2.2.2015-6„Караван уметности “, путујућа заједничка изложба ликовних стваралаца, застала је и у Новом Саду, где се може погледати у фоајеу Матице српске и у приземљу Библиотеке Матице српске до 10.11. 2023. Покретач овог пројекта је Центар за промоцију уметности АXЙОС, уз подршку и покровитељство Културно просветне заједнице Србије, која занимљивом каравану олакшава кретање по нашој земљи. У сваком граду – домаћину, културној манифестацији лично присуствује и неко од заступљених стваралаца. Матица српска и Библиотека Матице српске препознале су значај ове иницијативе, која тежи децентрализацији уметности, непосредном сусрету уметника и публике, као и афирмацији нових талената, којима је пружена прилика да се представе раме уз раме са већ етаблираним сликарима, вајарима и фотографима српске културне сцене. Путања „Каравана уметности“ разграната је у три крака диљем Србије, а планирано је и проширење на Републику Српску. Иницијатива тренутно окупља 60 аутора који се изражавају у различитим ликовним техникама. Улаз на изложбу је бесплатан.

 2.2.2015-6У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 30. октобра 2023. године, приређен је концерт нашег прослављеног виолинисте Јована Колунџије. Гост вечери био је млади, врло успешни виолиниста Андреј Балаж.

Јовану Колунџији су се дивили великани попут Хенрика Шеринга, Давида Ојстраха, Јехудија Мењухина, Алда Чиколинија, Алексиса Вајсенберга.Дугогодишње уметничко путовање прослављеног српског виолинисте Јована Колунџије обележено је импозантним бројем, од преко 4000 концерата, одржаних у најпрестижнијим концертним дворанама света. Оснивач је Центра лепих уметности ГВАРНЕРИЈУС.

Андреј Балаж (2004) дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду у класи ред. проф. Стефана Миленковића са просечном oценом 10,00. За кратко време освојио је више од 50 првих награда и звања лауреата на домаћим, регионалним и међународним такмичењима. Студент је мастер студија Академије уметности у Новом Саду у класи редовног професора Стефана Миленковића.

На концерту, местро Јован Колунџија, извео је композиције Жана-Марије Леклера, Фридриха Крајслера и Камија Сен Санса, уз клавирску сарадњу Наде Колунџије. Композицију Жозефа Николе-Панкраса Ројеа, извела је пијанисткиња Нада Колунџија. Андреј Балаж извео је композицију Сергеја Прокофjева уз клавирску сарадњу Вање Прице, и композицију Ежена Исаија писану за виолину соло. Публика је своје задовољство интерпретацијама уметника, испољавала дугим бурним аплаузимa после сваке композиције.

Осим присутних, у пуној Свечаној сали Матицe српске, директан пренос програма, публика је могла да прати и на YouTube каналу Матице српске.

 2.2.2015-6У уторак, 31. октобра, у Матици српској одржано је предавање проф. др Горане Раичевић „Од Константина Данила до Микеланђела: сликарство и вајарство у поетици Милоша Црњанског“. Предавање је реализовано у оквиру циклуса предавања „Милош Црњански и друге уметности“, који уређује проф. др Сава Дамјанов. Проф. др Горана Раичевић, водећи истраживач мисли и дела Милоша Црњанског, истакла је интересантне податке о вези Милоша Црњанског и уметности. Следеће предавање овог циклуса одржаће др Настасја Писарев 15. новембра у 18 часова.

Предавање је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

 2.2.2015-6Са задовољством обавештавамо јавност да је одштампан Зборник Матице српске за сценске уметности и музику (бр. 69), који садржи оригиналне научне радове из театрологије, музикологије и етномyзикологије.

Уредништво Зборника Матице српске за сценске уметности и музику радило је у следећем саставу: др Живко Поповић, главни и одговорни уредник, др Aлександар Васић, заменик главног и одговорног уредника, др Мирјана Веселиновић Хофман, др Зоран Ђерић, др Каталин Каич, др Зоран Максимовић (секретар Одељења Матице српске за сценске уметности и музику ), др Ивана Перковић, др Ира Продановић Крајишник, др Катарина Томашевић, др Јернеј Вајс (Словенија), др Јадвига Сопчак (Пољска).

