2.2.2015-6У Свечаној сали Матице српске у петак, 6. маја 2022. године, одржано је предавање Срби и српска баштина у Македонији, Мисија „Споне”. Након поздравног говора председника Матице српске проф. др Драгана Станића, један од оснивача „Споне” професор Милутин Станчић је говорио о истрајним активностима Српског културно информативног центра Спона из Скопља, њиховом деловању и сталној мисији откривања, очувања, неговања скрајнутих вредности националног, културног, духовног идентитета Срба на просторима Северне Македоније. Братислава Танасковић из Скопља је истакла да „процес одрођивања дела српског народа у Македонији тече деценијама. Основа специфике за то тихо вишедеценијско потапање у асимилацију лежи у оној народној да без здраве породице, вере, школе, свог учитеља и свештеника у селу и граду нема опстанка на коренима рода. А ми ни свог уче ни попа, и тако смо без ратних сукоба на овим просторима загубили народ, који нестаје у миру”, констатовала је госпођа Танасковић.

 2.2.2015-6Историчар Милош Стојковић говорио је о архитекти и дугогодишњем градоначелнику Скопља Јосифу Михаиловићу – оснивачу модерног Скопља. Публика је имала прилику да види и краткометражни филм о Михаиловићу. У склопу програма у фоајеу Матице српске отворена је изложба о Јосифу Михаиловићу – оснивачу модерног Скопља.

 2.2.2015-6Председник Матице српске проф. др Драган Станић и представник „Споне” професор Милутин Станчић су потписали Протокол о сарадњи, ради веће повезаности у области културе. Међу публиком били су и ученици Гимназије „Јован Јовановић Змај” са својом професорком историје. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео архиви Матице српске.

 2.2.2015-6У четвртак, 21. априла 2022. године у Матици српској одржано је прво предавање пројекта „Српски народ: историја и култура” у оквиру циклуса предавања „Српски народ у Банату”.

Предавање „Срби у Банату до краја 16. века ” одржао је проф. др Борис Стојковски, са Филозофског факултета у Новом Саду, Одсек за историју. Присутне госте и публику поздравио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, и том приликом најавио двогодишњи циклус предавања на тему „Српски народ у Банату”.

Проф. др Стојковски истакао је да су Срби на тлу средњовековне јужне Угарске били присутни од 13. века, а на тло данашњег Баната (како српског, тако и румунског) почели интензивније да се насељавају након Косовске битке. Затим, да су се у 15. веку појавили српски великаши као поседници на простору Баната, те да постоје примери ниже властеле која је ту била активна. Доласком Турака број Срба се увећао, а њихов устанак 1594. године узбуркао је не само Банат, већ и много шире просторе. На крају, уласком у нови век Срби су постали важан политички чинилац на граници два царства.

Следећа предавања из циклуса предавања „Српски народ у Банату” одржаће се:
5. маја 2022. године: проф. др Ненад Нинковић, „Банат у 18. веку – Насеља, становништво, власт”.
19. маја 2022. године: др Јелена Илић Мандић, научни сарадник, „Банатска војна граница (1764‒1872)”.

Партнери и сарадници пројекта су Град Зрењанин, Град Кикинда, Општина Нова Црња, Општина Житиште.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

 2.2.2015-6У понедељак, 18. априла 2022. године, у Матици српској представљен је први том „Лексикона писаца српске књижевности А–Б“. Промоцију је отворио председник Матице српске проф. др Драган Станић, уз подсетник да је овај пројекат почео пре више од шест деценија као „Лексикон писаца југословенске књижевности“, али се пројекат после издате грађе на слово П угасио. Председник Матице српске је нагласио како је пројекат захваљујући Министарству културе поново почео са радом и дочекао је своје прво издање, а да је главна уредница, проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић најзаслужнија за ово капитално дело. На промоцији су говорили и проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ, проф. др Никола Грдинић, рецензент „Лексикона писаца српске књижевности А–Б“, проф. др Горана Раичевић, као и уредница Љиљана Пешикан-Љуштановић. Сви учесници су нагласили како је посебна пажња посвећена томе да се корпус српске књижевности сагледа што целовитије, да обухвати писце из дијаспоре, као и српске писце који стварају у целом региону, па и у свету. Такође, велика пажња посвећена је писцима мањина. Председник Матице српске проф. др Драган Станић нагласио је како ће се Матица српска потрудити да „Лексикон писаца српске књижевности“ настави да излази редовно, те да ће сваки следећи том бити детаљније и потпуније урађен. Промоцији су присуствовали представници културних институција, представници медија и многобројни сарадници Лексикона.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

Мађарска окупациона војска, 13. априла 1941. године, у колонистичком насељу Сириг извршила је злочин у којем је убијено 111 житеља Сирига, што је први масовни злочин извршен над српским народом у Другом светском рату.

13. априла 2022. године организована је свечаност сећања на жртве злочина у Сиригу полагањем венаца и цвећа на споменик жртвама злочина. Том приликом присутнима су се обратили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида.

У организацији Матице српске, Музеја жртава геноцида, општине Темерин, Културног центра „Лукијан Мушицки” из Темерина, Месне заједнице Сириг и Удружења ратних добровољаца 1912‒1918, њихових потомака и поштовалаца „Видовдан” (Сириг), у ОШ „Данило Зеленовић” у Сиригу организован је научни скуп „Злочин у Сиригу 13. априла 1941. године – први масовни злочин над српским народом у Другом светском рату”.

Уочи научног скупа проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида, потписали су Протокол о сарадњи између ове две институције.

Учесници научног скупа били су: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман, пуковник др Далибор Денда из Института за стратегијска истраживања, Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида, и Бојан Арбутина из Музеја жртава геноцида.

 2.2.2015-6У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 14. априла 2022. године, приређен је концерт пијанисткиње Сабрине Зелић из Загреба, посвећен 150-годишњици рођења Александра Скрјабина. Пре почетка концерта поздравне речи упутила је Марта Тишма, уредник Музичких вечери Матице српске. На концерту су изведене композиције Александра Скрјабина.

Публика је могла да прати програм директно на YouTube каналу Матице српске.

 2.2.2015-6Објављен је априлски број „Летописа Матице српске” (год. 198, књ. 509, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Мирослава Алексића, Живорада Недељковића, Драгослава Хаџи Танчића, Јованке Стојчиновић Николић, Бошка Томашевића, Томислава Крсмановића, Росице Куневе и Ши Тијешенга. Рубрика „Есеји” доноси текстове Марка Недића о прози Слободана Стојановића, Славице Гароња о путописима Јелене Димитријевић и кнеза Божидара Карађорђевића, док Бранка Тодоровић пише о Вилијамсу, Алмодовару и Вудију Алену. Тема рубрике „Сведочанства” су Змајева награда Матице српске кроз текстове Јована Делића и Мирослава Алексића, „Летопис Матице српске” о којем пише Иван Негришорац, путопис Владана Ђорђевића кроз перо Милисава Савића и Сава Дамјанов којем се у свом тексту посветила Драгана Бошковић. Рубрика „Поводи” посвећена је Јакову Игњатовићу о којем пише Душан Иванић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Николина Шурјанац, Јелена Марићевић Балаћ, Јована Тодоровић, Владан Бајчета, Љиљана Дражић, Сара Немат и Николина Тутуш. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка