Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за филологију и лингвистику“ бр. LXVIII/1 за 2025. годину. У рубрици „Чланци и расправе“ објавили су радове Снежана Петровић, Марија Вучковић, Орсат Лигорио, Ана Кречмер, Стефан Здравинац, Миливој Алановић, Иван Књижар, Ана Миленковић, Војана Јаковљевић. У рубрици „Хроника“ објављен је рад Жарка Бошњаковића о Драгољубу Петровићу, а за рубрику „Критике и прикази“ писали су Јасна Влајић-Поповић, Јасмина Дражић, Татјана Самарџија и Балша Стипчевић.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети на сајту Матице српске.

У петак, 20. јуна, у Малој сали Матице српске, у 12.00 часова одржана је промоција зборника радова са међународног научног скупа „Срби у Банату“ који су 30. и 31. маја 2024. године у Темишвару организовали Савез Срба у Румунији и Матица српска. Поздравне речи присутнима упутили су др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и господин Огњан Крстић, председник Савеза Срба у Румунији. О самом зборнику своје утиске и запажања изнели су проф. др Ђура Харди и проф. др Слободан Бјелица са Одсека за историју Филозофског факултета у Новом Саду, који су били и рецензенти публикације, др Саша Јашин, директор издавачке делатности Савеза Срба у Румунији, као и др Милан Мицић. У делу које је промовисано налази се 12 текстова из историје, обухватајући период од средњег до 20. века, као и из културне историје уопште, а њихови аутори су научни и културни радници и истраживачи: проф. др Снежана Божанић, др Јелена З. Веселинов, др Саша Јашин, др Милан Мицић, проф. др Ференц Ф. Немет, Радован Њежић, мр Павле Б. Орбовић, др Дејан Попов, Срђан Р. Сивчев, мр Драган Н. Тубић, др Золтан Л. Чемере, проф. др Ђура Харди и протојереј Благоје Чоботин. Уредници зборника су др Милан Мицић и др Саша Јашин.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У Научно-образовно-културном центру „Вук Караџић“ у Тршићу, од 20. до 22. јуна 2025. године, одржана је Шеста интеркатедарска србистичка конференција под називом „Статус лектората српскога језика“. У раду конференције учествовала је и проф. др Исидора Бјелаковић као представник Матице српске.

Проф. др Исидора Бјелаковић представила је рад „Национални савет за културу Републике Србије и питање статуса лектората српског језика у иностранству (активности у периоду 2021–2025)”, у коме је указала на институционалне механизме подршке српском језику у дијаспори и улогу културне политике у очувању језичког идентитета.

Конференцију је организовао Програмски одбор којим је председавао проф. др Милош Ковачевић, а уредници скупа били су проф. др Бошко Сувајџић и др Небојша Маринковић. У програму су учествовали и професори и истраживачи из бројних институција: Филолошког факултета у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Бањалуци, Пала, Никшића, Косовске Митровице, као и представници Института за српски језик САНУ, Института за књижевност и уметност, Завода за унапређивање образовања и васпитања, Одбора за стандардизацију српског језика и других научно-образовних установа из Србије, Црне Горе, Републике Српске и Аустрије.

Поред осам пленарних реферата, на конференцији је изложен и већи број кореферата, у којима су представљена искуства са лектората српског језика у другим државама, као и пракса наставе српског као страног или нематерњег језика у Србији и иностранству. Излагања су се дотакла и питања медијске лекторске праксе, односа студената према дијалекту, као и става страних студената о карактеристикама предавача српског као страног језика.

Завршног дана конференције усвојена је Декларација о статусу лектората српског језика, у којој су истакнути приоритети у очувању и унапређењу наставе српског језика ван граница Србије. Планирано је да сви радови буду објављени у зборнику који ће изаћи до јуна 2026. године, уочи наредне, Седме интеркатедарске србистичке конференције.

У спомен на Милоша Црњанског и његово дело, а у жељи да награђивањем књижевних дела објављених на српском књижевном простору да подстрека развоју наше књижевности, Матица српска је основала сталну годишњу књижевну награду под именом „Бескрајни плави круг“. Награда се додељује на дан пишчеве смрти, 30. новембра сваке године, за роман који је објављен између 1. новембра претходне године и 1. новембра године у којој се награда даје. Жири награде почео је са прикупљањем рукописа. Позивамо све издаваче да пошаљу романе објављене после 1. новембра 2024. године и тако предложе своје наслове (6 примерака, на адресу Матице српске, Матице српске 1, са напоменом „За награду Бескрајни плави круг”, за Милену Кулић). Рок за достављање књига је 1. октобар 2025. године, а романи који су објављени после 1. октобра тога треба доставити најкасније до 1. новембра 2025. године.

