У среду, 11. октобра 2023. године, у Матици српској одржана су два нова предавања на тему вештачке интелигенције.

Прво предавање „Достигнућа у развоју говорних и језичких технологија на бази AI – добробити и опасности -” одржао је проф. др Владо Делић, са Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду испред Института за вештачку интелигенцију Србије. Проф. др Делић представио је перспективе корисних примена говорних машина (полиглота), али и указао на опасност злоупотреба, као и на потребу очувања природних (матерњих) језика у предстојећој ери дигитализације, све чешће говорне комуникације човек-машина и даљег прогреса вештачке интелигенције.

Друго предавање „Историјско-филозофски аспекти вештачке интелигенције” одржао је др Драган Новаковић са Високе школе електронике и рачунарства у Београду испред Задужбине „Петар Мандић”. Др Новаковић је указао на неке од битних аспеката из историјско-филозофског развоја науке, који имају потенцијал да додатно разјасне и осветле фундаменталне проблеме на које, као цивилизација, наилазимо у актуелном сусрету са технологијом вештачке интелигенције.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 16. октобра 2023. године, приређен је концерт пијанисткиње Наташе Митровић и виолончелисте Дејана Божића.

Оба извођача имају импресивне уметничке биографије, грађене вишегодишњим усавршавањем код најистакнутијих савремених музичара широм света, као и наступањем у престижним концертним дворанама и оркестрима Европе, Америке и Азије. Овенчани бројним наградама са фестивала и такмичења, сада предају своје знање млађим генерацијама, обављајући педагошки рад на Факултету музичке уметности у Београду.

На концерту су изведене композиције Јана Сибелијуса, Сергеја Рахмањинова, Антоњина Дворжака и Дмитрија Шостаковича. Одзив публике био је изузетан, Свечаном салом орили су се аплаузи, а извођачи су громогласно позвани на бис.

Осим бројних присутних, директан пренос програма, публика је могла да прати и на YouTube каналу Матице српске.

Уочи Михољдана, 11. октобра 2023. у Призренској богословији представљена су издања Одељења за књижевност и језик и Лексикографско одељење Матице српске. Након музичке нумере хора и оркестра Призренске богословије поздравну реч је упутио јеромонах Исидор (Јагодић), заступник ректора Призренске богословије. О Матици српској и издањима Одељења за књижевност и језик говорио је председник Матице српске проф. др Драган Станић. О Лексикографском одељењу са освртом на Српски биографски речник говорила је стручни сарадник др Александра Новаков, а о „Нормативној граматици“ проф. др Весна Ломпар. Осим професора и ученика Богословије представљању су присуствовали: професори са Филозофског факултета из Косовске Митровице, професори Гимназије из Ораховца, представници Друштва за неговање српског језика и књижевности из Београда као и монаштво из призренског краја.

За Михољдан, 12. октобра у Великој Хочи, одржана је Литургија у Цркви Светог архиђакона Стефана, којом је начелствовао Његово преосвештенство епископ г. Иларион уз саслужење Саве, игумана манастира Дечанае, Михаила, игумана Манастира Светих Архангела, Стефана, игумана манастира Зочишта. Михољданска свечаност одржана је у амфитеатру поред Господарске куће. Беседио је председник Матице српске проф. др Драган Станић. Између осталог рекао је:
„Није лако говорити на оваквом месту. Услед судбоносних збивања увек се осећамо да смо недовољно дорасли, да смо недовољно озбиљни, да смо недовољно способни да понесемо све оно што је неопходно понети. Чули смо нашег преосвећеног и он нам је дао идеје по којима ваља радити, ваља мислити и како то важи овде на Kосову и Метохији, тако то важи и у другим деловима наше Србије и у свим српским земљама, а тако важи и у расејању где Срби живе. Kада размишљамо о тим обавезама мени некако стално одјекују оне речи из литургије, онај стих ,,и ниње и присно и во вјек и вјеков, амин”. Ајде да и ми сви радимо ,,и ниње и присно” а да стално помишљамо на ту вечност на ,,вјек и вјекова” и да се заветујемо да кажемо ,,амин”. То је неопходно за свакога од нас појединачно, неопходно је за читав колектив. Морамо сви имати неке свете ствари у срцу и души, морамо их носити и у складу са таквим уверењима, са таквим вредностима, онда и делати.”

