У понедељак, 26. јануара 2026. године, уочи Светог Саве, у Матици српској одржана је традиционална Светосавска беседа. Ове године беседник је био др Бојан Јовановић. У музичком делу програма учествовао је Хор Саборне цркве „Свети Георгије“ под управом проф. др Богдана Ђаковића. Након обраћања проф. др Драгана Станића, председника Матице српске, др Бојан Јовановић је у беседи „Светлост светосавља“ говорио о Светом Сави, једној од најважнијих и најсветлијих личности српске историје и духовности.

Др Бојан Јовановић нагласио је: „Схватити вредности светосавља значи бити достојан личности дела нашег највећег свеца. Иако се познавањем и знањем веровање чини сувишним, значај Светог Саве у српској култури је знатно већи од сваког парцијалног сагледавања и тумачења. И управо та реалност која се простире изван границе рационално појмивог и прагматичног света, дефинише вредност светосавља чије свевремено и надвремено исијавање представља и данас поуздан духовни оријентир. Трајуће духовно и културно наслеђе је светло које је и данас путоказ за излаз из актуелних невоља. Светосавље је свето завештање једног значајног, импозантног духовног искуства отвореног према сваком који својим животним подвигом и добрим делима настоји да се потврди.“

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске из штампе је изашла књига „Физика“ Атанасија Стојковића чији је приређивач др Јелена Стошић. Књига је публикована 1801. године, представља једно од првих дела из области физике, а самим тим и из домена природних наука код Срба. Обухвата веома интересантна поглавља о основним појмовима физике, својствима тела, о атрономији и небеским телима, о математичкој и физичкој географији. Писана на славеносрпском језику и традиционалном ћирилицом, Физика (први том) је дуго било недоступна ширем читалачком кругу. Поред предговора, књига обухвата следећа поглавља: Живот и рад Атанасија Стојковића; Језик Атанасија Стојковића; О Физици Атанасија Стојковића; Транскрипција; Речник мање познатих и непознатих речи. Издање, дакле, поред основних података о животу и раду Атанасија Стојковића, даје и неопходне информације о самом делу и његовом језику, као и веома исцрпан преглед транскриптивних решења. Најрелевантнији део публикације представља сам транскрибован текст, који је дат напоредо с оригиналом, као и неизоставан речник мање познатих и непознатих речи.

Будући да представља једно од првих дела из области природних наука код Срба, приређивањем овог дела (транскрипцијом, уз стручне коментаре и речник) омогућује се ширем културном кругу упознавање са још једним драгоценим штивом из наше прошлости, које је дуго било занемаривано због језика на којем је писано (славеносрпски) и традиционалне ћирилице невуковског типа. Доступност оригиналног текста, с друге стране, омогућава и олакшава даља лингвистичка истраживања како језика тако и лексике у датом делу.

Рецензенти књиге су проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Александар Милановић. Штампање ове књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Војводине и Фондација Миле Драгић.

У оквиру делатности Одељења за књижевност и језик објављена је књига Метаморфозе Милорада Павића. Павићу, књига дубоке радости тумачења, ауторке др Јелене Марићевић Балаћ. Рукопис је настао на основу докторске дисертације Барок у белетристичком опусу Милорада Павића, значајно надограђенe новим сферама истрајног херменеутичког ауторкиног ангажмана. Нови кругови читања и разумевања Павића обухватају ренесансни круг Павићеве поезије и прозе, затим релације са другим писцима (Црњански, Андрић, Горан Петровић), филозофима (Ниче), филмском уметношћу (Фелини, Рид, Параџанов, Вендерс и Хандке). Посебна пажња је посвећена и круговима Павићеве породице, Павићевих пријатеља, као и рецепције овог великог писца. Рецензент проф. др Слободан Владушић је истакао да овај рукопис Јелене Марићевић Балаћ доноси изненађујуће свеже и оригиналне увиде у Павићев опус и да овом књигом рецепција Милорада Павића улази у једну нову сферу. Књига Метаморфозе Милорада Павића доказује да је Павићев опус знатно хомогенији и уједначенији него што се до сада мислило, те да постоје и други, мање видљиви, али присутни аспекти тог опуса који га чине великим, вредним, значајним и јединственим у српској и светској књижевности. Овај рукопис, сматра Владушић, убедљиво потврђује да Павић није само репрезентативни писац једног књижевног правца, већ уистину класик српске и светске књижевности. Поред проф. др Слободана Владушића, рецензенти публикације су академик Јован Делић и роф. др Драган Станић.