Садржај свеске бр. 69 чине студије, чланци, расправе (9 радова), сећања, грађа, прилози (3 рада), прикази (4 рада), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар, Упутство за ауторе и Списак рецензената.

У рубрици СТУДИЈЕ, ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ објављени су радови Јелене Љ. Јовановић, Вере С. Обрадовић Љубинковић, Татјане Д. Мрђе, Маријане В. Прпа Финк, Весне Ц. Бајић Стојиљковић, Ире Д. Проданов Крајишник, Марине М.Миливојевић Мађарев, Немање Н. Совтића, Миљана М. Војновића. У рубрици СЕЋАЊА, ГРАЂА, ПРИЛОЗИ објављени су радови Љиљане Ж. Чекић, Татјане Д. Дадић Динуловић, Милана А. Мађарева, док су ПРИКАЗЕ објавили Љубица М. Ристовски (2 приказа), Лана Шеховић Паћука, и Богдан М. Ђаковић.

Зборник је у формату ПДФ послат у репозиторијум Народне библиотеке Србије, Одељење за научне информације, као и у остале релевантне базе података, а може се погледати и на следећем линку.

 2.2.2015-6У оквиру Одељења за друштвене науке Матице српске објављен је зборник радова „Српски Оријент” у издаваштву Матице српске. У овој публикацији сабрани су радови са истоименог научног скупа који је одржан 15. октобра 2019. године у Матици српској.

Главни и одговорни уредник зборника је академик Дарко Танасковић, а чланови Уредништва су још и проф. др Мирјана Маринковић, проф. др Ема Петровић и проф. др Љиљана Чолић. Рецензенти публикације били су проф. др Мирјана Маринковић и проф. др Жељко Симић.

Један од циљева научног скупа, а самим тим и зборника радова је да се прошире, продубе и објективизују знања о оријенталној компоненти српске културе и савременог националног и цивилизацијског идентитета, кроз интердисциплинарни научни апарат. Зборник се састоји од једанаест радова стручњака различитих научних дисциплина.

Кратак преглед садржаја зборника: др Дарко Танасковић: „Ka стратегији приступа oријентално–исламској компоненти у српској култури”; др Љиљана Чолић: „Српски Оријент. Искушења и изазови”; др Анђелка Н. Митровић: „Научно дело професора Фехима Бајрактаревића – национална димензија”; др Ема Петровић: „„Српски Оријент” данас”; др Сеид Халиловић: „Kултура између оријенталних традиција и модерног оријентализма”; др Петар Пијановић: „Исток и запад у новој српској култури”; Рено Гремо: „Војвода Мића Љубибратић, херцеговачки борац против Османлија, као преводилац првог српског издања Корана – расплитање 150-годишњег парадокса”; др Ирена Колај Ристановић: „Позајмљенице из османског језика у протоколима Саборне цркве у Београду 1816–1878: прилог ономастичким истраживањима”; др Марија С. Ђинђић: „Занатлијска лексика – ризница оријенталног културног наслеђа”; Зоран Зец: „Будизам – шематски приказ система”; Иван Негришорац: „Очараност Индијом и разочараност односом колонизатора према њој: Кнез Божидар Карађорђевић и деконструкција британског империјално-колонијалистичког дискурса у путопису Записи о Индији”.

Штампање ове публикације омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Војводине.

 2.2.2015-6У оквиру Одељења за друштвене науке Матице српске објављен је други зборник радова „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине” у суиздаваштву Матице српске и Дома културе Србобран. У овој публикацији сабрани су радови са истоименог научног скупа који је одржан 17. новембра 2022. године у Србобрану.
Главни и одговорни уредник зборника је др Милан Мицић, а чланови Уредништва су још и проф. др Зорица Хаџић и др Снежана Мишић. Рецензенти публикације били су: др Горан Васин; Немања Карапанџић; др Нађа Куртовић Фолић; др Слобода Мидоровић; Владимир Митровић; Ивана Нешков Репић; др Тијана Палковљевић Бугарски и др Горана Раичевић.