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за славистику“, св. 107 за 2025. годину. У овој свесци „Зборника“ радове су објавили др Константин Азадовски, др Сирил Асланов, др Сергеј Бирјуков, Дмитриј Биков, Дмитриј Бобишев, др Михаил Вајскопф, др Игор Вишневецки, др Дејвид Голд, др Надежда Григорјева, Лик де Густин, др Александар Жолковски, др Наталија Злидњева, др Корнелија Ичин, Никита Јелисејев, др Владимир Јемељанов, Виктор Куле, др Олег Лекманов, др Ана Литвина, кнез Никита Лобанов Ростовски, др Вера Миљчина, др Татјана Михајлова, Глеб Морев, др Сергеј Некљудов, Татјана Никољска, др Лада Панова, др Игор Пиљшчиков, др Венди Пфефер, Јефгениј Рејн, др Рој Розенштајн, др Игор Смирнов, др Николај Сухачов, др Роман Тименчик, др Јелена Толстој, акад. Светлана Толстој, др Фјодор Успенски и др Валериј Шубински.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У понедељак 16. јуна у оквиру циклуса „Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920.“ одржао је предавање проф. др Исидоре Бјелаковић и проф. др Александра Милановића под називом: „Српски књижевни језици у Карловачкој митрополији XVIII и XIX века“. На самом почетку присутнима се обратио секретар Матице српске др Милан Мицић.

У свом предавању проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Александар Милановић говорили су о развоју српске писмености на почетку 18. века која се кретала и гранала, од српскословенског језика и српског народног језика, рачанске школе, рускословенске и славеносрпске редакције, па до Вукове реформе. За овај период везане су многе значајне личности попут Гаврила Стефановића Венцловића, Максима Суворова, митрополита Мојсеја Петровића, Емануила Козанчиског, митрополита Стефана Стратимировића и многе друге. Такође, говорило се о терезијанско-јозефинским реформама, о орфелиновској и доситејевској фази развоја језика.

Присутни су могли да чују о позицијама Саве Мркаља и Павла Соларића, Сави Текелији и борби против унијаћења, ставовима свештенства и племства о српском књижевном језику, Вуковој сарадњи са Копитаром, перцепцији Матице српске у односу на језичке промене, Друштву српске словесности и борби око језика, преломној 1847. години, почетку кодификације српског стандардног језика, победи Вуковог модела и смени романтизма реализмом.

Циклус предавања „Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920.“ финансијски је подржан од Владе АП Војводине и Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

У петак и суботу, 13. и 14. јуна 2025. године, у просторијама Савеза Срба у Румунији у Темишвару, одржан је други по реду међународни научни скуп „Срби у Банату“. Скуп су организовали Савез Срба у Румунији и Матица српска. Првог дана скупа, приликом отварања, поздравне речи присутнима упутили су њена екселенција, генерални конзул Републике Србије у Румунији, госпођа Ивана Јакшић Матовић, Огњан Крстић, председник Савеза Срба у Румунији и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. Др Мицић је овом приликом публици представио и зборник са прошлогодишњег истоименог скупа. Пленарна излагања одржали су академик Драган Симеуновић који је говорио о политичкој мисли Доситеја Обрадовића и проф. др Владан Гавриловић који је излагао о Темишварској епархији крајем 18. века према попису из 1797. године. У наставку радног дела скупа који се састојао од две секције, 12 учесника представило је своје текстове из историје, обухватајући период од средњег до 20. века, као и из културне историје уопште. На скупу су учествовали: др Јелена Веселинов, проф. др Владан Гавриловић, др Саша Јашин, др Радован Калабић, др Јована Касаш, др Милан Мицић, Радован Њежић, мр Павле Орбовић, др Дејан Попов, др Душан Ј. Попов, академик Драган Симеуновић, мр Драган Тубић, проф. др Ђура Харди и др Александар Хорват.