Штампање ове књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Војводине и Фондација Миле Драгић.

У оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске из штампе је изашао Зборник Поетичка поља Растка Петровића. Овај зборник радова је резултат научног скупа одржаног 2023. године у Матици српској, у част једног од најзначајнијих писаца и теоретичара српске авангарде. Збнорник садржи двадесет научних саопштења и уводно, опширно излагање проф. др Јована Делића, писано циљано за овај скуп. Зборник је подељен у три дела, а аутори студија су: проф. др Никола Грдинић, академик Јован Делић (два рада), др Роберт Ходел (немачки слависта који тренутно преводи Р. Петровића), др Марија Радић, др Бојана Стојановић Пантовић, др Горан Радоњић, др Кристина Стевановић, др Марко Недић, мср Сања Перић, др Драган Бошковић, др Јелена Марићевић Балаћ, мср Јована Милованчевић, др Милан Громовић, др Светлана Милашиновић, мср Растко Лончар, др Јелена Панић Мараш, др Милица Ћуковић, мср Емилија Поповић и др Милена Кулић.

Уредник Зборника је академик Јован Делић, а рецензенти су проф. др Горана Раичевић, дописни члан САНУ, проф. др Драган Станић и др Јана Алексић. Штампање ове књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Војводине и Фондација Миле Драгић

У оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске из штампе је изашао Зборник Поетика Десанке Максимовић. Овај зборник радова је резултат научног скупа одржаног 2023. године у Матици српској. Књига представља значајан научни допринос савременој књижевној науци и тумачењу једне од најзначајнијих српских песникиња. Обухвата различите аспекте поетике Десанке Максимовић, осветљавајући њен књижевни опус из разноврсних теоријских и методолошких перспектива. Уредник зборника је академик Јован Делић, а издање је остварено у суиздаваштву са Задужбином Десанке Максимовић.

Структура зборника прати логичан ток анализе стваралаштва Десанке Максимовић, од уводне речи Јована Делића, која пружа преглед њеног поетског пута, до студија које разматрају теме, мотиве, стилске поступке и интертекстуалне везе у њеном опусу. Аутори студија су: проф. др Славко Гордић, академик Јован Делић, др Светлана Шеатовић, др Марко Недић, др Драган Бошковић, др Марија Јефтимијевић Михајловић, др Снежана Милосављевић Милић, др Ђорђе Деспић, др Јелена Јовановић, др Лидија Томић, др Сања Париповић Крчмар, др Јелена Марићевић Балаћ, др Лазар Милентијевић, др Персида Лазаревић ди Ђакомо, мср Сања Перић, др Лариса Костић, др Јелена Панић Мараш, др Зорана Опачић и др Милена Кулић. Са својом разноврсношћу приступа и темељним анализама, зборник Поетика Десанке Максимовић представља драгоцен извор за све који се баве српском књижевношћу, а посебно за истраживаче и љубитеље поезије Десанке Максимовић. Овај зборник не само што обогаћује постојећу критику њеног стваралаштва, већ и отвара нове правце у истраживању једне од најзначајнијих српских књижевница 20. века.

Уредници су академик Јован Делић и др Светлана Шеатовић. Штампање ове публикације финансирали су Министарство културе Републике Србије и Задужбина „Десанка Максимовић”.