Узимајући у обзир значај часописа у књижевном и научном свету, и уважавајући чињеницу да је „Летопис Матице српске” својим постојањем и трајањем поставио Србију на културну мапу света, рано се јавила потреба да се грађа у „Летопису” систематизује и презентује јавности у виду сређеног пописа или библиографије.

Шеста књига „Садржаја Летописа Матице српске”, хронолошки се наставља на последњу публиковану, и обухвата период од 1981. до 1990. године. Садржи две целине у којима је пописан садржај (у првој по бројевима, у другој по ауторима), а у трећој целини су четири регистра (Регистар иницијала, псеудонима и скраћених имена аутора, Регистар аутора, Регистар наслова и Предметни регистар).

У првој целини пописан је садржај сваког броја „Летописа” појединачно за свих 109 свезака, колико их је публиковано у десетогодишњем периоду. Редослед је хронолошки од прве свеске за јануар 1981. до свеске број шест за децембар 1990. године.

Друга целина доноси посебан библиографски опис, такође „de visu”, сваког објављеног текста у „Летопису”.

Трећу целину чине регистри и то – Регистар иницијала, псеудонима и скраћених имена аутора, Регистар аутора, Регистар наслова и Предметни регистар.

Књигу су приредиле Слађана Субашић и Марија Ваш из Библиотеке Матице српске, а штампање су омогућили Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Фондација Миле Драгић.

У периоду од 2004. до 2025. године објављено је осам томова Српског биографског речника (слова А–П) на 7.321 страни на којима се налазe 14.124 биографијe и 4.195 фотографија. У писању биографија зa Српски биографски речник до сада је учествовало преко 1.000 аутора.

Дугоочекивани осми том је одштампан и може се видети на штанду Матице српске на Сајму књига у Београду. У раду на осмом тому учествовало је 312 аутора и садржи биографије 1.780 личности чија презимена почињу словима Пањ, а завршавају са Пч (Пањевац–Пчеларевић). Поједине биографије илустроване су фотографијама личности, тако да том садржи укупно 511 фотографија. Захваљујемо установама и појединцима који су нам илустративни материјал учинили доступним.

Главни уредник осмог тома је проф. др Бранко Бешлин, а научни секретар је др Александра Новаков. Састав Уређивачког, Редакционог одбора и уредника струка чинили су: др Миле Бјелајац, мр Мирјана Бошков, проф. др Ђорђе Бубало, мр Милица Бујас, академик Миро Вуксановић, проф. др Ђорђе Ђурић, др Зоран Т. Јовановић, проф. др проф. др Милош Ковић, академик Василије Ђ. Крестић, др Петар В. Крестић, Добрила Мартинов, проф. др Бранко Момчиловић, проф. др Миливој Ненин, др Радмила Радић, проф. др Мира Радојевић, проф. др Сузана Рајић, проф. др Ирина Суботић, проф. др Дарко Танасковић, проф. др Бранислав Тодић, проф. др Биљана Шимуновић Бешлин, проф. др Марица Шупут, академик Злата Бојовић, проф. др Јован Максимовић, др Радомир Ј. Поповић, др Исидора Точанац Радовић, др Небојша Шулетић, др Недељко Радосављевић, мр Драган Тубић, Александра Николић, Татјана Пивнички Дринић и др Бранислав О. Поповић. Нажалост са нама више нису поједини уредници који су радили на овом тому: проф. др Војин С. Дабић, проф. др Марија Клеут, академик Војислав Марић и проф. др Даница Петровић. Овом приликом сећамо се и академика Чедомира Попова, некадашњег главног уредника првих шест томова Речника. Редактори су: Милорад Вукашиновић и Татјана Пивнички Дринић, а идејно решење корица је осмислила Добрила Мартинов. Послове на коректори овог тома урадили су: Славица Мереник и Владимир М. Николић, технички је књигу уредила Вукице Туцаков, припрему за штампу урадио је Владимир Ватић а публикацију је одштампала штампарија „Сајнос“.

