре Батинић и Звонка Танеског. Рубрика „Есеји” доноси текстове Тање Крагујевић о поезији Ане Ристовић, Виолете Митровић о слици пада Цариграда у делима Викентија Ракића и Борислава Пекића и Исидоре Ане Стамболић о представи жене у српским преводима средњовековних апокрифа. Рубрика „Сведочанства” посвећена је Милану Лазаревићу кроз текст Драга Његована. Рубрика „Разговор” доноси интервју Милана Ђорђевића са Андрејом Тишмом о косовском конфликту у веб-активизму и ангажованој уметности. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Миливој Ненин, Драган Хамовић, Злата Бојовић, Јелена Марићевић Балаћ и Александар Дунђерин.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

У организацији Богословије „Свети Кирило и Методије“ у Призрену, Косовскометохијског одбора Матице српске, Црквене општине Велика Хоча, и уз суорганизацију Фондације „Симонида“, одржане су Михољданске свечаности у Призрену и Великој Хочи 11. и 12. октобра 2019. године.

Програм је почео у Богословији у Призрену представљањем књиге „Мемоари“, архимандрита Јована Радосављевића. О књизи су говорили: проф. др Валентина Питулић, јереј Дејан Крстић и јеромонах Никита Адамовић. Након вечерње службе у Саборној цркви Светог Ђорђа, настављен је програм у Богословији. Гостовао је „Песнички караван“ из Новог Сада. Своје стихове су казивали песници: Перица Милутин, Селимир Радуловић, Зоран Ђерић, Радован Влаховић и Наташа Бундало Микић. Песнике и њихова дела представила је и наратор др Исидора Поповић. У уметничком делу програма учествовао је Црквени хор „Бранко“ из Лесковца. (даље…) →

У среду, 9. октобра 2019. године, одржани су јубиларни 40. Октобарски сусрети у Дому културе у Идвору, чиме је обележен дан рођења Михајла Идворског Пупина. Покровитељ овогодишњих Октобарских сусрета била је Матица српска. У Дому културе у Идвору отворена је, тим поводом, изложба „Михајло Пупин у Матици српској“, на којој су представљене архивалије везане за личност и дело Михајла Пупина, које се чувају у Рукописном одељењу Матице српске. Приређивачи изложбе су виши архивиста Александра Јовановић и архивиста Огњен Карановић, а изложбу је отворио председник Матице српске проф. др Драган Станић. О Михајлу Пупину говорила је др Александра Нинковић Ташић кроз предавање „Пупин – од физичке до духовне реалности“, а након тога је одржана и промоција књиге „Текстови у америчкој штампи 1912–1920. године“, приређивача Ђорђа Лопичића и Мирослава Стаменковића, у издању Градске библиотеке у Новом Саду. Сарадници и запослени Матице српске су тог дана обишли Ковачицу и Идвор и посетили Галерију наивних сликара, Галерију Бабка, Збирку „Урамљене успомене“, радионицу виолина Јана Немчека, Спомен кућу Мартина Јонаша, Родну кућу Михајла Пупина, Народни дом и Православни храм посвећен Пресветој Богородици.

Програм је подржан од стране Министарства културе и информисања Републике Србије.

У четвртак, 10. октобра 2019. године, у Матици српској представљена је књига „Црвени макови за кнегињу – Материјали за биографију кнегиње Јелене Петровне” („Књижевна реч”, 2018) мр Галине Игоревне Шевцове, сарадника Одељења за општу историју Руске академије наука у Москви. Госте је поздравила др Светлана Милашиновић, секретар Редакције „Летописа Матице српске”, истакавши да Матица српска традиционално негује односе са другим словенским народима, те са великим задовољством учествује у представљању књиге руске историчарке о српској принцези Јелени, кћерци Петра Првог Карађорђевића.

