2.2.2015-6У понедељак, 30. октобра 2023. године у 18 часова, у просторијама Општинске народне библиотеке у Опову представљени су историјат и делатност Матице српске која ускоро обележава 200 година свог постојања. Овај догађај одржан је у оквиру манифестације „Јесен Матице српске у Опову“, а на основу успостављене сарадње између Општине Опово и библиотеке из тога места с Матицом. Успешна сарадња уследила је као резултат састанака одржаних у марту ове године. Прво од четири планирана предавања, која ће бити одржана до краја године, имао је мр Драган Тубић, стручни сарадник у Матичином Лексикографском одељењу. Предавање под називом „Матица српска, програм и циљеви“, пратила је и пригодна презентација. Присутнима се обратила и Катарина Николић Ралић, директорка ОНБ Опово. Програм се наставља 10. новембра када ће др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске, говорити о Матичиним задужбинарима из Баната.

 2.2.2015-6У суботу, 28. октобра 2023. године, одржана је промоција Сабраних дела Борислава Михајловића Михиза. На промоцији је истакнуто да је реч о једном од значајнијих издавачких подухвата у претходних неколико година, а свакако најобухватнијем издавачком подухвату Матице српске у овој години. Реч је о пројекту који су заједнички реализовали Матица српска, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ из Београда и Српска читаоница из Ирига, уз подршку Министарства културе и Покрајинског секретаријата за културу. О Сабраним делима у девет књига говорили су чланови Уређивачког одбора: Иван Негришорац, проф. др Јован Делић, проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић, проф. др Александар Јерков, Селимир Радуловић, др Драган Хамовић и др Владан Бајчета.

У оквиру Сабраних дела Борислава Михајловића Михиза објављене су следеће књиге: „Поезија и антологија. Српски песници између два рата“ (прир. Селимир Радуловић), „Критике и огледи 1“ (прир. Владан Бајчета), „Критике и огледи 2“ (прир. Владан Бајчета), „Драме и драматизације 1“ (прир. Љиљана Пешикан-Љуштановић), „Драме и драматизације 2“ (прир. Љиљана Пешикан-Љуштановић), „Аутобиографија о другима 1“ (прир. Иван Негришорац), „Аутобиографија о другима 2“ (прир. Иван Негришорац), „Казивања и указивања“ (прир. Драган Хамовић), „Књига о Михизу“ (прир. Јован Делић и Владан Бајчета).

Промоцији су присуствовали пријатељи и сарадници Матице српске, а најављен је и наставак рада на Михизовим рукописима и заоставштини.

 2.2.2015-6У петак, 27. октобра 2023. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је програм „Слободан Селенић и његово наслеђе“, поводом деведесет година од рођења Слободана Селенића. Поздравну реч одржао је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а о Слободану Селенићу говорили су др Владан Бајчета, доц. др Срђан Орсић, мср Милан Радоичић, мср Александар Милосављевић и мср Милена Кулић. Приказан је кратак филм о Слободану Селенићу који је монтирао Милан Тица, а програм је водила мср Милена Кулић, уредник програма.

Поред овог програма, Матица српска је приредила тематски блок о Слободану Селенићу у „Летопису Матице српске“ (прир. Милена Кулић), а у припреми је тематски блок у „Зборнику Матице српске за књижевност и језик“ (прир. Милена Кулић).

Програму су присуствовали сарадници Матице српске, представници Библиотеке Матице српске, Културног центра Новог Сада, Стеријиног позорја и бројни пријатељи Матице српске. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

 2.2.2015-6Одељење за књижевност и језик Матице српске и Српска читаоница у Иригу објавили су зборник радова „Импресионистичка и стваралачка критика“. Зборник је уредио Владан Бајчета. Након првог зборника „Михизових сусрета“ под насловом „Михизов век“, манифестација установљена на стогодишњицу пишчевог рођења (2022) кренула је у правцу истраживања оних токова српске књижевности који се у делу Борислава Михајловића Михиза сустичу и преламају. Најприродније је било у том настојању први фокус усмерити ка проблемима књижевне критике, која је свакако до данас остала најзначајнији сегмент Михизовог опуса. Реч је о импресионистичкој, односно стваралачкој критици.

Овај зборник отвара разматрање о неколико теоријских аспеката назначене проблематике: питање наративности књижевнокритичког писма (Сава Дамјанов), ероса и етоса – страсти и моралности критике – а нарочито у актуелном (књижевно)историјском контексту (Јасмина Ахметагић); и на крају теоријске прозе као феномена управо произашлог из дугог искуства теоријског мишљења о књижевности у двадесетом веку (Слободан Владушић). Наредни блок радова посвећен је управо књижевноисторијском прегледу критичког мишљења у назначеном домену и у дугом распону: први део прошлог столећа (Јована Јосиповић), његова друга половина (Снежана Савкић) и прве деценије новог века (Наташа Дракулић Козић). У трећем одељку налазе се текстови посвећени опусима аутора који су били међу најистакнутијим представницима креативног критичког писма у нашој књижевности: Јован Скерлић (Милан Алексић), Бранко Лазаревић, Станислав Винавер и Борислав Михајловић Михиз (Владан Бајчета), Исидора Секулић и Милан Кашанин (Јана Алексић), Зоран Мишић (Никола Маринковић), Петар Џаџић (Миломир Гавриловић), Сретен Марић (Милица Мустур), Никола Милошевић (Кристијан Олах), Предраг Палавестра (Игор Перишић). Ови текстови у међусобном унутрашњем саоглашавању исцртавају развојну линију импресионистичке и стваралачке димензије домаће критике, која се показује као њена постојана карактеристика кроз читавих сто година.