Монаси, игумани и владика Иларион као и гости из Матице српске, Вукове задужбине и Друштва за српски језик и књижевност, дружили су се са народом Велике Хоче и Ораховца којима много значи присуство институција које представљају, на овим просторима у овим тешким временима.

Матица српска и Ботаничко друштво Андреас Волни из Новог Сада, негујући традицију ботаничке науке и струке на подручју Војводине и у знак сећања на ботанички симпозијум „Човек и биљка” који је одржан 1983. године и проф. др Биљану Божин организовали су други симпозијум „Трећи век ботанике у Војводине”. Симпозијум је одржан у петак 6. октобра 2023. године у Матици српској. Суорганизатори другог симпозијума били су: Медицински факултет Универзитета у Новом Саду и Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду.

Симпозијум су отворили проф. др Милан Матавуљ, потпредседник Матице српске; доц. др Борис Радак, ботаничко друштво „Андреас Волни”; проф. др Милица Павков Хрвојевић, деканица Природно-математичког факултета у Новом Саду; и проф. др Снежана Бркић, деканица Медицинског факултета у Новом Саду.
Пре него што је научни део Симпозијума започет, проф. др Горан Аначков, директор Департмана за биологију и екологију, Природно-математичког факултета у Новом Саду одржао је беседу у знак сећања на проф. др Биљану Божин.

Током научног дела Симпозијума представљени су резултати преко 50 научних истраживања у виду усмених и постер излагања.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У понедељак, 10. октобра 2023. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књиге Милорада Додика „Завјет”, коју је објавила издавачка кућа Графид из Бања Луке. Присутнима се обратио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, након чега су о књизи говорили господин Милан Љепојевић, господин Млађен Цицовић и проф. др Милимир Мучибабић. Програм је водила госпођа Ана Вукелић. Промоција је организована у сарадњи са Представништвом Републике Српске у Београду. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру Издавачке делатности Одељења за књижевност и језик Матице српске објављена је књига „Књижевни ум и подручја фантастике“ Владиславе Гордић Петковић и Младена Јаковљевића. Књига је резултат рада на пројекту Матице српске „Паралелни светови и имагинарне територије у српској и страним књижевностима“. Рецензенти књиге су проф. др Драгољуб Перић, проф. др Милена Каличанин и доц. др Јелена Марићевић Балаћ.

Монографија „Књижевни ум и подручја фантастике“ представља прворазредни допринос српској науци о књижевности, англистици и компаратистици. Уз књигу „Заточник пете силе: фантастична проза Зорана Живковића“ Љиљане Пешикан Љуштановић, монографија Владиславе Гордић Петковић и Младена Јаковљевића задире у домен најсавременије српске фантастике и бављења делима српских писаца који су живи. У настојању да пренесу мелодију коју су испевале фантастичне приповести аутори су се ослањали на ставове бројних ауторитета, како оних чија су дела доступна на српском језику, тако и оних која још увек нису преведена. Сви наводи из непреведене литературе дати су у преводу аутора, у жељи да се допринесе вишегласју богатог језика ноћи којим се фантастично обраћа и на српском језику.

Главни уредник је проф. др Исидора Бјелаковић, а лектуру и коректуру је радила мср Милена Кулић. Штампање ове књиге омогућило је Министарство културе Републике Србије.

У среду 4. октобра 2023. године отворена је манифестација „Јесен Матице српске у Крагујевцу”. Поздравне речи упутила је Анђела Огњановић, директор Народне библиотеке „Вук Караџић”, након чега је присутне поздравила др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, и представила програме који ће бити уприличени у оквиру манифестације, а који су резултат потписаног Протокола о сарадњи Матице српске са Градом Крагујевац.

Пред препуном салом Библиотеке манифестација „Јесен Матице српске у Крагујевцу” отворена je првим програмом – представљањем зборника радова „Породица Дунђерски ‒ грађанска култура српске Војводине”. О значају сарадње Матице српске са Општином Србобран и првим резултатима у виду два научна скупа о породици Дунђерски из којих су проистекли и зборници говорио је Дејан Корцеба, директор Дома културе у Србобрану.

Значај ликовних представа породице и ангажовање Уроша Предића на задужбинској капели Богдана Дунђерског која је прерасла у изузетно пријатељство представила је др Снежана Мишић, музејска светница Галерије Матице српске.

