„Змајева награда Матице српске“ установљена је у Матици српској 15. марта 1953. године у спомен на песника Јована Јовановића Змаја, поводом стодвадесетгодишњице његовог рођења. Змајева награда се додељује сваке године за поезију на српском језику, 16. фебруара на дан оснивања Матице српске. Жири је почео са прикупљањем рукописа. Позивамо све издаваче да до 15. децембра пошаљу књиге поезије објављене у 2025. години (6 примерака, на адресу Матицa српскa, Матице српске 1, Нови Сад, са напоменом: „За Змајеву награду Матице српске“) и тако предложе своје наслове.

У уторак 18. новембра у свечаној сали Матице српске уручене су Награде Љубомир Стојановић за школску 2023/2024. годину.

1. Прву награду освојио је
Бранислав Веселиновић
за рад Глаголски прилози у Вуковим Српским народним приповијеткама (1853)
(Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду),

2. Уручене су две друге награде:
Милошу Пантићу
за рад Морфолошки балканизми у говору Велике Хоче
(Филозофски факултет, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици) и

Марку Андреку
за рад Језичко-стилске одлике савремене српске монодраме
(Филолошки факултет, Универзитет у Београду)

3. Две треће награде додељене су
Софији Мајуновић
за рад Лексеме које означавају болести у Вуковом Српском рјечнику и Речнику малом (Филолошки факултет, Универзитет у Београду) и

Наталији Стојменовић
за рад Ставови студената филолошке оријентације према урбаном врањском варијетету – социофонетска перспектива (Филозофски факултет, Универзитет у Нишу).

Након проглашавања добитника награда и њиховог свечаног уручења, лауреати су се обратили публици показујући не само потпуну одговорност и посвећеност научноистраживачким задацима него и чињеницу да су израсли у зреле чланове академске заједнице. На наш велики понос.

У петак, 14. новембра 2025. године у Сали за седнице Матице српске одржан је четврти научни скуп „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине”.

У интердисциплинарном научном скупу учествовали су у првој сесији:
мр Павле Б. Орбовић: Лазар Дунђерски (1904-1956) – прилог за биографију,
проф. др Ференц Немет: Карташка афера Дунђерски-Сацелари (1903-1904),
доц. др Јована Касаш: Посмртнице и некролози „Лазиних“ Дунђерских и
Рашко Рамадански: Дунђерски и Сента.

У другој сесији излагања су имали:
Весна Димитријевић: Оснивање и значај ,,Задужбине Лазара и Софије Дунђерски за више и стручно изображење српскога православнога женскога подмлатка“ у Будимпешти
др Бранка Кулић: Фантаст – дворац Богдана Дунђерског код Бечеја
доц. др Мариа Силађи и проф. др Аница Драганић: Фабрика серума „Камендин“
мср Ивона Кнежевић: Дуго чекана правда – рехабилитација Ђоке Дунђерског
др Јелена Веселинов: Прилог истраживању доприноса породице Дунђерски националној култури кроз деловање у Матици српској
др Милан Мицић: Породица Дунђерски – један век (половина 19 – половине 20. века)

Историја породице Дунђерски је историја српске војвођанске грађанске породице, њеног успона и пада, која обухвата другу половину 19. и прву половину 20. века. Истраживање историјског и културног идентитета породице Дунђерски је истовремено и истраживање свих друштвено политичких промена тога времена, културних феномена, историјских, привредних и друштвених токова који су настали управо утицајем ове имућне грађанске породице.

Четврти научни скуп посдвећен породици Дунђерски, имао је за циљ да на једном месту обједини релевантна сазнања о овој утицајној породици грађанске културе српске Војводине из различитих научних дисциплина попут историје права, права, историје, историје књижевности и историје уметности.

У среду, 12. новембра 2025. године у 12 часова, у Свечаној сали Матице српске представљена је публикација „Српски календар“ за 2025. годину, који издаје Самоуправа Срба у Мађарској. Овај догађај одржан је као резултат вишегодишње успешне сарадње између Матице српске, Самоуправе Срба у Мађарској и Српског института у Будимпешти. Поздравну реч присутнима упутио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.

О „Српском календару“ за 2025. годину говорили су његови уредници: Борислав Рус, Миленко Радић и Пера Ластић. Борислав Рус представио је књижевни део публикације, пошто је он и уредио овај сегмент у којем се налази неколико одабраних текстова, како савремених, тако и некадашњих истакнутих књижевних стваралаца на српском језику. Миленко Радић говорио је о делу „Српског календара“ који се односи на истакнуте и награђене припаднике српске заједнице у Мађарској, као и на обележавање различитих јубилеја у току 2024. године. На крају, Пера Ластић је публику упознао са историјским развојем издавања календара на српском језику у Мађарској и са целокупним садржајем овогодишњег „Српског календара“, а нарочито је напоменуто да је ово било и његово прво представљање јавности.

Реализацију догађаја финансијски је подржала Градска управа за културу Града Новог Сада. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви на сајту Матице српске.