Зборник затварају две научне процене доприноса српских писаца, затим и песника књижевној критици изразитијег стваралачког настојања (Мина Ђурић и Марко Аврамовић).

Зборник је штампан средствима Министарства просвете и науке Републике Србије, Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност и Општине Ириг.

Дана 16. октобра 2023. године у просторијама Српског просвјетног и културног друштва Просвјета у Теслићу предавање је одржао стручни сарадник Одељења за књижевност и језик Матице српске мр Дејан Милорадов с темом Трагом шаргана. Ово предавање проистекло је у склопу сарадње Матице српске и Општине Теслић. Мр Дејан Милорадов је посету Теслићу уприличио у склопу теренског истраживања које је спровео у Босни за потребе пројекта Матице српске Батрахолошко-херпетолошки речник српскога језика. Публици у Теслићу представљени су досадашњи резултати великог истраживања о називу за поскока ‒ шарган и његовој варијанти шаран, којима су на простору српског језика именовани планински рељефи, пашњаци, извори, насељена места итд. Извештај с овог догађаја можете погледати у линку .

 2.2.2015-6У среду, 25. октобра, на штанду Матице српске на Сајму књига у Београду одржана је прва промоција књига из Едиције „Прва књига Матице српске“. Представљене су књиге „Путописи (из обећане земље)“ Тамаре Пантовић, „Искушавања идентитета“ Стевана Јовићевића и „На жанровској размеђи ране модерности“ Владимира Папића. О објављеним књигама говорили су чланови Уредништва Мирослав Алексић и Весна Капор. Модерирала је мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик Матице српске.

 2.2.2015-6Објављен је октобарски број „Летописа Матице српске” (год. 199, књ. 512, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Љубице Арсић, Ранка Павловића, Бошка Томашевића, Саше Радојчића, Виктора Радуна Теона, Милице Шпадијер, те прилог о руским писцима (Андреј Коробов-Латинцев, Артјом Канајев, Марина Хакимова Гацемајер, Захар Прилепин, Игор Караулов, Алексеј Чадајев, Олга Андрејева, Сергеј Александрович Мачински, Герман Садулајев, Платон Беседин и Андреј Ткачов) који је приредио Желидраг Никчевић. Рубрика „Есеји” доноси текст Марије Дубачкић о критици свештенства у роману „Велико завештање” Франсое Вијона и „Гражданском еротикону”. Теме рубрике „Сведочанства” су истраживања Ивана Негришорца о Магарашевићу, Бећковићу и херцегу Шћепану, Гојко Ђого о којем пише Јован Делић, као и Јован Скерлић и Света Стојановић кроз текст Љубише Ђидића. Рубрика „Поводи” посвећена је Слободану Селенићу (1933-1995). Темат је приредила Милена Кулић, а осим ње, о стваралаштву Слободана Селенића пишу Душица Плетикосић и Милан Радоичић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Радојка Вукчевић, Тамара Љујић, Милица Јефтимијевић Лилић, Ненад Станојевић, Милица Ћуковић и Оливера Жижовић. У рубрици „Из света”, Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

 2.2.2015-6У оквиру Одељења за књижевност и језик 1957. године започела је са излажењем Едиција „Прва књига Матице српске“. Ове године објављене су три књиге: „Искушавања идентитета“ Стевана Јовићевића, „На жанровској размеђи ране модерности“ Владимира Папића и „Путописи (из обећане земље)“ Тамаре Пантовић. Уредништво је радило у саставу: Фрања Петриновић, главни и одговорни уредник, Јана Алексић, Мирослав Алексић, Виолета Митровић и Весна Капор. Дизајн је радио Срђан Филиповић, а лектуру и коректуру Милена Кулић. Штампање ове књиге омогућило је Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије.

 2.2.2015-6Матицу српску је 22. октобра 2023.г., посетио министар културе Кубе, Алпидио Алонс Грау и Лејд Родригес Ернест амбасадор Кубе у Београду са делегацијом. Госте су примили генерални секретар Матице српске др Милан Мицић и управник послова Матице српске др Јелена Веселинов. Овом приликом су гости упознати са историјатом и радом Матице српске, те значајем задужбинарске традиције за ову установу. Представљене су им бројне културне и научне активности који се у Матици организују. Вођени су разговори о могућностима сарадње и отварању нових пројеката, који се тичу представљања култура ове две земље.

 2.2.2015-6У суботу, 21. октобра 2023. године, у Установи културе Гварнеријус у Београду, одржан је програм посвећен породици Дунђерски „Ленкино сазвежђе – стазама Дунђерских“ у организацији Дома културе Србобран, а у сарадњи са Матицом српском и Центром за афирмацију културне баштине Дунђерских. Публици су значај породице Дунђерски, кроз промоцију два зборника радова са научног скупа у организацији Матице српске и Дома културе Србобран, представили др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске и мр Павле Орбовић, кустос Градског музеја Врбас. О Манифестацији и књижевној награди “Ленкин прстен” говорио је Дејан Корцеба, в.д. директор Дома културе Србобран. На крају програма изведена је драма мр Зорана Суботичког „Од раја до безњенице“ о трагичној љубави Лазе Костића и Ленке Дунђерски. Улоге су тумачили Јована Радовановић (Ленка Дунђерски), Ервин Хаџимуртезић (Лаза Костић) и Миодраг Петровић (Лазар Дунђерски).