У оквиру другог циклуса предавања посвећеном јубилеју стогодишњице од почетка Првог светског рата, у Матици српској је 15. септембра у 19 часова представљен Зборник радова са округлог стола „Српски добровољачки покрет у Првом светском рату”. Овај циклус је наставак многобројних предавања на тему Великог рата, које су у току 2014. године у Матици српској одржали угледни историчари, како би се на достојан и висококвалитетан начин обележио јубилеј. (даље…) →

У оквиру Одељења за природне науке објављена је књига Историја апотекарства на тлу данашње Војводине аутора Илије Савкова, магистра фармације. Књига је резултат рада на пројекту Одељења за природне науке Матице српске „Историја медицине и здравствене културе на тлу данашње Војводине“. Књига која је пред нама садржи 348 страна и можемо је поделити на два сегмента: 1) Уводни – општи део, и 2) Опширнији – специјални део. У уводном (општем) делу аутор је дао кратак општи преглед развоја апотекарства од самог почетка људске цивилизације, старих култура преко античког периода и средњег века. Значајну пажњу аутор је посветио апотекарству у 18, 19. веку и почетку 20. века у Аустрији и Угарској, односно Аутроугарској у чијем је саставу била територија Војводине. Даљи развој апотекарства прати се кроз период након Првог светског рата, односно период између два рата те период током и након Другог светског рата па све до данашњих дана. Други, опширнији (специјалан) део обухвата „Хронику војвођанских апотека“, који је суштински предмет и циљ писања ове књиге. У овом делу, аутор је дао приказ историјског развоја и хронику 281 апотеке у периоду дужем од 230 година. Тема која је обрађена у овој монографији представља неисцрпан извор за нова истраживања. У том смислу она је основ за неке нове истраживаче који ће наставити са писањем историје апотекарства у Војводини те заокружити једну значајну целину у историји медицине на тлу Војводине. На крају књиге налази се детаљан регистар имена и географских појмова. Штампање књиге финасирао је Град Нови Сад (Градска управа за културу) и Влада Војводине (Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање).

Из штампе је изашао зборник радова „Први светски рат”. Први део зборника чине текстови који су махом настали у оквиру три темата у „Летопису Матице српске” у току 2014. године, који су на различите начине обрађивали то велико време српске историје. Други део зборника чине предавања који су угледни историчари одржали у просторијама Матице српске, а која су на различите начине обрађивала тему Првог светског рата.

Зборник отварају текстови посвећени Јовану Скерлићу, који су изашли поводом стогодишњице његове смрти. То је била прилика да се са поштовањем, али и критички приђе лику Јована Скерлића, научника, књижевног критичара и политичара предратне Србије, који је у великој мери био рапрезент ондашње српске грађанске класе: њене снаге, енергије, али, можда и њених заблуда.

Овај зборник, који на својеврстан начин сведочи о обележавању јубилеја стогодишњице Великог рата у Матици српској, објављен је уз финансијску помоћ Министраства културе и инфомисања републике Србије. Такође, захвалност дугујемо и Покрајинском секретаријату за културу и јавно информисање који је подржао циклус предавања о Великом рату одржан у Матици српској од фебруара до децембра 2014. године.

Матица српска је у 2014. години бројним научним предавањима обележила јубилеј поводом 100 година од почетка Првог светског рата. Циклус предавања која прате ову тему наставио се и током ове године. Матичине активности које следе надовезују се, између осталог, и даље на овај тематски фокус, те ће публика 15. септембра имати прилику да чује представљање Зборника радова са округлог стола „Српски добровољачки покрет у Првом светском рату“. О зборнику радова ће говорити Драгољуб Вујовић (уредник издања), доц. др Владимир Баровић, др Предраг Вајагић и др Милан Мицић. Предавање ће се одржати у Свечаној сали Матице српске, 15. септембра у 19 часова.

Уредништво едиције Прва књига Матице српске у саставу: Ласло Блашковић (послао предлоге електронски), др Владислава Гордић Петковић, главни уредник, др Соња Веселиновић, др Ђорђе Деспић, Ненад Милошевић и Иван Радосављевић на седници од 17. јула 2015. године усвојило је

Издавачки план за 2015. годину꞉

266. Катарина Ковчин, Крпене лутке
267. Филип Роговић, Гнушање

Представници Матице српске састали су се 8. јула 2015. године у Српској академији наука и уметности са највишим представницима Српске академије наука и уметности и Београдског универзитета. У свечаном делу састанка одржаног у Српској академији наука и уметности потписан је Протокол о сарадњи Матице српске и САНУ, којим је и формализована сарадња ове две институције. Радни део састанка протекао је у разматрању питања и проблема који су се јавили у финансирању Српске енциклопедије, „Летописа”, и проблема укупног финансирања Матице српске, као и о проблемима које ове институције имају у поступку враћања одузете имовине у складу са Законом о враћању одузете имовине и обештећењу („Сл. гласник РС”, бр. 72/2011). Том приликом, донети су закључци и договорени заједнички кораци ових институција у решавању насталих проблема.