Други зборник радова „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине” мултидисциплинаран је по свом карактеру и садржи 12 радова чији су аутори признати стручњаци из области историје, историје књижевности, историје уметности, историје архитектуре и права. Отворене су нове и продубљене започете теме и научна питања поводом породичне историје Дунђерских. Као и претходно издање, и у другом зборнику значајна разматрања пропраћена су богатим илустрацијама.

Кратак преглед садржаја зборника: др Весна Димитријевић: „Велепоседник бечејски – Богдан Дунђерски (1862–1943)”; др Јелена Веселинов: „Циљ задужбине: случај Задужбине Богдана Дунђерског”; др Јована Касаш: „Несрећне судбине: жене у породици Дунђерски”; др Милан Мицић: „Аграрна реформа на велепоседу Ђоке Дунђерског у Кулпину, Старим Шовама, Турији и Босанској Посавини (1919–1941)”; др Ференц Немет: „Породица Дунђерски у грађанском миљеу Војводине, у међуратном периоду у светлу мађарске штампе”; мр Павле Б. Орбовић: „Оставинска расправа након смрти др Гедеона Дунђерског”; др Мирјана Сладић Тодоров и Др Марко Тодоров: „Архитектонско наслеђе дворца Дунђерских у Челареву”; др Мариа Силађи и др Аница Драганић: „Индустријско наслеђе Ђорђа Дунђерског”; др Бранка Кулић: „Дунђерски градитељи и велепоседници у Новом Саду”; др Зорица Хаџић Радовић: „Трива Милитар и породица Дунђерски (кроз писма Софије Дунђерски Триви Милитару)”; др Снежана Мишић: „Капела светог Ђорђа: Симбол пријатељства Богдана Дунђерског и Уроша Предића”; мр Зоран Суботички: „Поглед у будућност Богдана Дунђерског”.

Публиковање ове књиге омогућила је Општина Србобран на основу Протокола о сарадњи између Матице српске и Општине Србобран.

 2.2.2015-6У оквиру Одељења за друштвене науке Матице српске објављен је други зборник радова „Историја насеља општине Жабаљ” у суиздаваштву Матице српске и општинске народне библиотеке „Вељко Петровић” Жабаљ. У овој публикацији сабрани су радови са истоименог научног скупа који је одржан 25. новембра 2022. године у Жабљу.

Главни и одговорни уредник зборника је др Милан Мицић, а чланови Уредништва су још и проф. др Горан Васин и проф. др Слободан Бјелица. Рецензенти публикације били су: др Мирјана Бечејски, виши научни сарадник; др Драган Милановић, научни сарадник; проф. др Ненад Нинковић; доц. др Дејан Радичевић и мр Мирослав Шилић.
Зборник радова „Историја насеља општине Жабаљ” мултидисциплинаран је по свом карактеру и садржи 11 радова чији су аутори признати стручњаци из области историје, историје уметности и историје архитектуре.

Други зборника радова „Историја насеља општине Жабаљ” потврђује да се циљеви задати у првом зборнику систематски испуњавају – да се мозаик историје четири насеља историјске Шајкашке које обухвата општина Жабаљ (Жабаљ, Чуруг, Ђурђево, Госпођинци) из године у годину попуњава новим прилозима и садржајима различитих научних дисциплина и разноликих научних и стручних перцепција са циљем да се научно сагледају микротеме на једном микрогеографском простору и употпуне интерпретације његовог сложеног историјског и културног идентитета.

Кратак преглед садржаја зборника: др Владан Гавриловић: „Страдање православних манастира у Шајкашкој 1849. године”; Жарко Панић: „Избори за Угарски сабор 1910. године у Шајкашкој”; др Слободан Бјелица: „Делатност општинског представништва у Жабљу 1919–1921”; др Милан Мицић: „Аграрна реформа у Госпођинцима (1919–1941)”; Љубица Отић: „Сећање на Јашу Бакова (1906–1974)”; Марија Ћуковић: „Насеља позног бронзаног и старијег гвозденог доба на територији Општине Жабаљ”; Милан Зековић: „Жабаљ – пустара вишеслојно археолошко налазиште”; Катарина Миљевић: „Посед српских деспота у Чуругу – археолошка сведочанства”; Станко Трифуновић: „Археолошки контекст порекла Симеона Зорића”; др Здравко Рајчетић: „Наслеђе из области млинске индустрије на подручју места Жабаљ”; др Јасмина Кнежевић: „Улога хронотипа сусрета у ре-креирању ауто- и хетерослика у роману „Као на леђима делфина” Петра Ивковића”.