Другог дана скупа у Чакову, у родној кући Доситеја Обрадовића, одржан је округли сто „Истраживање историјске прошлости Срба у Банату. Перспективе и смернице“. Учесници скупа су у Српском Семартону посетили гроб Круне Паункић, мајке Доситеја Обрадовића, Дом културе, као и две српске цркве у овом месту.

У четвртак 12.06. са почетком у 12 часова проф. др Ненад Нинковић одржао је предавање под називом: Архиепископ и митрополит Павле Ненадовић. На самом почетку догађаја присутнима се обратио председник Матице српске проф. др Драган Станић.

У свом исцрпном излагању проф. др Ненад Нинковић, говорио је о великој улози архиепископа Павла Ненадовића који је био на челу Карловачке митрополије од 25. јула 1749. до 26. августа 1768. Како је истакао, за то време је обележио готово свако подручје развоја српског народа у Хабзбуршкој монархији. По свом значају је прелазио границе ове државе и, ако се посматра целокупан српски етнички простор, за њега се може рећи да је био у наведеном периоду најутицајнија особа.

Павле Ненадовић је уложио знатан напор да упркос изазову свог времена, одигра и своју пастирску улогу, а то је онај део наслеђа који је оставио најдубљи траг у српском друштву. Његове поуке, које су читане у црквама, а инспирисане рационализмом и просветитељством, указивале су неписменим, неуким српским граничарима и провинцијалцима на тековине савремене цивилизације. Чак и када су од тога могли да разумеју само део, само детаљ, и то је значило напредак у односу на ранији период и друштво какво је до тада постојало. Нинковић је закључио да, Ненадовићево наслеђе јесу и оне тешко уочљиве нити које су постојале између једне генерације која је обележила другу половину XVIII века и која је створила услове за даљи развој културе и цркве, очување идентитетских основа народа.

Предавање је део циклуса под називом: ИСТОРИЈА КАРЛОВАЧКЕ МИТРОПОЛИЈЕ: 1708-1920. који је финансијски подржан од Владе АП Војводине и Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

У понедељак 09.06. са почетком у 12 часова проф. др Горан Васин одржао је предавање под називом: Епоха преломнх догађаја – Карловачка митрополија у дугом ХIX веку. На самом почетку присутнима се обратио председник Матице српске проф. др Драган Станић. Догађај је својим присуством увеличао Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј Буловић.

У свом надахнутом предавању проф. др Горан Васин, говорећи о вековној борби Срба за обновом своје државности, истакао је Карловачку митрополију као најзначајнију институцију српског народа у Хабзбуршкој монархији, која је била предуслов за стварање модерне српске државе. Карловачка митрополија, како је рекао професор Васин, омогућила је стварање модерног српског идентитета, али и сачувала његове средњовековне корене. Она је била средиште окупљања српске духовне и интелектуалне елите која је стремила да помогне Карађорђу и устаницима у циљу обнове и васкрса српске државе.

Предавање је део циклуса под називом: ИСТОРИЈА КАРЛОВАЧКЕ МИТРОПОЛИЈЕ: 1708-1920. који је финансијски подржан од Владе АП Војводине и Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

У оквиру пројекта „Матица српска: у сусрет публици“, у уторак, 11. јуна, у Културној станици Еђшег одржано је тематско вече под називом „Наслеђе у корицама“, посвећено значају књиге као чувару културног идентитета.

Са мр Душицом Грбић, библиотекарком и археографом саветницом из Библиотеке Матице српске, разговор је водила др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске. Публика је имала прилику да у надахнутом и информативном разговору сазна више о највреднијим рукописима и старим штампаним књигама из фонда ове угледне институције. Будући да је стара и ретка библиотечка грађа културно наслеђе од посебног значаја и ужива посебну заштиту публика је имала прилику да сазна пут којим су ове књиге стизале у Библиотеку, на које начине се обрађују, каталогизују и чувају. Посетиоци су имали прилику да чују како изгледа рад са књигама од којих неке датирају још из XIII века, те какве све тајне и приче оне у себи крију. Мр Грбић је посебно истакла вредност записа и посвета – маргиналних бележака, имена дародаваца, трагова власништва – као сведочанстава личних и колективних судбина. Управо такви детаљи чине сваку књигу јединственим сведоком једног времена и простора.

Програм је реализован уз подршку Градске управе за културу Града Новог Сада, а можете га у целости погледати у видео-архиви сајта Матице српске.