Послови на изради осмог тома Српског биографског речника одвијали су се по сложеној и уходаној методологији, али споријим темпом од уобичајеног. Истовремено написан је и највећи део биографија за наредни том који ће зато, имамо разлога да верујемо, бити завршен у знатно краћем року. То значи да се постојано приближавамо завршној фази овог капиталног пројеката који је осмишљен и озваничен у Матици српској пре више од пола столећа (1972) а чија је реализација започела пре четврт века (2004) објављивањем првог тома Речника. Рад на Речнику текао је без финансијских тешкоћа захваљујући подршци и разумевању Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије. Публиковање овог тома омогућили су Министарство културе Републике Србије, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Фондација Миле Драгић.

Осми том Речника објављен је у оквиру најаве великог јубилеја „Два века Матице српске”.

У оквиру Едиције „Документ” Рукописног одељења Матица српска је објавила књигу Урош Предић Писма породици Милутиновић коју је приредила Јана Богдановић.

У књизи се налазе писма Уроша Предића писана члановима породице Милутиновић у периоду од 1905. до 1951. године. Урош Предић писао је Славки Милутиновић, Николи Милутиновићу (секретар Матице српске и уредник Летописа Матице српске) и Кости Милутиновићу (универзитетски професор).

„Занимљиви су посебно и крокији-медаљони у којима он описује своје савременике: пријатеља Богдана Дунђерског, критичара Богдана Поповића, као и свог земљака и ‘парњака’ Пају Јовановића… Оно што смо већ сазнали из књиге Сликарево перо – да је Предић био човек широких интересовања – доказује се и у овој књизи, у којој приређивач Јана Богдановић посебно истиче Предићеве излете у поезију и преводилаштво. Али, оно што највише може да плени читаоце – без обзира на образовање и посебна интересовања – јесте сликарев живи дух који не гасне ни у позној старости, подгреван чини се оном стваралачком животворном ватром без које нема ниједне велике уметности.” (Из рецензије дописног члана САНУ проф. др Горане Раичевић.)

„У писмима Уроша Предића пронаћи ћемо како није волео исхитрено сврставање у медиј који за њега није био примаран (баш у случају писане речи). Међутим, у овим писмима приметићемо колико опрезно сликар анализира захтеве који су пред њега постављени, у непогрешивом и поштеном приступу према сваком поступку и послу подједнако, у вечито одмереном тону испуњеног присним речима и искреним мислима.” (Из рецензије др Данила Вуксановића.)

Књига има 188 страна, подељена је на 4 целине назначене именима чланова породице Милутиновић којима је Урош Предић слао писма, додатком у ком се налазе стихови познатог сликара као и прилозима и именским регистром.

Штампање ове књиге омогућили су Град Нови Сад – Градска управа за културу, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Фондација Миле Драгић.

Обавештавају се корисници Рукописног одељења Матице српске да читаоница неће радити у периоду од 27. октобра (понедељак) до 3. новембра 2025. (понедељак) због радова који ће се изводити у Одељењу.

Хвала на разумевању

Управа Матице српске

У Матици српској, у среду, 22. октобра, представљен је историјат и савремена функција бугарског књижевног часописа дугог, континуираног трајања „Читалиште”.

У склопу обележавања јубилеја „Два века Летописа Матице српске”, најстаријег живог књижевног часописа у Европи и свету који континуирано излази од 1824. године, успостављен је тренд повезивања „Летописа” са сличним књижевним феноменима у Европи и свету. Овом приликом Матица српска угостила је представнике и сараднике бугарског књижевног часописа „Читалиште” који излази од 1870. године. Госте и публику поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске. О историјату, књижевном животу, трајању и функцији часописа „Читалиште” говорио је др Бојан Ангелов, књижевник, председник Савеза бугарских писаца и главни уредник овог часописа. Своју поезију потом су казивали сарадници часописа: Иван Есенски, књижевник и преводилац, Венко Ефтимов, песник и драмски писац, Атанас Звездинов, песник и преводилац, др Бојан Ангелов, књижевник, и проф. др Бранко Ристић, књижевник и преводилац, који је био задужен и за превод казивања гостију из Бугарске.

Промоцији је присуствовао и Селимир Радуловић, главни уредник „Летописа Матице српске”, а том приликом размењене у идеје о сарадњи и пригодни поклони између двају уредника.

Програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.