Публиковање ове књиге омогућила је Општина Жабаљ на основу Протокола о сарадњи између Матице српске и Општине Жабаљ.

 2.2.2015-6У понедељак, 30. октобра 2023. године у 18 часова, у просторијама Општинске народне библиотеке у Опову представљени су историјат и делатност Матице српске која ускоро обележава 200 година свог постојања. Овај догађај одржан је у оквиру манифестације „Јесен Матице српске у Опову“, а на основу успостављене сарадње између Општине Опово и библиотеке из тога места с Матицом. Успешна сарадња уследила је као резултат састанака одржаних у марту ове године. Прво од четири планирана предавања, која ће бити одржана до краја године, имао је мр Драган Тубић, стручни сарадник у Матичином Лексикографском одељењу. Предавање под називом „Матица српска, програм и циљеви“, пратила је и пригодна презентација. Присутнима се обратила и Катарина Николић Ралић, директорка ОНБ Опово. Програм се наставља 10. новембра када ће др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске, говорити о Матичиним задужбинарима из Баната.

 2.2.2015-6У суботу, 28. октобра 2023. године, одржана је промоција Сабраних дела Борислава Михајловића Михиза. На промоцији је истакнуто да је реч о једном од значајнијих издавачких подухвата у претходних неколико година, а свакако најобухватнијем издавачком подухвату Матице српске у овој години. Реч је о пројекту који су заједнички реализовали Матица српска, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ из Београда и Српска читаоница из Ирига, уз подршку Министарства културе и Покрајинског секретаријата за културу. О Сабраним делима у девет књига говорили су чланови Уређивачког одбора: Иван Негришорац, проф. др Јован Делић, проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић, проф. др Александар Јерков, Селимир Радуловић, др Драган Хамовић и др Владан Бајчета.

У оквиру Сабраних дела Борислава Михајловића Михиза објављене су следеће књиге: „Поезија и антологија. Српски песници између два рата“ (прир. Селимир Радуловић), „Критике и огледи 1“ (прир. Владан Бајчета), „Критике и огледи 2“ (прир. Владан Бајчета), „Драме и драматизације 1“ (прир. Љиљана Пешикан-Љуштановић), „Драме и драматизације 2“ (прир. Љиљана Пешикан-Љуштановић), „Аутобиографија о другима 1“ (прир. Иван Негришорац), „Аутобиографија о другима 2“ (прир. Иван Негришорац), „Казивања и указивања“ (прир. Драган Хамовић), „Књига о Михизу“ (прир. Јован Делић и Владан Бајчета).

Промоцији су присуствовали пријатељи и сарадници Матице српске, а најављен је и наставак рада на Михизовим рукописима и заоставштини.

 2.2.2015-6У петак, 27. октобра 2023. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је програм „Слободан Селенић и његово наслеђе“, поводом деведесет година од рођења Слободана Селенића. Поздравну реч одржао је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а о Слободану Селенићу говорили су др Владан Бајчета, доц. др Срђан Орсић, мср Милан Радоичић, мср Александар Милосављевић и мср Милена Кулић. Приказан је кратак филм о Слободану Селенићу који је монтирао Милан Тица, а програм је водила мср Милена Кулић, уредник програма.

Поред овог програма, Матица српска је приредила тематски блок о Слободану Селенићу у „Летопису Матице српске“ (прир. Милена Кулић), а у припреми је тематски блок у „Зборнику Матице српске за књижевност и језик“ (прир. Милена Кулић).

Програму су присуствовали сарадници Матице српске, представници Библиотеке Матице српске, Културног центра Новог Сада, Стеријиног позорја и бројни пријатељи Матице српске. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.