У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 20. новемба 2023. године, приређен је концерт оперског певача, тенора, Љубомира Поповића уз клавирску сарадњу Мирка Толимира. Гост вечери била је мецосопранисткиња Драгана Поповић. На концерту, под називом СТО ГОДИНА СРПСКЕ СОЛО ПЕСМЕ, изведене су композиције Исидора Бајића, Јосифа Маринковића, Петра Коњовића, Милоја Милојевића, Дејана Деспића, Станислава Биничког, Стевана Христића, Мирка Петровића, Константина Бабића, Александра Шаце Вујића, Милана Пребанде и Димитрија Големовића.

Љубомир Поповић има изузетне вокалне способности и веома раскошан глас у целом регистру, како у високом тако и у ниском, који не карактерише већину тенора. Специфичност оваквих ретких гласова је могућност интерпретирања широког репертоара, што Поповић свакако користи, те његов репертоар обухвата дела од барока до модерне музике 21. века, укључујући, осим оперских и вокално-инструменталних класичних дела и мјузикле, који као жанр, ретко одговарају оперским певачима. Љубомир има преко 30 различитих улога у свом извођачком опусу као и преко 250 одиграних представа и више од 300 концертних наступа широм земље и иностранства. Велик значај, Поповић придаје и соло песми, како страној тако и домаћој. Снимио је неколико дискова са соло песмама немачких, шведских, руских и српских соло песама.

Интерпретације српских соло песама, наших високо цељених уметника, разгалиле су публику, те су уметници били награђени бурним аплаузом после сваке изведене композиције.

Осим присутних, у пуној сали, директан пренос програма публика је могла да прати и на уживо каналу Матице српске.

У четвртак, 16. новембра 2023. године, у Матици српској одржана су два нова предавања на тему вештачке интелигенције.

Прво предавање „Бенефити примене модела вештачке интелигенције у области екологије и инжењерства заштите животне средине” одржала је др Ивана Кртолица, научни сарадник, са Института за вештачку интелигенцију Србије. Др Кртолица је представила практичну примену модела вештачке интелигенције у области екологије и инжењерства заштите животне средине – као користан алат у мониторингу екосистема на основу ког је могуће промптно реаговање одговарајућих институција у циљу спречавања еколошких катастрофа; за одржавање развоја и очувања животне средине на основу способности вештачке интелигенције да обради сателитске снимке и податке прикупљене са одређених сензора и др.

Друго предавање „ЕТХ302 – хибрис вештачке интелигенције” одржао је проф. др Александар Петровић са Филолошког факултета, Универзитета у Београду испред Задужбине „Петар Мандић”. Проф. др Александар Петровић је предавање посветио начелном проблему технологије оцртаном у „Речнику технологије” као инверзне свести и сагледавању антропологије вештачке интелигенције као једног од облика надгледане транзиције аналогне у дигиталну културу.

Панел на тему вештачке интелигенције планиран је за петак 22. децембар 2023. године у 18 часова у Матици српској.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У организацији Одељења за књижевност и језик и Одељења за природне науке, у петак, 17. новембра 2023. године, одржан је научни скуп „Homo universalis Атанасије Стојковић“, поводом 250-годишњице рођења Атанасија Стојковића. Поздравне речи одржали су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, господин Дамир Васиљевић Тоскић, директор Градске библиотеке „Атанасије Стојковић“ у Руми и проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик и иницијатор скупа. Радни део скупа организован је у више сесија, природне науке и језик и књижевност.

