Објављен је мартовски број „Летописа Матице српске” (год. 199, књ. 511, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Милована Данојлића, Рајка Петрова Нога, Лабуда Драгића, Драгана Хамовића, Анђелка Анушића, Здравка Миовчића и Милорада Грујића. Рубрика „Есеји” доноси текстове Милене Кулић о Милораду Павићу и Елвире Дијане о Халилу Бајдасу. Теме рубрике „Сведочанства” су књижевна награда Матице српске за најбољи роман „Бескрајни плави круг” кроз прилоге: Горана Петровића, Младена Шукала, Јелене Марићевић Балаћ, Мине Ђурић и Биљане Турањанин Николопулос, те Милорад Павић о којем пише Ана Атанасковић. Рубрика „Поводи” посвећена је Миловану Данојлићу кроз текст Душана Пајина и Рајку Петрову Ногу о којем пише Ранко Поповић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Славко Гордић, Миливој Ненин, Нина Стокић, Растко Лончар, Сара Здравковић, Ненад Станојевић и Дана Хучкова. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У среду, 8. марта 2023. године у 12 часова, у свечаној сали Матице српске представљен је Зборник радова са научног скупа „Први светски рат на јужнословенском простору и стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца“. Овај догађај одржан је у оквиру манифестације „Месец Матице српске у Вуковару“, а у сарадњи са Српским културним центром Вуковар који је и издавач представљене публикације. Присутнима се, најпре, обратио др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, а поздравне речи упутили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске и Срђан Секулић, директор Српског културног центра Вуковар. О књизи су беседили историчари Вељко Максић, који је био и уредник Зборника и др Милан Гулић, виши научни сарадник, као и историчар права проф. др Урош Станковић. Они су детаљно представили радове и говорили о темама које су у њима обрађене, од којих су неке општег карактера, док су друге усмерене на локална дешавања током рата. Говорници су истакли значај одржавања самог научног скупа у Вуковару и указали на корист коју ће имати читаоци зборника радова.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 8. марта 2023. године, приређен је концерт младим, врло успешним пијанистима Бошку Стојадиновићу и Луки Петровићу. На концерту су изведене композиције Фредерика Шопена, Франца Листа и Енрикеа Гранадоса. Програм је водила музиколошкиња Александра Сомер.

Осим присутних, директан пренос програма, публика је могла да прати и на YouTube каналу Матице српске.

У оквиру 27. међународног салона књига у Новом Саду и манифестације „Дани Лазе Костића“, у уторак, 7. марта, одржана је промоција едиције „Прва књига Матице српске“. О едицији и објављеним књигама говорила је мср Милена Кулић, књижевни критичар и стручни сарадник Одељења за књижевност и језик Матице српске. Програм је водила Теодора Матијаш. Ове године објављене су књиге Маријане Јелисавчић „Прихвати игру?“, Милана Тице „Из албума несталог у пожару“, Симониде Лончар „Пнеума“ и Јоване Војводић „Милка Гргурова Алексић – кроз поглавља и чинове“.

У уторак, 28. фебруара 2023. године од 13 часова, у Свечаној сали САНУ представљен је трећи том Српске енциклопедије (прва књига: Г – Демографски преглед, друга књига: Демократија–Ђуша). На промоцији су говорили: академик Владимир Кањух, потпредседник Уређивачког одбора за област природних наука, академик Славенко Терзић, члан Уређивачког одбора и проф. др Драган Станић, председник Матице српске, који је уједно и главни и одговорни уредник Српске енциклопедије. Поздравном речју, присутнима се обратио академик Миро Вуксановић, уредник Трибине и управник Библиотеке САНУ.

