У оквиру 92. Вуковог сабора, који организује Центар за културу „Вук Караџић“ из Лознице, 9. септембра 2025. године одржано је предавање на тему „Ђуро Даничић као лексикограф“.
Предавачи су биле проф. др Исидора Бјелаковић са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и др Ана Мацановић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ.
У свом излагању ауторке су осветлиле вишеструки значај Ђуре Даничића за развој српске лексикографије, истичући његов рад на изради речника и његов утицај на стандардизацију српског књижевног језика. Посебна пажња посвећена је теоријским и практичним аспектима његовог лексикографског рада, као и месту које он заузима у ширем контексту европске филологије 19. века.
Предавање је изазвало велико интересовање публике, која је имала прилику да се подсети трајног значаја дела Ђуре Даничића за српску културу, језик и науку.
Председник Матице српске проф. др Драган Станић и члан Омладинског одбора мср Милан Радоичић су, на позив владике тимочког Илариона, учествовали на Десетом фестивалу хришћанске културе у Зајечару. У четвртак, 4. септембра 2025. године, на отварање фестивала, председник Станић је одржао предавање „Светосавље у српској култури и у Матици српској“, а мср Радоичић је речју критичара публици представио беседника.
У свечаној сали Матице српске 10. септембра 2025. године одржано је меморијално предавање посвећено академику Предрагу Пиперу, једном од најистакнутијих српских лингвиста чије је дело трајно обележило проучавање српског и словенских језика.
Поздравне речи на почетку програма упутили су проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик Матице српске, проф. др Рајна Драгићевић, председник Савеза славистичких друштава Србије, и проф. др Људмила Поповић, председник Одбора за меморијална предавања.
Након уводних обраћања, предавање под насловом „О простору у језику: овог пута на примеру словеначког“ одржала је проф. др Андреја Желе, академик Словеначке академије наука и уметности. Своје излагање посветила је разматрању просторних категорија у словеначком језику, указујући на теоријске и методолошке аспекте који се могу применити и у ширем словенском језичком контексту.
Меморијалним предавањима у част академику Предрагу Пиперу чува се успомена на великог научника, чија су истраживања и научни рад непресушан подстицај за даља проучавања и теоријска промишљања у области савремене лингвистике.
Програм је пратила бројна публика у свечаној сали Матице српске, а предавање је било доступно и путем директног преноса на YouTube каналу Матице српске.
Објављен је септембарски број „Летописа Матице српске” (год. 201, књ. 516, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Мирослава Алексића, Милана Мицића, Радомира Уљаревића, Љубише Ђидића и Предрага Бјелошевића, те преводи прозе Александра Прокопиева и поезије Уршуле Козјол. Рубрика „Есеји” доноси текстове Славице Остојић о „Злим дусима” Достојевског, Константина Ађанина о „Роману о Лондону” Милоша Црњанског, Павла Зељића о Оскару Давичу и Светлани Велмар Јанковић и Ђурђице Мартаћ о Захарију Орфелину. Тема рубрике „Сведочанства” је стваралаштво Мирослава Алексића кроз текстове Луне Градиншћак, Ненада Станојевића и Ленке Настасић, те расправа Миле Михајловић „Преобрати или како седам векова сачувасмо себе, ал’ најпосле постасмо Хрвати”. Рубрика „Разговор” посвећена је Жан-Ив Камију, француском политикологу и публицисти, са којим су разговарали Никола Павловић и Александар Саша Гајић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Тамара Љујић, Срђан Орсић, Сања Перић, Владимир Б. Перић, Драгана Јовановић, Тања Калајџић и Јелена Марићевић Балаћ.
Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка
У петак, 29. августа 2025. године, Матицу српску посетила је делегација Матице словачке, на челу са председником др Маријаном Гешпером. У саставу делегације били су и представници омладине Матице словачке. Госте је у име домаћина дочекала др Милена Кулић, председник Омладинског одбора Матице српске и стручни сарадник Одељења за књижевност и језик. Разговор је протекао у пријатељској атмосфери, уз истицање заједничких вредности и обостране жеље за јачањем културних и институционалних веза између српског и словачког народа. Посебну лепоту сусрету дала је музика: млади из Матице словачке приредили су кратак програм у коме су певали и играли традиционалне словачке песме, што је додатно оживело свечани дух овог дружења. Ова посета представља још један корак у неговању и развијању вишевековног пријатељства српског и словачког народа, а уједно и најаву да ће се наставити сарадња у културним и образовним пројектима.