Своја истраживања изложили су: проф. др Персида Лазаревић ди Ђакомо, проф. др Нада Савковић, проф. др Радослав Ераковић, проф. др Војислав Јелић, проф. др Драгана Грбић, др Милена Зорић Латовљев, мср Михајло Морача, др Александра Павловић, доц. др Срђан Орсић, проф. др Ана Кречмер, проф. др Александар Милановић, доц. др Јелена Стошић, проф. др Ирена Цветковић Теофиловић, др Ана Мацановић, проф. др Исидора Бјелаковић, проф. др Александар Николић, Милан Степановић, Илија Марић, Слободан Бубњевић, проф. др Душан Ј. Попов, др Бојан Томић, проф. др Иван Виденовић, проф. др Мирослав Весковић, проф. др Слободан Радошевић, проф. др Светлана Лукић Петровић, проф. др Миодраг Крмар, проф. др Никола Јованчевић, проф. др Невенка Антовић, Јарослав Францисти, проф. др Слободан Нинковић, проф. др Бранислав Обрадовић, проф. др Имре Гут.

Свечаност отварања скупа је снимљена и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске. Реализацију овог скупа омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

У уторак, 14. новембра 2023. године одржано је представљање Матице српске у Црквеном дому Српске православне Парохије дарђанске у Дарди, поводом 200 година континуираног излажења „Летописа Матице српске“. Овај програм организован је у организацији СКД Просвјета (пододбор Бели Манастир), Већа српске националне мањине Осјечко-бањанске жупаније, Вијећа српске националне мањине Општине Дарда и Матице српске из Новог Сада. Предавачи из Матице српске били су др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске и мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик. Др Милан Мицић говорио је о циљу Матице српске од оснивања до данас, подсетивши на историјски развој Матице српске и тежњу да се наш народ са свих простора повеже. Др Јелена Веселинов говорила је о богатој задужбинарској традицији Матице српске, а мср Милена Кулић о „Летопису Матице српске“ и неким активностима Омладинског одбора и Одељења за књижевност и језик.

У среду, 15. новембра, у Српском културном центру у Белом Манастиру одржан је округли сто поводом 100 година од оптације српског и осталог јужнословенског становништва из Мађарске у Краљевину СХС, с посебним освртом на Барању. Предавачи из Матице српске били су др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске и мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик Матице српске.

У четвртак, 16. новембра 2023. године у 12 часова, у Свечаној сали Матице српске проф. др Душан Иванић, професор емеритус са Филилошког факултета у Београду, одржао је предавање „Сава Мркаљ – филолог, патник, пјесник“. Овај програм организован је у оквиру манифестације „Јесен Крајине у Матици српској“ коју је инцирао Крајишки одбор чији је професор Иванић председник. На почетку су се многобројној публици поздравним речима обратили др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и госпођа Зорица Влајинић, председница Завичајног удружења „Сава Мркаљ“ које је било и суорганизатор овог догађаја. Професор Душан Иванић говорио је о неколико аспеката живота и дела Саве Мркаља, нашег истакнутог научника и књижевника чија су достигнућа тек у последњим деценијама високо вреднована, иако то одавно заслужују. Било је речи о Мркаљевој драгоценој активности на пољу филологије и реформе српскога језика и писма, о његовом трагичном животном путу испуњеном многим личним искушењима, те о Мркаљевом поетском опусу који је можда скроман по обиму, али упечатљив по снази свог израза. У уметничком делу програма учествовао је Никола Раусављевић који је веома надахнуто прочитао неколико песама Саве Мркаља.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У Матици српској у понедељак, 13. новембра са почетком у 19 сати, одржан је програм посвећен Матици словачкој и словачком часопису дугог трајања „Slovenské pohľady” („Словачки погледи”). Госте и публику поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске. О историјату Матице словачке беседио је др Маријан Гешпер, председник Матице словачке, док су часопис „Словачки погледи” представили: проф. др Михал Харпањ, др Радослав Жграда, главни уредник, и др Лукаш Перни, заменик главног уредника. На крају програма др Зденка Валент Белић, уредница словачког часописа „Нови живот” говорила је о сарадњи са „Словачким погледима” и „Летописом Матице српске” и прочитала избор из своје поезије.

Непосредно пре свечаног програма у просторијама Матице српске одржан је састанак чланова Редакција часописа „Летопис Матице српске” и „Словачки погледи” на којем се разговарало о будућој сарадњи.