О одузимању породичне имовине мерама власти после Првог и Другог светског рата говорио је мр Павле Орбовић, кустос у Градском музеју Врбас.

Настојања да се у поступку реституције врати имовина Задужбине Богдана Дунђерског под управом Матице српске и изазовима са којима се у том поступку ова задужбина суочава говорила је др Јелена Веселинов.
Наредни програм манифестације „Српски језик и ћирилица у савременом друштву” заказан је за четвртак 2. новембра 2023. године.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић и управник Библиотеке Матице српске г. Селимир Радуловић боравили су у Цириху као гости Српске црквене општине. Одржана су два програма у просторијама двеју цркава: у петак 31. септембра у Успенској, а у недељу 1. октобра у Светотројичкој цркви у Цириху. У излагањима двојице часника указано је на историју установе, значај Летописа Матице српске, као и свих Матичиних установа. Посебна пажња посвећена је разговорима о Матичиним пројектима у вези са сарадњом са српским исељеништвом. Договорена је конкретизација планова у вези са сарадњом са Српским институтом из Цириха, чиме би нашој заједници у Цириху и целој Швајцарској Матица српска помогла у неговању културног и научног програма. После предавања је одржан веома занимљив разговор у којем су наши исељеници указали на проблеме који их муче и на своје потребе у сфери културе, а представници Матице српске свесрдно су понудили оне облике сарадња који су усклађени са Матичиним програмом делатности.

У петак, 29. септембра 2023. године, у Матици српској одржан је округли сто „Попис 2022. Демографски изазови и перспективе становништва Србије”.

На почетку присутнима се обратио проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске истичући неопходност бављења темом демографије, а затим и проф. др Даниела Арсеновић, координаторка округлог стола.

Округли сто званично је отворио господин Радош Пејовић, државни секретар Министарства за бригу о породици и демографији, при чему се осврнуо на значај саме теме у циљу дефинисања даљих корака и програма популационе политике.

Округли сто реализован је у две сесије. У раду прве сесије учествовали су: проф. др Саша Милосављевић, проф. др Снежана Стојшин, проф. др Драшко Маринковић и доц. Др Мариана Лукић Тановић, проф. др Даниела Арсеновић. У раду друге сесије учествовали су: др Иван Маринковић, виши научни сарадник, доц. др Милица Весковић Анђелковић, проф. др Даница Шантић, проф. др Срђан Шљукић.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У среду, 27. септембра 2023. године, у Фоајеу Српског народног позоришта отворена је изложба сликa „Идентитети” Маје Тодић. Скуп је у име организатора Косовскометохијског одбора Матице српске, Фондације „Симонида” и Српског народног позоришта поздравио проф. др Зоран Ђерић, управник pозоришта. О изложби је говорио књижевник Жарко Миленковић и рекао је: „Манастири на Косову и Метохији су важни и треба их неговати али све је то ништа ако тамо нема стварајућих људи, ако тамо не живи неки сликар који слика и уграђује се у ту сакралну енергију коју пружа Грачаница“. Изложбу је отворио мр Данило Вуксановић и рекао је: „Маја Тодић насловом изложбе Идентитети заправо поставља питање идентитета савремене слике. Осим идеолошких, културолошких и националних аспеката, Маја Тодић потврђује да је могуће на основама српског културног наслеђа изградити сопствени и особени ликовни израз. Питање идентитета тако постаје развој погледа на прошлост у призми савременог тренутка. Пиктуралне трансформације посне фактуре косовскометохијских храмова пренете су на платна Маје Тодић. На њима се све преокренуло, и урезана молитвa, архијерејска одежда и ћирилично слово, као симболи нашег трајања, упркос свему”. Уметница Маја Тодић је истакла: „Нема лепшег осећаја него остварити се и градити своје дело тамо где припадаш и где су ти корени. Једино тако и твоје стваралаштво може да добије пуноћу јер црпи идеје са чистог извора”. Изложба је премијерно приказана у Грачаници поводом јубилеја манастира и Нови Сад je право место после Грачанице да се изложба прикаже публици, сматра уметница.

Изложба се може погледати у Фоајеу Српског народног позоришта до 27. октобра 2023. године.