Пробраним речима, присутнима се обратио и Његово Високопреосвештенство господин Михаил, архиепископ Руске православне цркве. О пројекту и процесу издавања књиге на српском говорила је госпођа Драгана Милошевић, представник Издавачке куће „Књижевна реч”, док је о њеном научном и историјском значају говорила др Милана Живановић, научни сарадник Института за новију историју Србије. Књигу је превела госпођа Марина Тодић, која је указала присутнима на питак језички стил ауторке којим је успела да повеже различиту архивску грађу у значајну и позивајућу целину. О српско-руским односима, као и хуманитарном раду кнегиње Јелене Петровне, говорио је господин Алексеј Арсењев.

На крају програма, уз мултимедијалну презентацију, присутнима се обратила ауторка мр Галина Игоревна Шевцова, представљајући архивску грађу коришћену за израду књиге и значајне тренутке у животу кнегиње Јелене Петровне, као и чланова њене породице.

Програм, који је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада, водила је госпођа Снежана Живковић, а симултани преводилац била је госпођа Ана Радун.
Програм је снимљен и може се погледати у видео архиви Матице српске.

У издању Матице српске и Филозофског факултета из Косовске Митровице објављена је књига „Сер Гавејн и Зелени витез: превод, тумачења и значења” проф. др Младена Јаковљевића. Ово је први превод у стиху на српски језик овог знаменитог витешког романа и једног од најзначајнијих остварења енглеске средњовековне књижевности, насталог у четрнаестом веку.

Књига разматра низ тема значајних за читање и тумачење овог дела: од настанка, ауторства и жанровског одређења, узора, језика и формалних обележја дела спеваног у алитеративном стиху, преко друштвеноисторијског и културног контекста у којем је настало, позиционирања у оквирима витешке културе, хришћанских идеала и паганских веровања и традиције, до значења, симбола и мотива, као и савремене рецепције и значаја за савремену фантазијску књижевност.

На српски језик преведена су сва четири певања „Сер Гавејна и Зеленог витеза”, односно свих 2530 стихова – датих упоредо са изворним текстом на средњоенглеском језику. Уз три фотографије самог рукописа, текст прате илустрације проф. др Младена Јаковљевића.

Књига је настала као резултат рада у оквиру пројекта Матице српске „Жанровска укрштања српске и англофоне књижевности: преводна рецепција и књижевнотеоријска интерпретација“, има 256 страна а рецензирали су је проф. др Владислава Гордић Петковић, проф. др Мирјана Лончар Вујновић, проф. др Весна Лопичић.

У издању Косовскометохијског одбора Матице српске објављена је књига „Косово на крају историје, сажета анализа привида“, аутора Александра Петровића и Данка Камчевског. То је двојезична књига на српском и енглеском језику, коју су аутори написали на енглеском и превели на српски језик. Главни и одговорни уредник издања је Валентина Питулић, а рецензенти: Витолд Вилчињски, Милош Кнежевић и Миша Ђурковић. Превод латинског текста урадила је Марина Милановић. Илустрација на поткорици је слика Петра Лубарде, „Косовски бој“ (1953), добијена љубазношћу Галерије Матице српске. Штампање ове књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Химера независног Косова и покушај да се на привиду заснује држава у овој књизи сагледава се не само као српски већ светскоисторијски проблем затворен у троуглу економије Бретон Вудса, постструктурализма и виртуелне историје. Ова књига заправо је другачија методологија разумевања косовског историјског лавиринта у коме су током дугог времена сплетене видљиве и невидљиве нити вековне политике моћи. Њих су сви освајачи који су долазили на Балкан насилно и лукаво испредали програмским ткањем вештаственог језика, културе и идентитета да би на тај начин створили Косово које ће бити њихова верна сенка и парадигма силе опсене. Тако је настала постисторијска држава без подлоге као лелујава слика свих освајачких намера. Књига сажето анализује идеју и име Албаније, односно Албанаца, и ток прелести у чијој оси је непрекидна борба за географски и духовни простор Косова и Метохије. Ово је прва књига која Косово сагледава пре свега као филозофски проблем суочавања српске културе са собом и са постструктуралним светом напрегнутих мехура.