2.2.2015-6У четвртак, 5. маја 2022. године, у Матици српској одржано је друго предавање пројекта „Српски народ: историја и култура” у оквиру циклуса предавања „Српски народ у Банату”. Предавање „Банат у 18. веку – Насеља, становништво, власт” одржао је проф. др Ненад Нинковић, са Филозофског факултета у Новом Саду, Одсек за историју. Присутне госте и публику поздравио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.

Проф. др Нинковић истакао је да је Банат у 18. веку доживео велике промене, те да је 1718. године постао део Хабзбуршке монархије и провинција под управом Дворске коморе. Држава је ту више деценија водила активну колонизациону политику и интервенисала у простору, исушивањем мочвара, регулисањем речних токова, преуређењем села, односно стварањем бољих услова за живот. Банат је имао посебну улогу у историји српског и румунског народа. Био је међу првим областима у којима је 1774‒1776. извршена реформа основних школа. Политички значај ове територије види се у српским захтевима изнетим на Темишварском сабору 1790. године да Банат постане српска политичко-територијална јединица у Хабзбуршкој монархији.

Следеће предавање из циклуса предавања „Српски народ у Банату” одржаће се 19. маја 2022. године: др Јелена Илић Мандић, научни сарадник, „Банатска војна граница (1764‒1872)”.

Партнери и сарадници пројекта су Град Зрењанин, Град Кикинда, Општина Нова Црња, Општина Житиште.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Коментариши