У свом саопштењу Министарство културе и информисања ни једном једином речју не објашњава разлоге због којих је умањило средства за редовну делатност Матице српске са 46 милиона у 2014. на 35 милиона у 2015. години. Шта се десило са 11 милиона динара? Зна ли Министарство да Матица по Закону о уштедама из 2014. године враћа још три милиона динара Министарству финансија, па би укупни финансијски минус износио читавих 14 милиона? Зашто се прибегло таквим оштрим мерама због којих би и један Летопис Матице српске требало да се сведе на два-три броја годишње? Због чега је дошло до таквог смањења и да ли постоји икаква одлука Министарства о том смањењу? На чему би се та одлука могла утемељити? И зар не би био ред да се најстаријој српској културној установи јасно, у писаној форми, представе разлози због којих је она тако оштро кажњена?

Уместо одговора на сва ова питања, Министарство износи податке који уопште нису предмет разговора, па информише јавност о томе да је Министарство Матици српској (46 запослених) дало 35 милиона, Библиотеци Матице српске (150 запослених) 157,3 милиона и Галерији Матице српске (26 запослених) 73,9 милиона динара. При том се сасвим прикрива чињеница да је реч о три посебна правна лица, од којих свако има своје посебне облике делатности и посебне рачуне, посебне програме рада и посебне односе са надлежним министарствима. Матица српска је најстарија српска културна установа чија делатност је дефинисана Законом о Матици српској из 1992. године, а у том Закону је истакнута обавеза државе Србије према овој установи која има изразиту културно-историјску мисију и многоструки значај. Из ње су се развиле не само Библиотека и Галерија Матице српске, него и Издавачки центар Матице српске. Уз то, Матица је пресудно важна и за настанак Српског народног позоришта и Музеја Војводине. Надам се да надаље у причу неће бити укључене и информације о приходима ових двеју установа.

То што се у саопштењу Министарства не појављује јасно разликовање Матице српске, с једне, и њених установа Библиотеке и Галерије, с друге стране, довољно јасно говори да је у ово саопштење уграђено пре свега културолошко (не)знање министра Ивана Тасовца. Сви у Министарству добро разликују ова три правна субјекта, а једино је то нејасно и мутно самом министру. Зато је саопштење Министарства и могло да се обликује тако збркано и немушто. Не доводећи у питање чињеницу да је Матица српска оштећена, а да су подржане Библиотека и Галерија Матице српске, једино министар Тасовац би поред таквог поретка чињеница могао да прође са једном, одиста трагикомичном констатацијом: ја јесам вама из новчаника узео 14 милиона, али сам део тих средстава дао вашим двема сестрама, па зато морате бити задовољни и морате мирно примити моју суверену одлуку! Сасвим је природно да се због одличних резултата поштују Библиотека и Галерија Матице српске, али Матица српска такође постиже одличне резултате а министар за њу не да нема речи хвале него је кажњава. Зашто и чему све то?

Одбијајући да прихватимо зачетак систематски изазваног урушавања Матице српске, одбијајући помисао да такав акт може и сме да дође из српског Министарства културе, истичемо суштинско неслагање са манирима министра Тасовца. Ти манири засновани су на строго афективном разликовању пожељних и непожељних установа: то разликовање се не заснива на рационалном разлогу и ваљаном аргументу него су плод чисте емоције. Зато оштећена страна никаквом аргументацијом не може да продре до свести министра Тасовца. Зато могу да прођу четири и по месеца од почетка обелодањивања казнених мера против Матице српске, а ова установа још увек не може да добије једноставан одговор на питање: зашто? Зато је представницима Министарства очигледно забрањивано да уопште комуницирају са представницима Матице српске. Дакле, уколико покушамо рационално да одговоримо на питање зашто се Матици све ово дешава, долазимо до закључка да је реч о очигледном арогантном понашању министра Тасовца.

Не верујући да би се рационално могла утемељити одлука о кажњавању Матице српске, истовремено са индигнацијом одбацујемо и две тихе инсинуације које провејавају у саопштењу Тасовчевог Министарства. Прва инсинуација тиче се прихода Матице српске, који су увек јасно засновани како у погледу прихода тако и расхода: они су увек строго наменски одређени. Министарство културе уредно добија Извештај о раду Матице српске и Финансијски извештај, па добро зна да у свему томе нема ничег спорног. Руководство Матице српске сасвим је спремно да се јавно говори о чињеницама финансијског пословања установе, али само под условом да исто то учине и установе за које је евидентно да се налазе под специјалном заштитом министра Тасовца. А поготово би требало проверити све оне нагомилане тврдње о сукобу интереса у којима, могуће је, министар Тасовац има неког удела.