Програм је организован у склопу тродневне посете делегације Матице словачке Новом Саду, Београду и Бачком Петровцу. У уторак, 14. новембра, делегација Матице словачке предвођена проф, др Драганом Станићем, председником Матице српске, одржаће програм у Београду, у Удружењу књижевника Србије, са почетком у 12. часова, а трећег дана предвиђено је гостовање Делегације у Бачком Петровцу, у просторијама Матице словачке у Србији.

Овим програмима „Летопис Матице српске”, најстарији живи књижевни часопис у Европи који у континуитету излази од 1824. године започиње прославу великог јубилеја „Два века Летописа Матице српске”.

Матицу српску, у уторак 13. новембра, посетиле су госпођа Холи Задрус, аташе за културу Амбасаде САД, и госпођа Вукица Станковић, из одељења за медије, културу и образовање Амбасаде САД. Гошће је примио и са делатношћу Матице српске упознао проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Разговарало се о часописима дугог трајања и заједничкој кандидатури „Летописа Матице српске”, који наредне године слави 200. рођендан, и америчких часописа дугог трајања за УНЕСКОВУ рубрику „Сећање света”.

Састанку су присуствовале и госпођа Тијана Делић, из Градске управе за културу, као и Светлана Милашиновић, секретар Редакције „Летописа Матице српске”.

У петак, 10. новембра 2023. године у оквиру манифестације Јесен Матице српске у Опову др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске је одржала предавање, у просторијама Општинске народне библиотеке у Опову, под називом Давали су своме отечеству: Задужбине Матице српске на простору Баната. Упркос лошим временским приликама посећеност је била велика. У пријатној атмосфери, након предавања настављени су разговори о Матичиним задужбинама и задужбинарству уопште.

У петак, 10. новембра 2023. године у 12 часова, у Свечаној сали Матице српске одржан је програм који је за циљ имао представљање културне мапе града Теслића и његове околине. Овај догађај је пример успешне сарадње између Матице српске и Општине Теслић, а која је уследила као резултат потписаног протокола о заједничким културним активностима. На почетку програма поздравне речи упутили су др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и др Милан Миличевић, начелник општине Теслић, после чега су присутни били у прилици да виде промотивни филм о историји града, његовом економском развоју и нарочито о ботагој културној понуди Теслића. Потом је о институцијама културе, с акцентом на историјат и деловање локалног одбора „Просвјете“, и значајним догађајима који се овде организују говорио професор Алекса Касаповић, председник СПКД „Просвјета“ Теслић. Напослетку, јереј Тадија Никчевић из Архијерејског намесништва теслићког беседио је о повезаности Српске православне цркве с духовним и културним потребама нашег народа.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У среду 8. новембра 2023. године у Матици српској одржан је национални научни скуп: „Утицај промене климе на искоришћавање генетичког потенцијала винове лозе”. Научни скуп организовали су Матица српска и Институт за примену науке у пољопривреди, а у сарадњи са свим релевантним домаћим научно-истраживачким организацијама које се директно или индиректно баве овом тематиком, као и уз подршку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Присутне су поздравили академик Рудолф Кастори, секретар Одељења за природне науке Матице српске; др Раде Јовановић, директор Института за примену науке у пољопривреди; доц. др Дарко Јакшић, председник Научног одбора, а скуп је свечано отворила госпођа Данијела Мирјанић, државна секретарка Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Овај научни скуп окупио је 14 угледних научних институција из Србије које су представиле резултате својих истраживања, што указује на актуелност теме и на жељу за заједничким научно-истраживачким радом у решавању изазова очувања и развоја генетичких ресурса, као и валоризацији наших сорти винове лозе. Скупу је присуствовало више од 120 учесника, а рад скупа подељен је у четири сесије где су представљена релевантна научна сазнања и праксе. На крају Скупа отворена је дискусија која је дала плодне сугестије и предлоге који ће у наредном периоду бити дефинисани и објављени.

Програм је подржан од стране Градске управе за културе Града Новог Сада.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.