У Матици српској, 4. јуна. 2019. године, приређен је концерт „Песме нашег окружења и најлепше арије“. Наступале су соло певачице, Aнелија Видинова (Анелия Видинова), сопран, Бугарска, Анђелика Попеску (Angelica Popescu), мецосопран, Румунија, Силвиа Минеа, сопран, Србија, уз клавирску сарадњу Маје Грујић, Србија.

Изведена су дела Петра Коњовића, Тибериjа Бредићануа, Георгија Златева, Беле Бартока, Золтана Кодаља, Пјетра Маскањија, Ђузепеа Вердија, Ђакома Пучинија, Жоржа Бизеа, Имреа Калмана и др.

Концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У Матици српској, 25. и 26. маја, одржан је Међународни научни скуп „Југословенска идеја у/о музици“. Суорганизатори скупа били су Матица српска и Музиколошко друштво Србије. Присуствовање на скупу било је отворенo како за стручну, тако и за ширу публику.

Научни скуп „Југословенска идеја у/о музици“ представио је актуелна проучавања у оквиру више тематских области које обухватају проблематику југословенске идеје у и о уметничкој и популарној музици, као и музичком фолклору. Посебна пажња посвећена је питањима историографије, деловању музичких институција, фестивала и, уопште, феноменима који су имали кључну улогу у дефинисању југословенског идентитета у музици.

Скуп су подржали: Министарство културе и информисања Републике Србије,Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

У Матици српској, 24. маја 2019. године, приређен је концерт виолисте Зорана Јаковчића, и виолончелисткиње Анет Јаковчић, уз клавирску сарадњу Укија Оваскаинена.

Изведена су дела Јохана Себастијана Баха, Лудвига ван Бетовена, Џорџа Крамба, Валтера Пистона, и Николаја Мијасковског

Концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви.

Матици српској, у уторак, 28. маја 2019. године, представљене су две монографије аутора из Републике Српске. У питању су књиге др Љиљане Шево „Споменичко благо Републике Српске” (заједничко издање Академије наука Републике Српске и Православне речи из Новог Сада) и проф. др Витомира Поповића „Арбитража за област Брчко: спор или фарса стољећа” (издање Академије наука Републике Српске). Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а о књигама су говорили: академик Рајко Кузмановић, председник Академије наука Републике Српске, академик Драго Брашковић, Зоран Гутовић, директор Православне речи, и аутори.

У Матици српској, у понедељак, 27. маја 2019. године, одржано је предавање „Транснационална демократија у послератној Европи”. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а госта предавача најавио је др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије. Предавач је био проф. др Волфрам Кајзер, са Универзитета у Портсмуту у Енглеској и Европског универзитетског института у Фиренци.

Професор Кајзер указао је на неопходност разумевања визије и праксе управљања и демократије у њиховом временски специфичном контексту и разматрања наслеђа која су оставили за Европску унију XXI века. Након предавања, отворена је дискусија у коју се укључила  публика.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

У понедељак, 27. маја 2019. године у Матици српској додељена је „Награда професора Лазара Стојковића” за 2018. годину. Жири у саставу: проф. др Марија Краљевић Балалић (председник Жирија), академик Рудолф Кастори, академик Драган Шкорић, др Нада Милошевић и проф. др Ивана Максимовић донео је одлуку да награду равноправно додели доц. др Светлани Вујић, доценту на Департману за ратарство и повртарство Пољопривредног факултета у Новом Саду и мср Милораду Живанову, истраживачу приправнику у Лабараторији за земљиште и агроекологију Института за ратарство и повртарство у Новом Саду.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић је уручио награде добитницима, а о делу и значају рада професора Лазара Стојковића, дугогодишњег потпредседника и добротвора Матице српске и првог декана Пољопривредног факултета, говорио је проф. др Срђан Шеремешић. Реализацију награде помогли су Пољопривредни факултет Нови Сад и Град Нови Сад. „Награда професора Лазара Стојковића” додељује се младим научним радницима за запажени научни рад из области агроекологије и агроекосистема. Награда се додељује сваке треће године од 1990. године.

Свечаности су присуствовали, између осталих, и мр Катарина Ковачевић, подсекретар у Покарајинском секретаријату за високо образовање и научноистраживачку делатност, проф. др Недељко Тица, декан Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду и проф. др Светлана Балашевић Тубић, директор Института за ратарство и повртарство.

Додела је снимљена и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У петак, 24. маја, Матица српска је обележила Дан словенске писмености и Дан Светих Ћирила и Методија предавањем „Чешки добровољци у српској војсци за време Великог рата: врхунац чешко-српских односа с краја 19. и почетка 20. века“, који је одржао др Вацлав Шћепанек (професор Универзитета у Брну, Чешка). Дан Светих Ћирила и Методија установљен је ове године као државни празник.

У уметничком делу програма учествовали су проф. др Милица Стојадиновић (сопран), Бошко Стојадиновић (клавир) и др Исидора Поповић, која је говорила стихове. Присутне је на почетку програма поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У издању Косовскометохијског одбора Матице српске публикован је хришћански православни културни водич „Српске светиње Шар-планине, Призрена и околине“ на српском и енглеском језику.

Упркос злу и страдањима, на невеликом простору Призрена и околине опстало је и обновљено 55 цркава и манастира. Оне су живе светиње у којима се и дан-данас служи литургија. Мапиране светиње, уз њихов сажет историјат, позивају ходочаснике да их посете не би ли скинули вео паучине са њихових старих и тешких капија, не би ли дозвали давна времена и ослонили чела на хладне живописане зидове, древне и седам стотина лета, и како би осетили светитељски благослов и пронашли душевни мир…

Цркве и манастири, о којима је у књизи реч, грађене су од 13. до 21. века, што говори о вековном живљењу православног српског народа на том простору и њиховим духовним потребама. За време Османског царства цркве постају стожери очувања националног идентитета и континуитета као и чувари традиције. (даље…) →

У Матици српској, у четвртак, 23. маја 2019. године, одржано је предавање „Критика модерне слике човека – основне црте европског конзервативизма”. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а госта предавача најавио је др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије. Предавач је био проф. др Андреас Кинегинг, универзитетски професор филозофије права у Лајдену, Холандији.

Кроз поставке просветитељства, романтизма и грчке школе филозофије, тумачена је модерна слика човека, као и утицај друштва на њен развој. Након предавања, отворена је дискусија у коју се укључила бројна публика.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.