Друга инсинуација тиче се чињенице да је Матица српска настала 1826. године, чак и пре него што је кнезу Милошу стигао први турски хатишериф којим је започето обезбеђење аутономије српске кнежевине. Сваком човеку који нешто зна о српској култури и њеној историји добро је позната чињеница да Матицу није основала српска држава него српски интелектуалци и трговци у Пешти. Понеког човека, па и министра Тасовца, таква чињеница може да збуни, па у томе они препознају нечег чега нема. А нема и не може бити икакве склоности да се Матица на било који начин супроставља држави Србији или да из таквих разлога истиче своју дуговечност. Због незнавених људи који муку муче са трајношћу наше установе, одлучно изјављујемо да је Матица српска кључна институција која негује српски идентитет, а њено државотворно опредељење многоструко је доказано. Истовремено, Матица је установа која јасно сагледава европски и светски контекст у којем српски народ треба да се избори за достојанствене услове свога опстанка.

Последњих месеци једно сазнање је постало сасвим очигледно: министар Тасовац је ухваћен на делу покушавајући да започне процес урушавања Матице српске и њеног драгоценог, изузетно динамичног културног и научног деловања. Не пристајући на то да Матица српска буде жртва каћиперног, ирационалног и инфантилног понашања једног министра, руководство установе захтева да се најзад обелодане разлози за све ове, више него чудне одлуке. Управни одбор Матице српске је, дакле, озбиљно сагледао финансијске околности функционисања установе и застао пред несхватљивом чињеницом о неправедном и неоправданом смањењу средстава за њено редовно функционисање. Још увек чекамо да из Министарства дође макар какво смислено објашњење једне одлуке која се одиста тешко може схватити и објаснити. Да министар Тасовац не намеће неке неприхватљиве и крајње ирационалне облике понашања, о свим овим проблемима могло се, одавно већ, и то на миру и без нервозе, поразговарати и наћи некакво решење.

Проф. др Драган Станић,
председник Матице српске

25. јуна приређен је концерт пијанисткиње Милице Јелача Јовановић, (САД). Изведене су композиције И. Карача, Р. Бригса и Р. Шумана.

Концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Концерт је фотографисао Бранко Лучић.

У оквиру наше акције Сачувајмо Летопис – одбројавање је почело, мајице са апелом за опстанак „Летописа Матице српске” по цени од 600,00 динара могу се, за сада, купити у просторијама Матице српске, Галерије Матице српске, у дворишту Библиотеке Матице српске, и на купалишту „Штранд“ (од 06. јула 2015. године од 9 до 14 часова).

У Новом Саду,

2. јула 2015. године

Управни одбор Матице српске је на својој седници од 29. јуна 2015. године поново разматрао финансијску ситуацију установе. Чланови Управног одбора су запрепашћени чињеницом да је Министарство културе и информисања Републике Србије неоправдано и неправедно смањило средства за редовно функционисање Матице за преко 30%: у 2014. години та средства добијена од Министарства културе износила су 46 милиона, а сада у 2015. предвиђен је уговор на свега 35 милиона динара. Од тих средстава Матица још Министарству финансија враћа око 3 милиона динара на основу Закона о уштеди на платама и зарадама, тако да је укупни прилив средстава од Министарства културе сведен на свега 32 милиона. Таквим смањењем, којим могу да се исплате зараде запослених и мањи део материјалних трошкова, у Матици српској је угрожен систем као целина. Угрожен је елементарни опстанак установе, њени програми за јавност и деловање у региону и свету, па и такве тековине српске културе као што је Летопис Матице српске, најстарији српски и светски часопис који континуирано излази готово два пуна века. Најодлучније протестујући против таквог поступка, искрено се надамо да ће надлежно Министарство културе и информисања учинити оно што је једино оправдано, те да ће исправити овако кардиналну грешку. Неопходно је још једном са крајњом озбиљношћу сагледати финансијске околности под којима функционише Матица српска и умањење средстава свести на меру коју намећу законска решења. Уколико та грешка не буде исправљена, па Летопис и Матица српска буду принуђени да знатно редукују своју делатност, Министарство културе и информисања целој културној и друштвеној јавности јасно ставља до знања да свој посао не обавља са неопходним минимумом компетенција, знања и одговорности.

У Новом Саду,
29. јуна 2015. године