Истичући стратешку важност Српске енциклопедије, академик Славенко Терзић подсетио је на значај овог подухвата и на његов неоспорни квалитет, те је изразио наду да ће ово капитално дело успешно отклањати тешкоће у раду. Академик Владимир Кањух присутнима се обратио путем линка, због превентивног Ковид карантина, те се кроз своје излагање детаљно осврнуо на рад у оквиру своје Редакције 023, с обзиром на чињеницу да је део ово капиталног пројекта од самог њеног оснивања. Председник Матице српске проф. др Драган Станић нагласио је да Српска енциклопедија представља најбољи начин да се знањем боримо за наше националне интересе, и да без помоћи појединаца или институција Српска енциклопедија данас не би била оно што јесте, тј. огледало постојања нашег народа, те да је започет процес који би у скоријој будућности Српску енциклопедију изложио на интернету.

У уторак, 7. марта 2023. године, у сали за седнице Матице српске одржана је Прва (конститутивна) седница Одбора за исељеништво Матице српске. Чланове Одбора поздравили су: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Владимир Грчић, председник Одбора и проф. др Јован Филиповић, потпретседник Одбора, и том приликом им пожелели успех у будућем раду. На седници се разматарао, краткорочни и дугорочни, план рада, као и евентуално проширење састава Одбора и Савета Одбора. Седници је присуствивала и мср Ивона Кнежевић, секретар Одбора.

У понедељак, 6. марта 2023. године у 18 часова, у свечаној сали Матице српске представљена је делатност Музеја Херцеговине из Требиња који је прошле године обележио 70 година постојања. Овај догађај одржан је у оквиру манифестације „Месец Херцеговине у Матици српској“, а у сарадњи са Удружењем Срба Херцeговаца и пријатеља у Србији. Поздравне речи присутника упутили су др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и Божидар Миловић, председник Удружења Срба Херцeговаца и пријатеља у Србији. О историјату и делатности Музеја говорили су мср Ивана Грујић, археолог и директор Музеја Херцеговине и Симо Радић, историчар и кустос. Госпођа Радић говорила је о настанку Музеја Херцеговине на основу идеје Јована Дучића, о згради у којој се Музеј сада налази, као и о драгоценим збиркама које ова институција поседује. Господина Радић представио је културну делатност Музеја Херцеговине која је огледа у организовању бројних гостујућих изложби, промоција књига и часописа, концерата и наступа фолклорних друштава, позоришних представа, предавања и музејских дечијих радионица.

Манифестацију „Месец Херцеговине у Матици српској“ помогли су: Удружење Срба Херцeговаца и пријатеља у Србији, „Динамика“ из Новог Сада, „Енегродинамика доо“ из Новог Сада и Никола Дангубић из Панчева.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У среду, 7. марта 2023. године, у години у којој Новосадски сајам обележава век постојања, у Мастер центру отворен је 27. међународни салон књига, и 27. изложба уметности „Арт експо”. Награда „Лаза Костић”, најзначајније признање Међународног салона књиге, додељена је Маји Трифуновић за књигу „Гутачи ватре” (Лагуна). Признање се додељује за најбољу књигу објављену између два Салона. Ретроспективна изложба радова свих добитника овог признања од 1999. године, постављена је у Аули Новосадског сајма. Награда за издавачки подухват године додељена је Српском народном позоришту за „Енциклопедију Српског народног позоришта” (I-III том), а Специјална награда припала је Издавачкој кући „Прометеј”, Архиву Војводине, Покрајинском заводу за заштиту споменика културе и Вуковој задужбини за „Сабрана дела Дејана Медаковића”. Поред ових признања, додељена је и награда за најбоље дело из области дечје књижевности и то Урошу Петровићу за књигу „Бајке – првих седам”.

Ове године, на овој манистефацији представиће се две стотине излагача из шест земаља, а припремљено је и 140 различитих програма.

Као и сваке године, Матица српска својом богатом понудом учествује на овој престижној манифестацији. Штанд Матице српске можете посетити, у периоду од 7. до 13. марта, сваког дана од 10. до 20. часова (викендом до 21 час). Улаз је бесплатан.

Списак нових и капиталних издања које можете наћи на штанду Матице српске и купити по специјалним сајамским ценама можете преузети овде.